Okupljanje novog Predstavničkog doma SAD, neizvestan izbor Mekartija

Novi saziv Kongresa SAD se okuplja u utorak, 3. januara, s tim što se lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti (Kevin McCarthy) bori za politički opstanak, sa rizikom da postane prvi kandidat za predsedavajućeg ovog tela u poslednjih 100 godina koji nije uspeo da dobije početnu podršku svojih partisjskih kolega, podseća AP.

Kongres se sastaje na početku nove ere podeljene vlade, pošto su demokrate izgubile kontrolu nad Predstavničkim domom nakon poraza na izborima na sredini mandata.

Dok Senat ostaje u rukama demokrata, republikanci u Predstavničkom domu žele da se suprotstave agendi predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) nakon dve godine monopola Demokratske stranke na vlast u Vašingtonu.

Ali prvo, republikanci u Predstavničkom domu moraju izabrati predsednika.

Mekarti je prvi u redu da zameni predsededavajuću Nensi Pelozi (Nancy Pelosi), ali ide na glasanje bez garancije na uspeh.

Kalifornijski republikanac se suočava sa žestokim protivnicima u sopstvenim redovima. Uprkos pokušajima da ih pridobije — čak i uz podršku bivšeg predsednika Donalda Trampa — Makarti nije uspeo.

Obračun koji počinje u podne po američkom vremenu, vrlo lako bi mogao da se pretvori u dugotrajnu borbu.

"Ovo je mnogo važnije od jedne osobe", rekao je Doug Hej (Doug Heye), bivši viši pomoćnik republikanskog rukovodstva. "Radi se o tome da li će republikanci moći da vladaju," dodao je.

Nova generacija republikanaca naklonjenih Trampu predvodi opoziciju Mekartiju, inspirisana sloganom bivšeg predsednika "Učinimo Ameriku ponovo velikom" (MAGA).

Oni ne misle da je Mekarti dovoljno konzervativan ili čvrst da se bori protiv demokrata.

Analitičari podsećaju na poslednji put kada su republikanci vratili većinu u Predstavničkom domu, posle izbora na sredini mandata 2010. godine, kada je veoma konzervativno republikansko krilo  "Čajanka" promovisalo tvrdu politiku, poslavši predsedavajućeg Predstavničkog Džona Bonera (John Boehner) u prevremenu političku penziju, odlučivši da podnese ostavku 2015.

Za većinu u Predstavničkom domu, koji broji 436 zastupnika, potrebno je 218 glasova. Međutim, republikanci imaju tesnu većinu od 222, tako da Mekarti ne može da priušti previše prebega.

Doduše, moguć je izbor i sa manje od 218 glasova ako su neki članovi Predstavničkog tela odsutni, kao što je bilo u slučaju Pelozi i Bonera.

Ali, Mekarti nije uspeo da pridobije jezgro — i potencijalno rastuću — grupu republikanaca na desnoj strani koju predvodi konzervativni "Klub za slobodu" (Freedom Caucus), uprkos višenedeljnim sastancima iza zatvorenih vrata i obećanim promenama u pravilima Predstavničkog doma.

Skoro desetak republikanaca javno je izrazilo skepticizam prema Mekartiju.

"Kevin Mekarti ne mora da dobije 218 glasova da bi postao predsedavajući", rekao je za AP republikanski zastupnik Skot Peri (Scott Perry), predsedavajući "Kluba za slobodu" i jedna od ključnih ličnosti u Trampovim naporima da ospori rezultate predsedničkih izbora 2020. godine.

"Osim ako se nešto dramatično ne promeni, bićemo tu," dodao je.

U ponedeljak kasno uveče, Mekarti se sastao sa Perijem na Kapitolu, rekao je jedan republikanski pomoćnik za AP pod uslovom da mu se ne pominje ime.

Velika, ali manje glasna grupa pristalica Mekartija, započela je sopstvenu kampanju, "samo Kevin", kao način da osujeti opoziciju.

Jak izazivač Mekartiju tek treba da se pojavi. Zastupnik Endi Bigs (Andy Biggs) iz Arizone, bivši lider "Kluba za slobodu", kandidovao se protiv Mekartija kao konzervativna opcija, ali se nije očekivalo da će povući većinu.

Mekarti ga je pobedio u novembarskom takmičenju za nominacije sa 188-31.

Drugoplasirani republikanac iz Predstavničkog doma, Stiv Skalis (Steve Scalise) iz Luizijane, bio bi očigledan sledeći izbor, konzervativac koga kolege poštuju, a neki ga doživljavaju kao heroja nakon što je preživeo brutalnu masovnu pucnjavu tokom bejzbol utakmice u Kongresu 2017. godine.

Mekarti je obećao da će se boriti do kraja, prolazeći kroz više rundi mukotrpnog glasanja - prizor koji u Kongresu nije viđen od spornog izbora predsedavajućeg 1923.

Bez predsedavajućeg, Predstavnički dom se ne može u potpunosti formirati — imenovati čelnike odbora, uključiti se u rasprave i pokrenuti istrage Bajdenove administracije za koje se očekuje da će biti srž programa republikanaca.

Izvor: AP