Briselski blog: Deja vu evropskih težnji Gruzije, Moldavije i Ukrajine

Možda je izgledalo prkosno to što su se predsednici Gruzije, Moldavije i Ukrajine ranije ove nedelje sastali u odmaralištu Batumi na Crnom Moru odbacujući pritisak iz Moskve obećanjem da će zajedničkim snagama jednog dana postići krajnji cilj članstva u Evropskoj uniji.

Iako je ovo pohvalno i ambiciozno, treba samo pogledati pripreme u Briselu za predstojeći Samit Istočnog partnerstva u decembru da bismo shvatili da će građani tri zemlje ostati gorko razočarani ako vlade u Kišinjevu, Kijevu i Tbilisiju u doglednoj budućnosti ne budu obuzdale očekivanja.

Pre svega, u Briselu je pozdravljeno to što Gruzija, Moldavija i Ukrajina pojačavaju saradnju. „Udruženi trio“ ili kraće „A3“, kako su sebe nazvali, tri su suseda EU koji se malo po malo približavaju uniji liberalizacijom viza i sveobuhvatnom slobodnom trgovinom i političkim paktima dogovorenim sa Unijom.

Šta je sa ostalim zemljama Istočnog partnerstva?

To je u potpunoj suprotnosti sa ostale tri zemlje Istočnog partnerstva - Jermenijom i Azerbejdžanom, koje su neprestano u međusobnom sporu, i Belorusijom koja je zvanično povukla svoje učešće u projektu zbog problema sa prošlogodišnjim, kako se tvrdi, nameštenim predsedničkim izborima.

Nasuprot ovome, predsednici A3 potpisali su u Batumiju deklaraciju gde „ponovo potvrđuju svoju čvrstu posvećenost daljem napredovanju u procesu integracije u Evropsku uniju“.

Oni su odmah prebacili loptu na teren Brisela napominjući da će „potvrda evropske perspektive trima udruženim partnerima biti snažan podsticaj i zamah za još dublje i sveobuhvatnije reforme“.

O ulozi Rusije

Kao da to nije bilo dovoljno očigledno, onda se jasno kaže da je „pristupanje Evropskoj uniji cilj koji ujedinjuje naše tri države. Evropske integracije nemaju alternativu za naše zemlje i nijedna treća strana ne bi mogla da utiče na ovaj suvereni izbor “- drugi deo rečenice napisan je kao jasna poruka Moskvi.

Uloga Rusije u sve tri zemlje takođe je jasno spomenuta uz zaključke da „predstavlja ozbiljnu pretnju za region i Evropu u celini“ i uz molbu za pojačanu ulogu i učešće EU u različitim sukobima.

Šta piše u noti iz Brisela?

Obično bi bilo koji geopolitički entitet bio srećan što bi tri nacije volele da im se pridruže, ali za EU ta radost izgleda brzo preraste u glavobolju.

Samo nedelju dana pre nego što je deklaracija izašla, ambasadori 27 država članica EU održali su prvu pravu pripremnu raspravu uoči decembarskog Samita Istočnog partnerstva.

Sudeći po noti koja je kružila glavnim gradovima uoči tog sastanka, malo je konkretnih rezultata i malo zalaganja za A3.

Među bilateralnim pitanjima koja bi mogla biti rešena, dokument navodi „napredak u približavanju Ukrajine i Gruzije inicijativi EU za zeleni dogovor“, pokretanje sajber dijaloga između EU i Ukrajine i „pozdravljanje potpisivanja sporazuma o vazduhoplovstvu sa Ukrajinom i Jermenijom “.

Na multilateralnom nivou, deluje još manje obećavajuće uz dokument u kom se ističe da se teži postizanju sporazuma o budućoj agendi Istočnog partnerstva sa novim ciljevima i reformskim opredeljenjima i poboljšanom sektorskom saradnjom.

Dalje bi trebalo raditi više na podeli vakcina i bližem usklađivanju između EU i zemalja Istočnog partnerstva u raznim telima UN-a.

Verovatno najzanimljivija stvar je potpisivanje „dva regionalna sporazuma o romingu i spektru 2021. godine“, iako je ovo daleko od stvaranja tarife „Roming kao kod kuće (Roam like home)” između Evropske unije i istočnih partnera o kojoj sanjaju mnogi putnici, s obzirom na velike telefonske račune za mobilne telefone.

Naravno, Evropska komisija je nedavno predložila da uloži do 17 milijardi evra javnih i privatnih investicija u Istočno partnerstvo tokom narednih sedam godina, što bi moglo biti potpisano na samitu u decembru. Iako ta suma nije mala, trio bi verovatno želeo i jasniju političku podršku iz Brisela.

Uoči nedavnih samita o partnerstvu, jedna od velikih borbi među državama članicama EU bila je da li će u završnoj deklaraciji priznati „evropske težnje“ tri zemlje budući da neke zapadne zemlje pokazuju odbojnost da to učine, ali, na kraju, uvek popuste. Nedavni zaključci samita EU u junu odnosili su se na ove težnje i nota ukazuje da će se ova rečenica ponoviti – uz nadu da će ovog puta to biti uz manje pometnji.

I to je domet toga. Za razliku od zemalja Zapadnog Balkana koje nisu članice EU, nema perspektive, nema svetla na kraju tunela. I tako će za sada ostati.

Uzimajući u obzir višestruke prepreke sa kojim se suočavaju zemlje kandidati kao što su Albanija i Severna Makedonija, uprkos svim perspektivama i obećanjima EU, valja podsetiti da je rukovodstvima Gruzije, Moldavije i Ukrajine pre potrebno upravljanje očekivanjima nego deklaracije o evropskim težnjama.