Bugarska nije odobrila početak pregovora Severne Makedonije i EU

Bugarska je blokirala početak pristupnih pregovora između Severne Makedonije i Evropske unije zbog otvorenih istorijskih i jezičkih pitanja koje ove dve susedne zemlje imaju.

Bugarska ministarka spoljnih poslova Ekatarina Zaharieva izjavila je, nakon video konferencije ministara spoljnih poslova EU održane u utorak 17. novembra, da Bugarska u ovoj fazi „ne može da podrži pregovarački okvir sa Republikom Severnom Makedonijom“, kao ni održavanje prve međuvladine konferencije, prenosi servis RSE u Severnoj Makedoniji.

Kako se navodi, Zaharieva je rekla da predloženi nacrt nije odražavao bugarske zahteve i da nije mogao biti podržan u svom sadašnjem obliku.

„Stav Bugarske zasnovan je na okvirnom stavu parlamenta. Više od godinu dana to je poznato javnosti, uključujući i makedonske kolege“, dodala je Zaharieva.

Vlada Severne Makedonije: Neuspeh politike proširenja EU

Vlada Severne Makedonije je u prvoj reakciji blokadu Bugarske ocenila kao „neuspeh politike proširenja EU, lošom porukom za ceo region i porazom osnovnih evropskih vrednosti i principa“. To je navedeno u saopštenju Vlade koja je prenela agencija MIA.

„Bugarsko odbijanje da odobri pregovarački okvir nije u duhu dobrosusedskih odnosa“, saopštila je Vlada Severne Makedonije i istakla da je njihov stav da evropske integracije ne smeju biti taoci bilateralnih pitanja".

Roth: Nema pomaka dok se ne postigne saglasnost

Na ministarskom sastanku koji je održan u utorak 17. novembra, trebalo je da se usvoji pregovarački okvir za Severnu Makedoniju, kako bi proces pregovora o članstvu otpočeo u decembru.

Nemački državni sekretar za Evropu, Michael Roth je potvrdio da je Bugarska nastavila da blokira usvajanje pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju, te da se stvari ne mogu pomaći dok se ne postigne saglasnost svih država članica Evropske unije .

On je potvrdio da su protekle nedelje su obeležne intenzivnim angažovanjem evropskih i nemačkih zvaničnika kako bi se približili stavovi bugarske i makedonske strane kako bi se omogućilo otvaranje pregovora o članstvu između Brisela i Skoplja do decembra.

Prema rečima nemačkog državnog sekretara u ove pregovore su bili uključeni i predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen i evropski komesar za proširenje Oliver Vrahelyi.

“Zapadnom Balkanu treba poslati jasna signal, da smo mi (Evropljani) na njihovoj strani i da možemo da održimo naša obećanja kada zemlje ispune uslove”, poručio je Roth.

Države članice Evropske unije su u martu jednoglasno odobrile otvaranje pristupnih pregovora Brisela i Skoplja. Međutim, Bugarska blokira usvajanje pregovaračkog okvira, insistirajući na adekvatnom sprovođenju dogovora o dobrosusedstvu i zahteva stavljanje ove teme među prioritetna poglavlja u pregovorima, zajedno sa vladavinom prava.

Između Bugarske i Severne Makedonije već dugo traje rasprava oko naziva makedonskog jezika, a između ostalog Bugarska odbija da se u zvaničnim dokumentima EU koristi termin “makedonski jezik”.

Bugarska je u septembru poslala zemljama članicama memorandum u kojem se traži da bilateralni dogovor Skoplja i Sofije i dobri međususedski odnosi budu deo Pregovaračkog okvira o učlanjenu Republike Severne Makedonije u EU, te da budu deo Poglavlja 35.

U ovom dokumentu, u čiji je sadržaj RSE imao uvid, na šest strana se objašnjavaju i bugarske teze o poreklu makedonske nacije i jezika. Tamo se navodi da su Makedonci „projekat ranijeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita“, da je makedonski jezik „norma bugarskog i da nije postojao do 2. avgusta 1944. godine“.

Evropska komisija koja je u julu izradila nacrt pregovaračkog okvira stoji iza stajališta da je Severna Makedonija spremna za otvaranje pregovora.