Mrtva riba na obalama reka u Srbiji: Šta je uzrok pomora?

"Raška je opustošena. Sve je pomrlo – od insekata, do ribe".

Tako Emir Gegić opisuje reku Rašku, nadomak Novog Pazara na jugozapadu Srbije, gde je pre mesec dana došlo do masovnog pomora ribe.

"U tren oka je nestao sav živi svet u delu gornjeg toka reke, od par kilometara. Izvukli smo samo preko hiljadu komada mrtve potočne pastrmke", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Gegić je aktivista neformalnog ekološkog pokreta "Za zdrav Novi Pazar" i dugogodišnji ribolovac.

Njegove kolege iz ribolovačkog društva su 28. juna primetile da mrtva riba pluta rekom.Šta je uzrok, zvanično nije poznato ni gotovo mesec dana kasnije.

Na pitanja RSE ne odgovara Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije.

"Glavni uzrok pomora je nemar institucija – od lokalnih do republičkih. Reka Raška je prepuštena sama sebi, niko ne vodi računa", smatra Gegić.

Tužilaštvo u Novom Pazaru je otvorilo istragu o pomoru ribe.

Uzorci vode i uginulih riba poslati su na toksikološku analizu u laboratorije državnih institucija u Beogradu i čeka se zvanični rezultat.

Ekološki aktivisti, međutim, nemaju sumnju da je krivac ljudski faktor.

Pretpostavljaju da su u reku, sa jednog privatnog imanja, ispuštene hemikalije koje su dovele do trovanja ribe.

Kako ističe Emir Gegić, ključni problem zagađenja Raške je ispuštanje otpadnih voda.

"Vikendice uz korito reke nemaju građevinske dozvole, a svu kanalizaciju iz kuća, vlasnici su direktno sproveli u Rašku. Nema kolektora za otpadne vode. Više puta smo sami skupljali smeće iz reke i sa divljih deponija oko obala", dodaje on.'Devastirana reka'Aktivistkinja nevladine inicijative "Pravo na vodu" Žaklina Živković ističe da su u slučaju pomora ribe kod Novog Pazara institucije kasno reagovale.

"To ne sme da se dešava. Raška je sada potpuno devastirana. To je ekocid", upozorava ona.

Ovaj slučaj je, kako kaže, ogolio neke od ključnih problema na vodotokovima u Srbiji - zagađene reke i jezera, nedostatak redovnog praćenja kvaliteta vode, kao i inspekcija koje bi kažnjavale zagađivače.

Ukazuje i da Novi Pazar, zajedno sa desetinama drugih gradova i opština, nema registar lokalnih zagađivača – odnosno popis, ko i šta ispušta u reke i jezera.

"Mi i ne znamo početno stanje, u smislu izvora zagađenja, broja zagađivača i rizika koji postoje, kako bi se problemi rešavali", dodaje Žaklina Živković.

Zakoni su, ističe, u dobroj meri usaglašeni sa regulativom Evropske unije - ali se ne primenjuju.

Kazne za zagađivače, kako kaže, nisu srazmerne šteti koja nastaje.

Uglavnom dobijaju novčane kazne.

"To ne utiče toliko na njihovo poslovanje, jer im se, nažalost, više isplati da plate kaznu, nego da reše problem", ističe Žaklina Živković.

U velikom broju slučajeva, napominje, izostaje naredba zagađivaču da sanira štetu.

"Troškovi sanacije ostaju na državi, odnosno na građanima. To je pogrešno – jer je osnovno načelo ekoloških zakona da zagađivač plaća", naglašava aktivistkinja inicijative "Pravo na vodu".

Mrtve ribe plutale u BeograduPomor ribe je početkom jula zabeležen i u Beogradu.

Na Čukaričkom rukavcu, gde se Topčiderska reka uliva u Savu, danima su plutale mrtve ribe, a obalom se širio smrad.

Na tom mestu, nadomak gradskog kupališta Ade Ciganlije, Ivan Petrović godinama vezuje svoj čamac.

"Pomor ribe se događa redovno, svake godine. Prvo su male ribice pocrkale, a posle i veće", priča on za RSE.

Inspekcije su 10. jula, kako se navodi u izveštaju dostupnom na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, ispitivale kvalitet vode u rukavcu.

Pored nedostatka kiseonika u vodi, zbog niskog vodostaja, koji je mogao dovesti do pomora ribe, uočene su i visoke koncentracije pojedinih zagađujućih materija.

"Topčiderska reka donosi samo fekalije" opisuje Ivan Petrović.

"Uginula riba se sedam dana nakon pomora raspala i potonula. Ali, i dalje se oseća jak smrad. Pomrle su i patke, zmije", priča Beograđanka Milena Pavlović.

Kako kaže, u Topčidersku reku se "ispušta sve i svašta".

"Ovuda svakodnevno plutaju naslage mulja. Mi ih zovemo 'palačinke'. Pre tri godine, nijedan čamac od mulja nije mogao da izađe iz rukavca", opisuje Milena Pavlović.

Jedina evropska prestonica bez prečistača otpadnih vodaŽaklina Živković iz inicijative "Pravo na vodu" upozorava da je Beograd jedina evropska prestonica koja i dalje nema prečistač komunalnih otpadnih voda.

"Beograd uopšte ne prečišćava komunalne otpadne vode. Iz naših domova sve ide direktno u Dunav i Savu. To je crna tačka Evrope", ističe ona.

"Naravno da sve što ispuštamo u naše vodotokove utiče i na živi svet u rekama i potocima", dodaje.

Kako opisuje, beogradski potoci i rečice ranije su bili "ponos Beograda", a danas su "potpuno devastirani".

Kako kaže, zvanični podaci pokazuju da su ti manji vodotokovi četvrte ili pete kategorije kvaliteta.

Među njima je i Topčiderska reka.

"To ih praktično svrstava u kanalizacione vodotokove", ukazuje Žaklina Živković.

Upozorava i da je prečišćavanje otpadnih voda "najveći problem u životnoj sredini u Srbiji".

"Najskuplji je i najduže će trajati da se reši", ističe aktivistkinja inicijative Pravo na vodu.

A sa rešavanjem se, kako ističe, "jako kasni".

"Otprilike, samo 18 odsto stanovništva Srbije je pokriveno nekim vidom prečišćavanja otpadnih voda", zaključuje Žaklina Živković.

Da Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora da uspostavi sistem prečišćavanja voda, godinama upozorava i Brisel.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2024. godinu, ističe se da su među prioritetima izgradnja i održavanje postrojenja za preradu otpadnih voda.

Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić