Festival ’Mirëdita’ otvoren u Beogradu uz proteste desničara

“Bez saradnje i dijaloga ljudi iz Beograda i Prištine, ostajemo na vetrometini mržnje i nacionalizma”, poruka je kojom je u Beogradu, u četvrtak, 22. oktobra otvoren festival savremenih umetnika sa Kosova „Mirëdita, dobar dan!“.

Otvaranje je pratio i protest više stotina desničara koje je korodon policije zaustavio desetak metara od beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u kome se festival održava.

Jake policijske snage, ranije tokom dana su, zbog najavljenih protesta, blokirale taj deo centra grada, a i učesnici festivala sa Kosova, došli su pod pratnjom policije.

Fiona Jelići, predstavnica nevladine Incijative madih za ljudska prava (YIHR), organizacije koja je organizator festivala, rekla je da je "mladima ostavljen teret da mire ono što su ranije generacije posvađale" i da je Mirdita samo jedan od načina da se svi kao društvo približimo tom cilju.

“Mi želimo da budemo ti koji će poslati poruku mira u svet, tako što ćemo sesti za isti sto sa mladima sa Kosova i sa njima razmeniti mišljenja, kulturu. Misija festivala je oduvek bila spajanje ljudi iz Beograda i Prištine, a u doba zatvorenih granica i socijalne distance - mi smo i dalje mesto okupljanja umetnica, ali I novinara, ”, rekla je Jelići na otvaranju.

Reagujući na proteste desničarskih grupa povodom održavanja festivala, Jelići je istakla da joj je kao mladoj osobi žao što mora da gleda proteste protiv kulturnog događaja koji proviše mir, razmenu mišljenja i saradnju.

Incident tokom otvaranja festivala

Manji incident dogodio se i u samom dvorištu CZKD-a, tokom otvaranja festivala, kada je jedan muškarac priveden nakon što je na kratko prekinuo uvodno obraćanje.

On je uzviknuo "Vratite me na Kosovo" i odgurnuo mikrofon, nakon nakon čega ga je policija odvela.

Nekoliko stotina ljudi, predvođenih predsednicom desničarske Srpske stranke Zavetnici Milicom Đurđević Stamenkovski, došlo je pred samo otvaranje festivala, oko 18 časova, do kordona policije koji ih je zaustavio desetak metara od ulaza u CZKD.

Okupljeni su mahali zastavama Srbije i 'Zavetnika', podizali transparente sa fotografijama srpskih manastira na Kosovu i uzvikivali parole o Kosovu, ali i uvrede učesnicima festivala.

Okupljeni su, u jednom trenutku, bacili i upaljenu baklju preko kordona policije, koja se brzo ugasila.

Među ljudima koji u četvrtak uveče demonstrirali ispred CZKD-a protiv festivala bio je i predsednik organizacije "Srpska desnica" Miša Vacić, koji već godinama deluje sa pozicija ekstremne desnice, a bio je i uslovno osuđen na sedam meseci zatvora zbog širenja mržnje prema LGBT osobama pred Paradu ponosa 2009. godine.

Pre samo nekoliko dana, 9. oktobra, Vacić je bio akter incidenta u CZKD-u gde je sa svojim pristalicama uzeo mikrofon na otvaranje izložbe posvećene ratnim događajima u Tuzli i negirao granatiranje tuzlanske Kapije, u kom je 1995. godine, ubijen 71 građanin Tuzle.

Vacić je, zajedno sa Milicom Đurđević Stamenkovski, prošao pored kordona policije i novinarima rekao da su došli sa namerom da mirno protestuju. Oni su festival nazvali provokacijom i naveli kako je njegova namera "članstvo Kosova u Unesco".

U objavi na svojoj Fejsbuk stranici, ranije uoči festivala, predsednica Zavetnika najavila je organizovani dolazak na, kako je napisala, „miran protest provodom festivala“.

Inače, prostor festivala, CZKD, ranije tokom dana je bio meta desničara koji su ga oblepili plakatima i porukama poput "Mirdita, laku noć".

Na protest je preko društvenih mreža, uoči otvaranja festivala pozivao i Damnjan Knežević, vođa neregistrovane inicijative „Nema predaje Kosova i Metohije“, koji je početkom godine predvodio i takozvane „narodne patrole“ koje su presretale i pretile migrantima u Beogradu, zbog čega je i saslušavan u policiji.

Napadi desničara na "Mirëditu“ počeli su već u danima kada je Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), koorganizator festivala, najavila njegovo otvaranje. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Zavetnika koji su učestvovala i na poslednjim izborima u junu i tom prilikom osvojili 1,45 odsto, festival je 15. oktobra u gostovanju na televiziji Hepi nazvala "velikoalbanskom propagandom u srcu Beograda“ i "otimačinom kulturnog nasleđa“, uz poruku - "tu nema dobar dan, to je samo za doviđenja".

Saopštenjem se nekoliko dana kasnije oglasila i Srpska radikalna stranka (SRS), haškog osuđenika Vojislava Šešelja. Oni su 21. oktobra na svom sajtu naveli da "nijedna ozbiljna država ne bi dozvolila održavanje festivala Mirdita - dobar dan jer se radi o antidržavnoj propagandi i promociji lažne države Kosovo".

Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Đurić rekao je istog dana za Radio Slobodna Evropa (RSE) da desničari svake godine pokušavaju da spreče održavanje "Mirëdite“.

"Ona je postala simbol saradnje između srpskog i kosovskog društva i svi oni koji se tome protive osećaju se pozvanim da napadnu", rekao je Đurić i dodao da je reč o snagama kojima je jedini interes da nikad ne dođe do stvarnog pomirenja između srpskog i kosovskog društva.

Ovaj festival, koji se održava od 2014., je i proteklih godina bio na meti desničarskih i navijačkih grupa. CZKD, u kome se održavao deo programa, je 2018. godine bio pod opsadom policije zbog protesta desničara.

Ovogodišnji festival se zbog pandemije korona virusa održava uz manji broj učesnika nego prethodnih godina, i uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Prvog dana festivala koji traje do 24. oktobra, pred publikom je izvedena pozorišna predstava „Ja sam sebi žena“, Kuštrima Kolićija u kojoj Adrian Morina, jedini glumac na sceni, glumi više od 30 likova i donosi priču o životu transrodne osobe - Nemice Šarlot fon Mahlsforf (Charlotte von Mahlsdorf), koja je preživela nacistički režim.

Tokom tri dana ovogodišnjeg festivala debatovaće se o pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine, o članstvu Kosova u Organizaciji za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO), kao i o saradnji između mladih srpskog i albanskog društva.

Cilj festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje, kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova, saopštili su organizatori.

Drugog dana festivala, 23. oktobra, biće održana debata „Kosovo – nasleđe sećanja“, uz istoimenu izložbu.

Poslednjeg dana festivala održaće se debata o pitanjima tranzicione pravde na Kosovu, a festival će zatvoriti glumac Tristan Halilaj, čitanjem odlomaka iz svoje knjige „Ričard Gir je bio ovde“ koja je originalno objavljena i na srpskom jeziku.

Publika će moći da odgleda i film „Agina kuća“, pogled na život pet žena kroz oči devetogodišnjeg dečaka koji traga za svojim ocem.