Proevropska opozicija Srbije bez podrške planu za Kosovo dok ne bude javan

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić traži podršku za plan za Kosovo, ali proevropska opozicija mu poručuje da objavi predlog sporazuma koji je pred njega stavila Evropska unija.

Predlog sporazuma o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, koji je u javnosti poznat i kao francusko-nemački plan, dobio je podršku i Sjedinjenih Američkih Država.

Njegova sadržina nije javno objavljena, ali je predstavljen Beogradu i Prištini.

Vučić je najavio spremnost da radi na njegovoj implementaciji, a o predlogu zapadnih diplomata će se, kako je najavljeno, debatovati i u parlamentu Srbije.

Vučić je 25. januara najavio da će doći na sednicu Skupštine o Kosovu, koja bi trebalo da bude održana u narednim danima, ali da mu je "žao" što pojedine stranke opozicije nisu prihvatile njegov poziv na konsultacije.

Sa druge strane, predstavnici opozicije su naveli da im zvaničan Vučićev poziv nije ni stigao.

Iako nije javno citirao odredbe sporazuma, Vučić je javnosti preneo šta bi, prema njegovim rečima, bile posledice ako Srbija ne prihvati plan.

Tim zapadnih diplomata koji je u Beogradu boravio 20. januara preneo je, kako je rekao Vučić, da je u tom slučaju moguće zaustavljanje evropskih integracija i investicija, a da bi bio ugrožen i bezvizni režim Srbije sa Evropskom unijom.

Članovi evropsko-američkog diplomatskog tima, koji posreduju u dijalogu Beograda i Prištine, odbijali su do sada da govore o detaljima tog plana.

Šta kaže proevropska opozicija?

Srpska napredna stranka Aleksandra Vučića sa koalicionim partnerima ima 159 od 250 poslanika u parlamentu.

Opozicione partije desnice u parlamentu, Dveri, koalicija NADA i Zavetnici, koje imaju ukupno 35 poslanika, traže da se predlog Brisela odbaci. Te partije se protive ulasku Srbije u Evropsku uniju i uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Sa druge strane, predstavnici dela opozicije koja se zalaže za evrointegracije Srbije, insistiraju na tome da se upoznaju sa predlogom Brisela o Kosovu, da bi mogli o njemu da se izjašnjavaju. Oni imaju ukupno 51 poslanika.

Na pitanje da li je opoziciona Demokratska stranka (DS) spremna da podrži evropski predlog za Kosovo, predsednik DS-a Zoran Lutovac nije dao konkretan odgovor.

On je za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da se taj predlog "mora učiniti javnim, tamo gde je mesto, u Skupštini pred poslanicima".

"Jer je to način da se komunicira o ovako važnom pitanju, a ne kao što je to činjeno do sada, tako što će on (predsednik Srbije Aleksandar Vučić) na svoju ruku i potpuno samostalno razgovarati i pregovarati, a onda dobiti gotov nacrt predloga na koji uopšte nije imao uticaja", rekao je Lutovac.

Lutovac nije konkretno odgovorio ni na pitanje šta su "crvene linije" za Demokratsku stranku, odnosno kakvo rešenje za Kosovo oni ne bi prihvatili.

"Da bismo bili u prilici da dođemo do stabilnog rešenja, potrebno je odmah da radimo na normalizaciji odnosa sa Albancima, bez obzira na krajnji ishod, učiniti sve da se ne dižu tenzije, da se ne provociraju sukobi", dodao je.

Borko Stefanović, poslanik opozicione Stranke slobode i pravde (SSP) je izjavio da se ne mogu izjašnjavati o tekstu kojeg niko osim Vučića nije video.

"Mi možemo da se izjašnjavamo samo na osnovu onoga što budemo videli i na osnovu toga ćemo imati stav", rekao je Stefanović za RSE.

Kako je objasnio, u SSP su opredeljeni za rešavanje kosovskog pitanja kroz dijalog.

"Uz vrlo jasne ograde po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova i stolice u Ujedinjenim nacijama što je za nas neprihvatljivo", dodao je Stefanović.

Za Pokret slobodnih građana Evropa prioritet

Stav opozicionog Pokreta slobodnih građana je da je "evropska perspektiva apsolutni prioritet", a da se pitanje Kosova mora rešiti što pre, izjavio je za RSE predsednik tog pokreta Pavle Grbović.

"Kada budemo imali kompletnu sliku, onda možemo da se referendumski izjasnimo sa 'da' ili 'ne', za sada možemo da kažemo da načelno podržavamo rešavanje tog problema, da ga podržavamo u formatu koji je sada predstavljen i da se nadamo da će do rešenja doći u nekoj bliskoj budućnosti", istakao je on.

Od predsednika traže i odgovor na pitanje da li postoji manevarski prostor da se predlog EU dalje razrađuje i "poboljša u korist Srbije", kao i šta bi bili garanti za sprovođenje sporazuma, posebno kada je reč o zaštiti prava Srba na Kosovu.

"Neprihvatljivo za Srbiju, kao za svaku drugu državu koja drži do sebe, jeste potpisivanje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije. Kada je reč o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, ona se već ostvaruje u određenim sferama, poput sportskih organizacija. To nije nešto što je od juče i ne može da predstavlja crvenu liniju, kada je ta linija pređena", rekao je Grbović.

On je dodao je gotovo izvesno da će Kosovo u narednom periodu postati članica Saveta Evrope, i podsetio da se Srbija 2013. godine Briselskim sporazumom obavezala da neće blokirati Kosovo u evropskim integracijama.

Zeleni traže razgovore o detaljima sporazuma

Nebojša Zelenović, predsednik poslaničke grupe Zajedno kaže za RSE da je francusko-nemački predlog postao evropski dokument i da to znači da pet država koje nisu priznale Kosovo nemaju problem sa tim nacrtom.

"Filozofija tog dokumenta je što se nas tiče u najboljem interesu građana Srbije i države Srbije i njenog evropskog puta, ali postoji još puno detalja o kojima treba da se razgovara i mi kao proevropska stranka želimo da razgovaramo o tim detaljima", rekao je Zelenović.

Radomir Lazović, predsednik poslaničke grupe Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd, kaže da je ova grupacija tražila od svih kontakata u međunarodnoj zajednici da ne dozvole da se pregovori vode o tajnom dokumentu.

On kaže da bi opozicija trebalo da ima kontrolnu ulogu i da može da obavesti javnost o čemu se zaista pregovora.

"Od nas se kao od narodnih poslanika očekuje da se izjašnjavamo o nečemu što nismo ni videli. Ja ne pristajem na takvu vrstu podvale", dodao je.

Narodna stranka neće da 'deli odgovornost sa Vučićem'

Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe Narodne stranke kaže da su njihovi poslanici spremni da razgovaraju, ali da u ovom trenutku ne znaju o čemu razgovaraju.

"Očekujem da narodni poslanici budu detaljno upoznati sa tim predlogom i da na dnevnom redu bude stav Srbije, odnosno naš pregovarački okvir za dalje razgovore", rekao je Aleksić za RSE.

On kaže da nisu spremni da podele odgovornost za nešto za šta nisu konsultovani u prethodnih deset godina.

"Suština cele priče je da Aleksandar Vučić želi da pobegne od svoje odgovornosti i ukoliko je taj predlog negativan po Srbiju da uvuče opozicione stranke i podeli sa njima odgovornost. Mi nismo spremni da delimo odgovornost sa Vučićem i da mu pomažemo u bilo čemu jer on deset godina vređa i omalovažava opoziciju", naveo je Aleksić.

On kaže da bi crvene linije za Beograd "trebalo da budu Ustav Srbije i Rezolucija 1244". Prema Ustavu, Kosovo je deo Srbije.

Upitan o mogućim posledicama u vidu zaustavljanja evrointegracija ukoliko Srbija ne prihvati predlog EU, Aleksić kaže da su one već prekinute.

"Zar evrointegracije nisu prekinute, kad su otvorena poslednja poglavlja, koliko je Srbija napredovala u uspostavljanju standarda evropskih zemalja", upitao je.

Srbija već godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju EU. Kako su sami zvaničnici u Beogradu priznali to je zbog toga što nije sledila spoljnu politiku EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

'Zaštita političkih pozicija'

Dva su razloga zbog kojih deo prozapadne opozicije odbija da se aktivno angažuje po pitanju Kosova, smatra Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Jedan je, kako kaže, stav da se ne sarađuje sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i Aleksandrom Vučićem.

"Razumljivo je da prebacuju odgovornost na nekoga ko drži apsolutnu vlast i moć u Srbiji", dodao je.

Vladisavljev ukazuje i na drugi razlog:

"Činjenica da je neka stranka prozapadna ili proevropska, ne znači da u isto vreme nema i određenih nacionalističkih obrisa u svojoj ideologiji, pa bi samim tim i izjašnjavanje po pitanju statusa Kosova moglo da bude kontraproduktivno za političku poziciju te stranke", istakao je.

Proevropske partije opozicije, kako je istakao, "pokušavaju da zaštite svoju poziciju i da svoje stavove o sporazumu formulišu nakon što do njega dođe ili ne dođe".

Zašto Vučić traži konsenzus?

Širok društveni i politički konsenzus o budućem rešavanju pitanja Kosova jeste neophodan, ali poziv da se on uspostavi dolazi prekasno, izjavio je Vladisavljev.

"Odnosno, u situaciji kada je i po izjavama zvaničnika Srbije i u celokupnom geopolitičkom kontekstu određeni sporazum (oko Kosova) više nego izvestan, i pitanje je kolika je moguća adaptacija onih odredbi sporazuma koje manje ili više odgovaraju Republici Srbiji", ukazao je Vladisavljev.

Vučić, sa SNS-om više od deset godina dominira političkom scenom. Na vlast je došao 2012. godine, a u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije sa koalicionim partnerima ima 159 poslanika.

Opozicija i nevladine organizacije ga optužuju da Vladu drži pod svojom kontrolom i meša se u njen rad, čime krši Ustav Srbije. Vučić je u svojim nastupima takve optužbe demantovao.

Vučićevi naprednjaci bili su na čelu države i u momentu potpisivanja Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom 2013. godine, što je tada naišlo na protivljenje desnice.

Na pitanje zašto Vučić sada poziva na konsenzus, Stefan Vladisavljev odgovara da je to "jedan od alata da se dođe do podeljene odgovornosti" po pitanju rešenja za Kosovo.

"Iako prethodnih deset godina prisustvujemo centralizaciji vlasti i moći u rukama jedne partije, možda i jednog čoveka, kada je ovako jedan presudni momenat u pitanju čini se da apsolutna vlast i moć, i apsolutna odgovornost koju te pozicije nose, nisu nešto što odgovara Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću", dodao je.

Šta se zna o francusko-nemačkom predlogu?

Jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, ključni su elementi predloga koji je na stolu u Prištini i Beogradu.

Mogućnost međusobnog priznanja ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama (UN), za šta se javno zalažu kosovski političari, ne pominju se u dokumentu u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.

Međutim, u dokumentu se pominje podrška koju bi strane trebalo da pruže jedna drugoj u procesu evropskih integracija. Takođe, od Srbije se traži da ne ometa članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Od kraja leta 2022, kada je predat Srbiji i Kosovu, ovaj predlog služi kao osnova u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.

Na marginama samita EU-Zapadni Balkan u decembru 2022, šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) je novinarima potvrdio da su Kosovo i Srbija dobile ažuriranu verziju ovog predloga.

Izvori RSE su rekli da iako nova verzija sadrži promene, one nisu suštinske, te da ključni elementi iz načelnog plana ostaju isti.

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije od 2011. godine. Dok Priština insistira na međusobnom priznanju, Beograd traži kompromisno rešenje - ali ne precizira kakvo bi ono moglo da bude. Zvaničan stav vlasti u Srbiji je da nezavisnost Kosova ne prihvata.