Poskupljenja u Srbiji: 'Više novca, a korpa sve praznija'

„Nisam još došla u situaciju da moram da gledam šta kupujem, ali vidim da mi novca više odlazi. Svaki račun mi prelazi hiljadu dinara (oko 8,5 evra)“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Marija Cvetković iz Beograda.

Od 1. decembra na snazi je odluka Vlada Srbije o zamrzavanju cena nekoliko osnovnih životnih namirnica.

U naredna dva meseca ne sme da poskupljuju, između ostalog šećer, brašno, ulje, odnosno ovi proizvodi moraju da zadrže nivo cena od 15. novembra ove godine.

Ta odluka doneta je nakon talasa poskupljenja u poslednjih par meseci.

Ekipa RSE je razgovarala sa Beograđanima o tome kako se nose sa poskupljenjima.

37-godišnja Marija kaže da ima utisak da je manje-više sve poskupelo i da više ne može u supermarketu da pazari za 600-700 dinara (oko 5, 6 evra).

„Ono što ja svakodnevno kupujem su mlečni proizvodi, pavlaka, kiselo mleko, mleko. I čini mi se da svakog dana po dinar, dva poskupi. Ja nemam baš naviku da gledam cene, ali moj suprug pamti neke stvari i kada odem u prodavnicu on kaže ’O bože, opet je poskupelo’“, ispričala je Marija.

„Onda, recimo, Smoki Štarkov za dinar, dva, tri, krem bananice, to da ne pričam. To su neke stvari koje mi volimo da imamo kod kuće, imamo dete od pet godina i mi sami volimo da jedemo. I čini mi se neprimetno, dinar, dva, dinar, dva“, navela je Marija.

Napominje ipak i da zavisi od prodavnice do prodavnice.

„Kafa je, recimo, poskupela u poslednje vreme, drastično, ali sam takođe u nekim prodavnicama našla za 20 dinara jeftinije. Negde je ista ta kafa skuplja, negde je jeftinija“, prenosi Marija svoja iskustva iz kupovine.

Kako kaže i od prijateljica i komšija čuje da je skoro sve poskupelo.

Vlada je saopštila 30. novembra da su uvedena ograničenja za cene za pet osnovnih životnih namirnica kako bi se otklonile štetne posledice i sprečili poremećaji na tržištu.

U naredna dva meseca ne sme da poskupljuje šećer, brašno, suncokretovo ulje, svinjsko meso (but) i dugotrajno mleko (2,8 procenata mlečne masti). Ovi proizvodi moraće da zadrže nivo cena od 15. novembra ove godine.

Ta odluka se, kako je objašnjeno, neće odnositi na snižene, već na redovne cene.

"Predviđeno je da proizvođači ove proizvode ne smeju isporučivati u količinama manjim od prosečnih u poslednjih 12 meseci", navedeno je u saopštenju Vlade.

Naša sagovornica Marija Cvetković primećuje da je za život potrebno i nešto drugo osim osnovnih namirnica.

„Nije poenta da se svedemo samo na osnovne životne namirnice. Hvala im i na tome, ali to je sitnica“, zaključuje ona.

Savka Trifunović kaže da su svi primetili da su znatno poskupeli proizvodi, što meso, što drugi proizvodi.

„Pogotovo juneće, pileće i svinjsko meso je baš znatno poskupelo. Nekada je junetina bila 799 dinara (oko 7 evra), sada je 990 dinara (8,4 evra). To nije malo poskupljenje“, ocenjuje ona.

Savka kaže da prilikom kupovina odlazi u više prodavnica, pa se vraća u onu koja je najpovoljnija.

Upitana da li je njena korpa sada praznija kada izađe iz radnje u odnosu na pre par meseci, odgovara potvrdno.

„To sigurno, mnogo više novca se potroši, a korpa je mnogo manje napunjena“, rekla nam je Savka.

Očekuje da će zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica značiti.

„Ako bude tako kako je rečeno biće nešto. Ipak znači, ako jedan period neće da se povećava“, ocenila je.

U odnosu na oktobar prošle godine, potrošačke cene u Srbiji uvećane su u proseku za 6,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

U oktobru prošle godine prosečna cena ulja bila je 139,50 dinara (oko 1,2 euro), a u istom mesecu ove godine 193,79 dinara (oko 1,6 eura). Kako pokazuje statistika Ministarstva trgovine, za prosečnu platu u septembru ove godine moglo se kupiti 77 litara ulja manje u odnosu na isti mesec prošle godine.

Za godinu dana sve vrste mesa su u proseku poskupele za oko 9,4 odsto. Prosečna cena svinjskog mesa u oktobru prošle godine bila je 449,04 (3.8 evra), a istog meseca ove godine 543,03 dinara (4,6 evra).

Rekorder po poskupljenju je povrće, čija je cena u septembru, svežeg i zamrznutog, za 29 odsto veća nego u istom mesecu prošle godine.

Gorivu je cena u septembru u odnosu na isti mesec prošle godine veća za 15,8 odsto, a toliko je poskupeo i prevoz železnicom.

„Poskupljuju, poskupljuju. Malo je možda korpa praznija, ali eto borimo se“, kaže Refik Ajanović.

Kaže da su najviše poskupele životne namirnice.

„Vidim da je skuplje puno u Beogradu nego u unutrašnjosti“, primećuje.

On očekuje da će verovatno puno značiti odluka Vlade o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica.

Minimala zarada u Srbiji iznosi 272 evra i ne pokriva minimalnu potrošačku korpu od 340 evra koliko je, prema podacima Ministarstva trgovine, iznosila u septembru ove godine.

U odnosu na isti mesec prošle godine, minimalna potrošačka korpa uvećana je 6,7 odsto.

Vlada Srbije najavila je za 2022. godinu povećanje minimalca na 298 evra, ne prihvatajući zahtev sindikata koji su tražili da u narednoj godini pokriva minimalnu potrošačku korpu.

Odnos primanja i troškova za penzionere u Srbiji je još lošiji. Prema podacima Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, prosečna penzija je oko 249 evra.

Prosečna plata u Srbiji u septembru je iznosila oko 550 evra, što je za 112 evra manje od prosečnih potreba u jednom mesecu.

Prosečna potrošačka korpa u septembru je iznosila 662 evra, a građani procentualno najviše izdvajaju za hranu i bezalkoholna pića, oko 38 odsto.

Penzioner Rajko Radošević kaže da je najviše poskupelo ono što je najbitnije za prehranu, hleb, ulje, mleko.

„Normalno da se primeti. Ja sam penzioner, mi prvi primetimo“, naveo je.

Nadu mu ne uliva, kako kaže, ni odluka Vlade o zamrzavanju cena osnovnih životnih namirnica.

„To je samo privremeni trik. To što se dva meseca zamrznulo, to je samo u predizborne svrhe, inače to se mora vratiti“, uveren je.

Svetlana Đurić kaže da je jako pažljiva u kupovini.

„Ide postepeno tako da čovek kaže ’pa dobro, bilo je 60, sada je 90 dinara'“, tako Svetlana komentariše skok cena životnih namirnica.

Kaže da je primetila da je šećer dosta poskupeo, kao i uvozni proizvodi.

„Mi smo se svi razmazili pa jedemo samo italijansku testeninu, ona je mogla pre dve godine da se kupi za 100, 105 dinara (oko 90 centi), a sad je 250 dinara (preko 2 evra)“, kaže Svetlana.

Navodi i da je povrće dosta skuplje.

„U samoposlugama je trenutno jeftinije duplo nego na pijaci“.

Za odluku Vlade o zamrzavanju cena pet osnovnih životnih namirnica kaže da koliko je dobra namera toliko je i ružna jer po, njenoj oceni, u tome uvek ima dosta demagogije.

„Znači kupi se javno mnenje za siću. Ne popravi se bitno standard porodica ako se za par ključnih namirnica zamrzne cena. Ali pitanje je zašto nisu zamrzli cenu na 60 nego su je pustili na 90, recimo, šećera“, pita Svetlana Đurić.

Srbija nije izuzetak od sveta. Cene hrane u septembru na svetskom tržištu drugi mesec zaredom bile su najviše u poslednjih deset godina. Kako je saopštila agencija Ujedinjenih nacija za hranu, najveći razlog tome je poskupljenje žitarica i biljnih ulja.