EU traži 3,8 miliona novih radnika
Evropskoj uniji nedostaje tri miliona i 800 hiljada radnika, najviše medicinskog osoblja, stručnjaka i kvalifikovanih radnika metalske struke, kao i osoblja na području informativnih tehnologija, pokazali su podaci statističke službe Eurostat.
Manjak stručnjaka i radnika u EU je u naglom porastu i to 27 odsto samo u poređenju s 2016. godinom kad je u 28 zemalja Unije bilo nepopunjeno tri miliona radnih mesta.
Najviše, preko milion i 200 hiljada srednje i visokokvalifikovanih radnika traži Nemačka u kojoj će od januara 2020. stupiti na snagu pojednostavljeno odobravanje šestomesečnih viza za one koji žele posao, a najviše ih i potražuju nemačka preduzeća.
Ta mera se odnosi na bezmalo sve zemlje izvan EU, uključujući Zapadni Balkan.
Naravno, posao će bez ikakvih prepreka odmah dobiti državljani članica Evropske unije.
Uz Nemačku, najviše novih radnika traže Velika Britanija, i to 851.000, Češka 271.000, Holandija 256.000, Poljska 156.000, Belgija 149.000.
Znatan broj nepopunjenih bitnih radnih mesta imaju i Austrija 126.000, Španija 125.000, dok Švedska traži 103.000, a Mađarska 87.000 stručnjaka i kvalifikovanih radnika.
U analizi Eurostata se navodi da "preduzeća u EU imaju sve više muke da nađu radnike s odgovarajućom stručnošću, a sve veći je paradoks da obrazovani mladi iz zemalja Unije ne uspevaju da nađu posao".
Jedna od najvećih kompanija za regrutovanje radne snage na Zapadu, Menpauer, navodi da je potraga za radnim mestima stalno u porastu i da sad 45 odsto kompanija u EU ističu da nisu u stanju da nađu profile zaposlenih s odgovarajućom stručnošću.
Ali šta to traže evropske i najmoćnije svetske privrede da bi mogle da nastave proizvodnju koja ima tražnju na tržištu?
Menpauer objašnjava da se u ključnim svetskim ekonomijama događaju bitne promene i da nove tehnologije, a posebno veštačka inteligencija osetno osvajaju prostor automatizacije, tako da se uskoro može očekivati i da takva tehnologija zameni ljude na mnogim radnim mestima.
Potraga za stručnjacima i za potrebe kompanija obučenim radnicima, međutim, još će potrajati, pored ostalog i zbog jenjavanja nataliteta naročito u Evropi.
Menpauer ističe da raste tražnja naročito za kvalifikovanim radnicima i to najviše električarima, variocima, mehaničarima, kao i valjano obučenim prodavcima, inženjerima, stručnjacima za automobile i tehnolozima svih profila.
Najveći nedostatak stručnjaka i radnika je u ekonomiji Nemačke, najmoćnijoj u Evropi, a kad je reč o informatičarima, čak i nemački jezik se stavlja u stranu i važno je samo da se dobro vlada engleskim.
Vodeća nemačka industrijska savezna država Baden-Virtemberg i njeno središte Štutgart su najviše pogođeni nedostatkom radne snage, jer tamošnja preduzeća traže preko 200.000 stručnjaka i kvalifikovanih radnika.
Prema procenama nemačke vlade, starenje stanovništva će u Nemačkoj do 2030. izazvati manjak radne snage od osam odsto, a digitalizacija industrije traži nove stručne profile i potraga za novim kadrovima uzrokuje i novu konkurenciju.
U nemačkoj industriji se trenutno veoma traže fakultetski obrazovani inženjeri, informatičari, matematičari, stručnjaci za sajber bezbednost i zaštitu, kao i eksperti za veštačku inteligenciju.
Nemačkom društvu su takođe potrebni vaspitači u dečjim centrima i domovima za stare ljude, bolničari, kuvari, ugostiteljski radnici i pomoćno osoblje.
Traženi su i šoferi i magacioneri, a nužno je da ovi i pređašnji profili zaposlenih znaju, imaju potvrdu o položenom od države plaćenom B1 tečaju nemačkog jezika, uz obavezu da, kad počnu da rade, nastave da uče da bi stekli više znanje B2 nemačkog jezika.
Da bi zaposleni dobio državno uverenje o dobrom znanju nemačkog potrebno je da položi visoki tečaj C1.
Mere nemačke vlade imaju za cilj da omoguće zapošljavanje i bar dela imigranata, naročito njih oko 200.000 koji su zatražili politički azil u Nemačkoj.