EU obnavlja sankcije Iranu, Srbija jača saradnju

Nije samo Rusija, već i Iran. Srbija je jedina država u procesu proširenja Evropske unije (EU) koja nije usvojila restriktivne mere EU prema Iranu.

Nakon posete grupe iranskih biznismena, Beograd je najavio jačanje odnosa sa Teheranom.

Srbija vidi Iran kao zamenu za uvoz proizvoda poput đubriva, čija je isporuka ugrožena zbog rata u Ukrajini.

"Od Srbije se kao države kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) očekuje da se progresivno uskladi sa spoljnom politikom i odlukama, koje uključuju i sankcije", rekao je za RSE portparol EU Peter Stano.

Srbija se nije uskladila sa odlukom EU od 27. juna koja se tiče ažuriranja spiska onih koji podležu restriktivnim merama.

Na listi sankcija su osobe i pravni subjekti koji učestvuju u nuklearnim aktivnostima i pojedini zvaničnici Islamske revolucionarne garde (IRGC,) ideološke rukE iranske vojske. Takođe su obuhvaćena i pravna lica koja pružaju usluge ili su pod kontrolom IRGC-a.

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE zbog čega se Srbija nije usaglasila sa sankcijama protiv Irana, ni da li zvanični Beograd razmatra da to učini.

Srbija je takođe jedina među zemljama kandidatima za članstvo u EU koja nije sledila politiku Unije i uvela sankcije Rusiji zbog agresije na susednu Ukrajinu.

Beograd - Brisel - Teheran

RSE nezvanično saznaje od izvora u EU da Brisel ne doživljava neusklađivanje sa sankcijama Iranu toliko ozbiljno u poređenju sa Rusijom.

Na to ukazuje i Igor Novaković iz nevladinog Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).

"Srbija već izbegava usaglašavanje sa bitnijim temama, pre svega sa paketima sankcija EU prema Rusiji zbog rata u Ukrajini, tako da to ne pobuđuje preveliku pozornost", naveo je Novaković za RSE.

Putin u Teheranu

A upravo je Teheran jedina destinacija, osim zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, koja je otvorila vrata za posetu ruskog predsednika Vladimira Putina od kako je započeo agresiju na Ukrajinu.

Putin je 19. jula razgovarao u Teheranu sa iranskim i turskim kolegama, Ebrahimom Raisijem i Redžepom Erdoganom, o regionalnim sigurnosnim pitanjima i naporima da se obnovi izvoz ukrajinskog žita.

I poslednji kontakti srpskih zvaničnika sa Iranom povezani su sa posledicama rata u Ukrajini, navodi Igor Novaković iz ISAC fonda.

On kaže da je rat u Ukrajini kod brojnih zemalja, uključujući i Srbiju, napravio "ekonomsku rupu" i da Iran nudi određene stvari koje nedostaju.

"Pošto je Srbija poljoprivredna zemlja, odsečena je i sa ruskog i sa ukrajinskog tržišta veštačkog đubriva za čiju je proizvodnju najznačajnija komponenta gas", rekao je Novaković.

Upravo je molbu za dogovor o dugoročnom snabdevanju Srbije azotnim đubrivom uputio predsednik Srbije Aleksandar Vučić iranskom predsedniku Ebrahimu Raisiju.

Prema saopštenju iz Predsedništva Srbije u telefonskom razgovoru 2. maja predsednik Irana je prihvatio tu Vučićevu molbu.

Njih dvojica su razgovarali o bilateralnim odnosima i razvoju ekonomske saradnje, naročito u oblasti poljoprivrede i trgovine. Kao jedna od mogućnosti za saradnju pomenuta je i trgovina kukuruzom i drugim žitaricama.

Zašto je Iran pod sankcijama?

Zbog nuklearnog programa Iran je bio pod sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Evropske unije.

Iran je 2015. potpisao nuklearni sporazum sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Rusijom i Kinom. Zvanični naziv tog sporazuma je Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA).

Tim sporazumom Iran se obavezao na ograničavanje nuklearnog programa u zamenu za ukidanje sankcija.

Međutim, tadašnji američki predsednik Donald Tramp (Trump) je 2018. godine jednostrano povukao Vašington iz tog sporazuma i ponovo uveo sankcije Teheranu. Tramp je smatrao da uslovi nisu dovoljno strogi da spreče Iran da razvije nuklearno oružje.

SAD zvanično potvrdile vraćanje sankcija Iranu

Iran je sledeće godine suspendovao pojedine delove nuklearnog sporazuma i nastavio aktivnosti na obogaćivanju uranijuma.

U međuvremenu su u toku pokušaji za oživljavanje sporazuma sa Iranom.

Diplomate zemalja koje su još u sporazumu - Kine, Britanije, Francuske, Nemačke i Rusije - učestvuju u direktnim pregovorima sa Iranom. Predstavnici Vašingtona i Teherana razgovaraju indirektno preko evropskog posrednika.

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj je tokom posete Iranu 25. juna poručio da nuklearni sporazum mora da bude u potpunosti implementiran.

Prema njegovim rečima to je uslov za jačanje partnerstva sa EU i državama članicama.

Borelj je tom prilikom najavio nastavak posrednih razgovora Irana i SAD o nuklearnom programu.

Iran uporno tvrdi da obogaćeni uranijum koristi za proizvodnju energije, ali na Zapadu mnogi sumnjaju da Teheran zapravo želi da proizvede nuklearno oružje.

Sankcije EU prema Iranu se odnose na oružje, nuklearne aktivnosti, zbog kršenja ljudskih prava i delimično na Revolucionarnu gardu.

EU je Iranu uvela sankcije 2011. godine zbog kršenja ljudskih prava. Iran se već godinama suočava sa kritikama međunarodnih nevladinih organizacija zbog kršenja ljudskih prava nad sopstvenim građanima.

EU produžila sankcije Iranu zbog kršenja ljudskih prava

Jačanje saradnje Srbije i Irana

U nastojanju da dve zemlje povećaju trgovinsku razmenu sastale su se njihove privredne delegacije 11. jula u Privrednoj komori Srbije (PKS) u Beogradu.

Na tom Poslovnom forumu konstatovano je da "odlični politički odnosi daju zeleno svetlo boljoj privrednoj saradnji, koja zaostaje za realnim mogućnostima".

Mihailo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS rekao je tada da dve strane žele poslove svuda gde postoji obostrani interes.

"Želimo poslove u poljoprivredi, prehrambenoj, hemijskoj i naftnoj industriji, turizmu, telekomunikacijama, informacionim tehnologijama", naveo je Vesović.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa Iranom u 2021. iznosila je 50,8 miliona dolara. To je povećanje od preko 100 odsto u odnosu na 2020. godinu.

Srbija je iz Irana u 2021. uvezla robu u vrednosti od skoro 48 miliona dolara. Međutim, izvoz iz Srbije je bio samo u vrednosti od oko 3 miliona dolara.

Srbija u Iran najviše izvozi industrijske mašine i kamione, dok iz Irana najviše uvozi plastične mase.

Iran se inače nalazi na četvrtom mestu po svetskim rezervama nafte. Tokom 2021. je dnevno vadio 2,4 miliona barela nafte u proseku i planira da poveća proizvodnju.

Kontakti zvaničnika Srbije sa Iranom

U poslednje vreme intenzivirani su i kontakti zvaničnika dve zemlje.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović sastao se 11. maja u Beogradu sa zamenikom ministra poljoprivrede Irana Alirezom Mohajerom.

Glavne teme sastanka bile su nabavka iranskog mineralnog đubriva, kao i izvoz žitarica iz Srbije u Iran.

Kako je RSE već pisao, vlasti u Srbiji u potrazi su za novim tržištima za izvoz žitarica u pokušaju da nadomeste manjak nastao usled rata u Ukrajini.

Srbija je, prema rečima iranskog ambasadora Rašida Hasanpura, u regionu najbitnija za Iran. On je u februaru rekao za Tanjug da žele da "saradnja bude još čvršća i da se približimo još više".

Iranska ambasada u Beogradu nije odgovorila na upit RSE o saradnji sa Srbijom.

Takođe je u avgustu 2021. na inauguraciji predsednika Irana Sejeda Ebrahima Reisi Sadatija prisustvovao predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić kao izaslanik predsednika Srbije.

O saradnji između dve države razgovarao je u Teheranu u aprilu 2021. i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kada se sreo sa svojim kolegom Mohamedom Džavadom Zarifom i tadašnjim predsednikom Hasanom Rohanijem.

Selaković je tada u Teheran otišao iz Moskve.

Srbija i Iran imaju tradicionalno dobre odnose a diplomatske veze su uspostavljene pre 85 godina.

Predsednik Irana je u maju pozvao u posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, što je Vučić prihvatio. Datum planirane posete još nije javno objavljen.

Osim ekonomske saradnje, zvaničnici Srbije su u više navrata isticali da cene stav Irana o nepriznavanju nezavisnosti Kosova – bivše pokrajine, koja je nezavisnost proglasila 2008.

Problem sa vizama

U odnosima dve zemlje bilo je pre četiri godine problema izazvanog bezviznim režimom.

Iran je, naime, u oktobru 2018. godine ukinuo bezvizni režim za državljane Srbije. Teheran je to učinio kao recipročnu meru pošto je nekoliko dana ranije Beograd ponovo uveo vize za državljane Irana.

Bezvizni režim je postojao nešto duže od godinu dana. Za to vreme je značajno porastao broj iranskih državljana koji su stizali u Srbiju. Tada je i uvedena direktna avionska linija Beograd - Teheran.

Tadašnji ministar turizma Rasim Ljajić rekao je za Insajder da je odluka o ukidanju bezviznog režima sa Iranom doneta jer je bio ugrožen bezvizni režim Srbije sa zemljama EU.

On je naveo da se od 44.000 Iranaca koji su od ukidanja viza došli u Beograd, u domovinu nije vratilo oko 14.000.

"To ne znači da su svi oni ovde zatražili azil, ili da su otišli u EU, ali jedan broj svakako jeste. I taj broj je u stalnom porastu. Mi moramo da uskladimo viznu politiku sa EU", rekao je tada Ljajić.

Trenutno postoje direktni letovi na liniji Beograd – Teheran tokom letnje sezone koje obavlja jedna privatna iranska kompanija.

Dosadašnji potezi Srbije u sankcijama prema Iranu

Srbija se do sada usaglašavala sa političkim deklaracijama EU u vezi sa iranskim nuklearnim programom, odnosno pokušajima Irana da obogati uranijum.

To se navodi u analizi ISAC fonda o usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU u 2021. godini.

"Ali, kao što je to bio slučaj sa obnavljanjem restriktivnih mera EU prema ovoj zemlji u prošlosti, Srbija je izbegla da se uskladi sa najnovijom obnovom iz aprila 2021", navodi se u analizi.

Prema ISAC fondu Srbija se od 2018. nije usaglašavala sa produženjima i dopunama restriktivnih mera koje je EU zatražila od država-partnera kada je u pitanju Iran.

Srbija se usaglasila 2014. sa političkom deklaracijom o osudi izvršenja smrtne kazne u Iranu. Takođe se usaglasila i sa deklaracijom kojom je EU izrazila žaljenje zbog povlačenja SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma.

Srbija se 2020. godine usaglasila sa deklaracijom EU kojom je osuđena pretnja vrhovnog lidera Irana Ajatolaha Ali Hamneija, kojom je doveo u pitanje legitimitet postojanja Izraela.

Nastojanje da se ne zamera Teheranu Beograd je ispoljio i 2008. godine, u vreme vlasti Demokratske stranke, koja je sada u opoziciji.

Tada su predstavnici Srbije u Ujedinjenim nacijama glasali protiv Rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, koju su predložile članice Evropske unije.

Srbija i spoljna politika EU

Srbija se zajedno sa Crnom Gorom smatra liderom u pristupnom procesu sa EU.

Međutim, Srbija stoji najgore u smislu usklađivanja spoljne politike sa politikama EU naročito nakon ruske agresije na Ukrajinu.

Zemlje kandidati za punopravno članstvo u EU bi trebalo da se postepeno usklađuju sa politikama Brisela a uoči formalnog članstva ovo usklađivanje mora da bude potpuno.

Upitan hoće li neusklađivanje Srbije sa sankcijama Iranu uticati na njene evropske integracije, Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da to svakako utiče u paketu.

Ali dodaje da mu se čini da je Iran specifična zemlja.

"Ukoliko dođe do primene sporazuma o upotrebi nuklearne energije, verujem da postoji potencijal da se odnosi između EU i Irana poprave. Mislim da to nije tako veliko pitanje kao što je pitanje sankcija prema Rusiji", kaže Novaković.

U međuvremenu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će nova Vlada Srbije morati da se bavi sankcijama.

"Moramo da se bavimo novim sankcijama i čudima, u kojima opet možemo da budemo oštećeni, pa ćemo moliti naše evropske partnere da nam pomognu", rekao je Vučić u Skupštini Srbije 31. maja.

Vučić najavio Vladu do kraja jula

On nije precizirao na koje sankcije misli.

Vučić je to rekao nakon polaganja zakletve za drugi predsednički mandat. U Srbiji se očekuje formiranje nove Vlade nakon parlamentarnih izbora koji su održani 3. aprila.