Poslanica koja komplikuje švedski i finski ulazak u NATO

(Mišljenja izrečena u komentaru ne odražavaju nužno stavove RSE)

Kao da ističe vreme da turski veto na aplikaciju Švedske i Finske za prijem u NATO bude povučen do potrebnog roka, pred samit te vojne organizacije u Madridu 29. i 30. juna.

Tmurno je u briselskim hodnicima, kao i u Stokholmu i Helsinkiju. Jer sve je manje nade da se nešto može učiniti u danima koji su preostali do većanja u španskoj prestonici. Ono što se činilo kao potencijalno najbrži proces pridruživanja u istoriji alijanse - s nordijskim dvojcem zemalja koje bi već do kraja leta postale članice broj 31 i 32 - sada izgleda daleko. Umesto toga, govori se o zastoju koji bi mogao trajati cele godine.

Na kraju, sve oči ostaju uprte u enigmatičnog turskog lidera Redžepa Tajipa Erdoana, čije se oštre izjave protiv Finske, a posebno Švedske, shvataju ozbiljnije nego ranije.

Oni drugi pogledi - pogledi pune čežnje - bacaju se preko Atlantika. Nadaju se da će američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) nekako sve rešiti. Ako ne, još uvek postoje očekivanja da bi švedska i finska premijerka, Magdalena Anderson (Andersson) i Sana (Sanna) Marin, mogle stvoriti određen prostor za manevar.

Ko je Amineh Kakabaveh?

Postoji, međutim, još jedna osoba koja bi mogla odblokirati čitavu situaciju, iako bi se ona mogla ispostaviti i kao najveći zalogaj. Upoznajte Amineh Kakabaveh - nezavisnu poslanicu u švedskom parlamentu koja potiče iz kurdske zajednice u Iranu.

Kakabaveh, bez sumnje, spada u red najintrigantnijih, najkontroverznijih i najprepoznatljivijih političara u Švedskoj. Da bi se razumelo zašto, ne mora se ići dalje od naslova njene autobiografije iz 2016. - "Amineh – ne veća od kalašnjikova" (Amineh – inte storre an en kalasjnikov).

Rođena je u severozapadnoj provinciji Kurdistan u Iranu 1970. i kurdskim gerilcima se pridružila kad je imala samo 13 godina. Šest godina kasnije, pobegla je u Švedsku. Pronalazila je različite poslove, uglavnom kao kućna pomoćnica, dok je pohađala večernje časove. Na kraju, magistrirala je na društvenim naukama, na Univerzitetu u Stokholmu.

Godine 2008. ušla je u parlament s levičarskom strankom (Vansterpartiet) i od tada je ponovo izabrana. U jednom od najuticajnijih političkih izdanja u zemlji proglašena je za ličnost godine.

Uprkos tome što je samodeklarisana marksistkinja, pre tri godine izbačena je iz svoje stranke. To se dogodilo nakon žestokih sukoba oko - kako je ona to videla - neznanja političke levice o ulozi patrijarhalnih klanovskih struktura u predgrađima s velikim brojem migranata. Nešto što su mnoge njene partijske kolege smatrale "islamofobičnim".

U poslednje vreme izgradila je ime kao nezavisna političarka. Zahvaljujući njenoj podršci, prošle godine je formirana socijaldemokratska manjinska vlada, na čelu s Anderson.

Za ovo podršku, obezbedila je čitav paket obećanja i ona su se uglavnom odnosila na podršku Stokholma raznim kurdskim pitanjima.

Bliža saradnja s PID, kurdskom levičarskom strankom u Siriji, koju Ankara ne može da podnese? Da. Podrška miliciji sirijskih Kurda YPG, za koju Ankara kaže da je deo Kurdistanske radničke partije (PKK), onu koju smatra terorističkom? Da. Zahtev da se na slobodu pusti kurdski političar Selhatin Demirtaš koji čami u turskom zatvoru? Da.

Međutim, lista se ovde ne završava.

Prošle nedelje švedska vlada je umalo pala, pošto je opozicija proglasila nepoverenje ministru pravde.

U dugo očekivanom glasanju, presudio je jedan glas - naravno onaj Amineh Kakabaveh. I dok između nje i vladajuće stranke saterane u ćošak nisu formalizovani nikakvi novi zahtevi, ona je u medijima napomenula da očekuje da Švedska zadrži svoj embargo na oružje Turskoj, kao i da bi trebalo više da se učini na ublažavanju mera za oko 130 Kurda u Švedskoj koje domaće službe smatraju rizičnim za nacionalnu bezbednost zbog njihove povezanosti s YPG.

Ona je takođe istakla, pretećim tonom, da je sledeće nedelje u parlamentu još jedno važno glasanje - usvajanje prolećnog budžeta. Osim ako vlada ne uspe da sklopi malo verovatan dogovor s desničarskim strankama, njeno pritiskanje zelenog dugmeta ponovo će biti ključno.

Pat pozicija pred Madrid

Imajući u vidu da nije izgledno da će Finska posao uraditi sama, pošto je zahtev za pridruživanje NATO-u već podnela zajedno sa svojim većim susedom, čini se da će nesigurna pozicija švedske vlade sprečiti da se uskoro postigne bilo kakav dogovor s Turskom.

Mnoge zemlje na Zapadu odustale su, ili barem nisu primenile svoj embargo na oružje protiv Turske, ali za sada se čini malo verovatnim da će Švedska slediti njihov primer. Niti se čini izvodljivim da Stokholm sada može da klasifikuje YPG kao terorističku organizaciju, kao što su to uradili sa PKK pre nekoliko decenija. Izručenje turskih državljana koji su navodno uključeni u bilo koju od organizacija koji trenutno borave u Švedskoj takođe nije opcija.

U samoj Turskoj, stvari se komplikuju činjenicom da Erdogan bar jednim nervoznim okom gleda na sopstveni pad popularnosti, zbog stanja u ekonomiji i visoke stope inflacije. A ima li boljeg trenutka za podsticanje nacionalističkih osećanja uoči opštih izbora naredne godine?

Još ranije, u Švedskoj se opšti izbori održavaju u septembru.

Nakon tog glasanja, Kakabaveh možda više neće biti u privilegovanom položaju, čime će se Stokholm osloboditi od pojedinih obećanja.

Ili će socijaldemokrate, nakon glasanja o budžetu sledeće nedelje, odbaciti poslanicu i svoje obaveze prema njoj, računajući na to da su ljudi u Švedskoj zainteresovaniji da brzim ulaskom u NATO unaprede sopstvenu bezbednost, nego da prkose Erdoganu podržavajući različite kurdske ciljeve?

Neko će morati da prestane da se odupire, ako je želja da se dođe do iskoraka pre ili tokom samita u Madridu.