Petković poručio Kurtiju da 'niko nema razumevanja za one koji gaze sporazume'
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković je izjavio 27. januara da je nepozivanje premijera Kosova Aljbina Kurtija na sastanak o Zajednici opština sa srpskom većinom "najjasnija poruka da niko nema razumevanja za one koji gaze i ruše sporazume".
Petković je tako reagovao nakon izjve premijera Kosova Aljbina Kurtija, koji je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) izjavio da nije pozvan na sastanak na kome će se razgovarati o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Sastanak 31. januara organizuje američka ambasada u Prištini.
"Nisam pozvan na sastanak, ali oni koji su pozvani otići će na taj sastanak i razgovaraju o tome", dodao je Kurti.
Premijer Kosova je istakao da je sastanak rezultat insistiranja izaslanika Sjedinjenih Američkih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Escobar) i da je očekivao da Eskobar u Beogradu kaže da Srbija treba da prizna Kosovo, a ne da u Prištini kaže da će se do Zajednice doći, bez obzira na stav premijera Kosova.
"U svojoj patološkoj mržnji prema svakom postignutom sporazumu i dogovoru sa Beogradom, Aljbin Kurti je počeo da se obračunava i sa američkim izaslanikom za Zapadni Balkan, zbog njegovog insistiranja na formiranju Zajednice srpskih opština", naveo je direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković.
Petković je naveo i da je Zajednica opština sa srpskom većinom "obaveza Prištine koja je davno trebalo da bude ispunjena", kao i da je na vlastima u Prištini da "prvo ispune svoj deo obaveza na koje Srbi čekaju isuviše dugo".
Dodao je da Kurtija na formiranje Zajednice obavezuje Briselski sporazum, i da on ne može da raspolaže sporazumom "po svom nahođenju, jer potpisi i obaveze u sporazumu obavezuju sve".
Kurti je u intervjuu za RSE podvukao da je Zajednica opština sa srpskom većinom jednoetnička i da to Ustav Kosova "ne trpi", te da je on protiv njenog formiranja.
"Zajednica, bez otvaranja pitanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma sa međusobnim priznanjem u centru, Zajednica formirana na osnovu jedne etničke pripadnosti, Zajednica sa ilegalnim strukturama na severu... ta Zajednica nije ni sprovodiva, ni realna, a naravno ni prihvatljiva", rekao je Kurti.
Dodao je da se ne može trčati pred rudu.
"Međusobno priznanje je u centru. Predsednik (SAD, Joe) Biden je rekao da odnosi normalizuju sa sporazumom koji se fokusira na međusobno priznavanje. Velika je greška u političkom i javnom diskursu ukloniti međusobno priznanje iz centra i tu staviti Zajednicu, kao što se izgleda dešava", poručio je Kurti za RSE.
Pitanje Zajednice se aktuelizovalo sa insistiranjem međunarodne zajednice da Kosovo i Srbija prihvate predlog Evropski predlog za normalizaciju odnosa, a diplomatske aktivnosti zapadnih zemalja intenzivirane su u Beogradu i Prištini.
Međutim, kako je rečeno, Zajednica opština sa srpskom većinom nije deo tog predloga, ali se njeno formiranje traži na osnovu Briselskog sporazuma.
Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa posredstvom Evropske unije od 2011. godine. Dok Priština insistira na međusobnom priznanju, Beograd traži kompromisno rešenje - ali ne precizira kakvo bi ono moglo da bude. Zvaničan stav vlasti u Srbiji je da nezavisnost Kosova ne prihvata.