Predsednik Srbije Vučić najavio krivičnu prijavu protiv sebe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će 2. avgusta podneti krivičnu prijavu protiv sebe zbog navoda u slučaju Veljka Belivuka.

On je najavio da će to uraditi i ministar policije Srbije, Aleksandar Vulin, te da će to biti njihov odgovor na navode u medijima koji optužuju Vučića i Vulina za saradnju sa navodnim kriminalnim klanom. Kako je pojasnio, prijavu će u njegovo i Vulinovo ime podneti neko od njihovih saradnika.

"Doneli smo odluku, sutra ćemo podneti krivičnu prijavu i spremni smo da odgovaramo. Spreman sam sebe da unizim i da odem na poligraf", rekao je Vučić 1. avgusta za javni servis RTS.

Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu podiglo je u petak, 30. jula, optužnicu protiv Veljka Belivuka i njegove grupe. Optužnicom je obuhvaćen 31 okrivljeni i predata je Posebnom odeljenju Višeg suda u Beogradu na potvđivanje. Detalji optužnice još nisu poznati.

Grupa, koju su navodno predvodili uhapšeni Veljko Belivuk i Marko Miljković, sumnjiči se za ubistva, iznude, otmice i dilovanje droge.

Istraga je vođena protiv 31 osobe koje se terete za pet teških ubistava, trgovinu drogom i oružjem, jednu otmicu i jedno silovanje.

Istraživački novinari u Srbiji objavili su da su Belivuk i pojedini članovi njegove grupe tokom saslušanja navodno izjavili da su im predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegovi saradnici, među kojima je i ministar Vulin, "tražili više usluga" od kontrole tribina, do suzbijanja pojedinih antivladinih protesta.

Predsednik Srbije, kao i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, su te navode ranije negirali.

Opozicija je u međuvremenu tražila da se ispitaju navodne veze Belivuka sa vrhom vlasti u Srbiji.

Vučić je na RTS 1. avgusta čestitao srpskoj policiji, službama i tužilaštvu koji su radili na procesu pisanja optužnice.

„Open Balkan“ sa otvorenim vratima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je inicijativa "Open Balkan" ideja mira i stabilnosti.

"To je istorijska odluka, a da li će biti sposobna da bude sprovedena u delo, nadam se da da", rekao je Vučić gostujući 1. avgusta na javnom servisu RTS.

Inicijativa za regionalnu saradnju "Mini-Šengen" kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija preimenovana je u "Open Balkan" na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije i Severne Makedonije, Edija Rame i Zorana Zaeva u Skoplju 29. jula.

'Mini-Šengen' promenio ime u 'Open Balkan'

Predsednik Srbije je za RTS rekao i da će administracije tri zemlje morati naporno da rade kako bi se inicijativa, kojom se brišu granice između tih zemalja, i ostvarila. On je objasnio da u Srbiji posluje 5.300 preduzeća koja sarađuju sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Vučić je rekao da je to inicijativa koja, kako je istakao, nije nametnuta spolja.

"Nećemo da budemo izolovani sami i da slušamo i služimo drugima i budemo pokusni kunići. Radimo ono što je najbolje za našu zemlju", rekao je predsednik Srbije.

Na pitanje da li su vrata "Open Balkana" otvorena i za druge, Vučić je rekao da su vrata otvorena za sve.

"Ali mi nikoga više ne jurimo", poručio je on.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti ponovo je kritikovao 1.avgusta “Open Balkan”.

„’Otvoreni Balkan’ više liči na Balkan otvoren za uticaje sa Istoka, posebno iz Rusije i Kine, kao i Balkan otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince koji su u Srbiji, kao što svi znamo, ne samo slobodni, nego i na vlasti “, rekao je Kurti novinarima u Prištini.

Vučić na RTS, odgovarajući na pitanje, nije pomenuo Kosovo. On je, međutim, rekao i da se pita kako će neko u Sarajevu ili Podgorici objasniti za godinu i po dana, kada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije više ne bude granica, zašto njihovi kamioni čekaju desetine sati na granicama.

"Nametnute odluke nisu dobre"

Predsednik Srbije je rekao i da će Srbija raditi sve što može da sačuva mir i stabilnost.

On je, međutim, ponovio da nije dobro nametati odluke.

Njegova izjava referiše na odluku bivšeg Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) Valentina Incka koji je, koristeći Bonska ovlašćenja, nametnuo u svom mandatu 23. jula dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca. Oni koji to čine mogu biti kažnjeni i petogodišnjom zatvorskom kaznom.

Incko je saopštio da mu savest nalaže da nema pravo da okonča svoj mandat dok se veličaju pravosnažno osuđeni ratni zločinci.

"Nama su potrebni mir i dijalog. Nadam se da ćemo nekad imati i bratske odnose sa bošnjacima. Ali za to uvek morate da imate dve strane", rekao je Vučić 1. avgusta.

Predsednik Srbije je najavio i da će rukovodstvo bh. entiteta Republike Srpske, koje odbija sprovođenje Inckove odluke, posetiti Beograd za tri dana, gde će sa Vučićem pričati i o situaciji u BiH.

Vučić je rekao da će njegove poruke biti da mir mora da se sačuva, da će Srbija poštovati Dejtonski sporazum i da će uvek biti uz narod u Republici Srpskoj.

Vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid.

Uz presudu Međunarodnog suda pravde u Hagu iz februara 2007. godine kojom je potvrđeno da se u Srebrenici dogodio genocid, Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je 14 bivših pripadnika vojske i policije Republike Srpske za genocid nad oko osam hiljada bošnjačkih civila.

Tokom genocida u Srebrenici u julu 1995. godine snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 muškaraca i dečaka u Srebrenici i okolini.