Spoljna politika Srbije opet na dnevnom redu EU

Srbija se usaglasila sa manje od pola spoljnopolitičkih deklaracija Evropske unije (EU) u 2022. godini.

U pitanju je najmanja stopa usaglašenosti od 2017. godine, kada je, umesto sadašnjih 48 odsto, bilo usaglašeno 47 procenata.

Na problem spoljne politike Srbije ukazao je još jednom i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu (EP) Vladimir Bilčik 9. februara.

On je na raspravi u spoljnopolitičkom komitetu EP, gde je predstavljen nacrt izveštaja o Srbiji, naglasio da je ta zemlja jedina u regionu koja je ostala van grupe država Zapadnog Balkana koje su osudile agresiju Rusije i uvele sankcije ovoj zemlji.

O neusaglašenosti spoljne politike Srbije sa evropskom podaci su objavljeni u januaru 2023. u godišnjoj Analizi usklađenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Evropske unije, Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond).

Izveštaj navodi da se, od ukupno 136 deklaracija EU, Srbija u 2022. godini usaglasila sa 65, a nije sa 71.

Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u EU. Da bi postala članica ona bi najpre morala da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom. To je jedan od ključnih zahteva EU kako bi Srbija napredovala u pregovorima o članstvu.

EU je od početka ruske agresije na Ukrajinu do kraja 2022. uvela devet paketa sankcija, a Srbija se sa njima nije usaglasila ni gotovo godinu dana od početka rata.

Iako je od 2017. stopa usaglašenosti spoljne politike Srbije sa EU uglavnom rasla, u godišnjoj analizi ISAC fonda piše da je do prošlogodišnjeg pada došlo usled "povećanja deklaracija koje je EU izdala u vezi konflikta u Ukrajini".

"Napredak koji je Srbija ostvarila u pogledu usklađivanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU 2021. godine praktično je poništen ruskim priznanjem nezavisnosti dveju tzv. Republika u Donbasu 22. februara i invazijom na Ukrajinu koja je počela 24. februara", stoji u analizi.

Uticaj rata u Ukrajini na neusklađivanje spoljne politike Srbije sa EU pokazuju i deklaracije sa kojima se Srbija nije usaglasila. Najveći broj tih deklaracija odnosi se na rusku invaziju.

Teme deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila oslikavaju i mišljenje građana.

Tako u publikaciji Međunarodna politička situacija i javno mnjenje u Srbiji, nevladinog Novog trećeg puta iz 2023, piše da građani Srbije Evropsku uniju vide kao glavnog partnera kada je reč o ekonomskim pitanjima.

S druge strane, Rusiju vide kao glavnog političkog partnera i spoljnu politiku bi većinski usmerili ka saradnji sa ovom državom.

Prema publikaciji stavovi ispitanika su "značajno više proruski i antizapadni". Tako je preko 70 odsto građana protiv svakog vida sankcija Rusiji, dok je nešto manje od 15 odsto za sankcije usklađene sa EU.

Istraživanje javnog mnjenja pokazuje i da najveći broj građana (oko 58 odsto) misli da će veću cenu aktuelnog programa zapadnih sankcija prema Rusiji platiti sam Zapad, oko četvrtine ispitanika smatra da će to biti Rusija, dok 17 odsto nije sigurno ili ne zna.

EU očekuje usklađivanje spoljne politike

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2022. godinu piše da se od Srbije očekuje da, kao prioritet, ispuni svoje obaveze i progresivno se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU, u skladu sa okvirom za pregovore između EU i Srbije.

"Srbija i dalje odbija da se uskladi sa bilo kakvim restriktivnim merama protiv Rusije, i sa velikom većinom deklaracija visokog predstavnika u vezi sa Rusijom i Ukrajinom. Beograd, takođe, održava bliske odnose sa Moskvom, uključujući i prijem visokih ruskih zvaničnika koji su na listi sankcija Evropske unije", stoji u izveštaju.

Kako dalje piše, Srbija se usaglasila sa rezolucijama u vezi sa agresijom Rusije protiv Ukrajine i humanitarnim efektima ove agresije, deklaracijama u vezi sa Belorusijom, sankcijama protiv bivšeg vođstva Ukrajine, kao i sa deklaracijom o nezakonitim referendumima Rusije u Ukrajini.

Međutim, naglašava se da je Srbija nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa Rusijom.

"Srbija nije izričito osudila rusku agresiju protiv Ukrajine, iako je podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć i prihvata izbeglice iz Ukrajine. Srbija je odbila da uvede sankcije Rusiji i delovi srpskih medija su bili angažovani na snažnoj proruskoj kampanji dezinformacija", piše u izveštaju.

Dodaje se da su visoki zvaničnici Srbije davali izjave koje su bile suprotne poziciji EU u vezi sa ruskom agresijom.

"I dalje se održavaju bliski odnosi i učestali kontakti na visokom nivou sa Rusijom, uključujući i redovne bilateralne posete", istaknuto je.

Istraživanje javnog mnjenja Novog trećeg puta, koje je sprovedeno krajem 2022. godine, pokazuje da bi na referendumu o ulasku Srbije u EU većina ispitanika glasalo "sigurno protiv".

"Ispitanici dominantno ostaju skeptični u odnosu na evrointegracije i integracije u Severnoatlansku alijansu, ali je u poslednjem istraživanju primetna stagnacija trenda rasta evroskepticizma", stoji u istraživanju.

Usklađivanje država kandidata za članstvo u EU

Kada je reč o ostalim državama kandidatima za članstvo u EU, procenat usklađenosti koji je manji od Srbije ima samo Turska.

U istraživanju ISAC fonda navodi se da je Turska "specifičan slučaj", jer je njen proces pristupanja drugačiji (zamrznut), dok je sama Ankara najavila da neće uvoditi sankcije Rusiji "jer neko mora da nastavi sa ulogom pregovarača i posrednika" sa Moskvom.

Kada je reč o ostalim kandidatima, nivo usklađenosti Bosne i Hercegovine bio je 82 odsto, što predstavlja veliki rast od prošlogodišnjih 35 odsto. Bosna i Hercegovina je 15. decembra 2022. postala kandidat za članstvo EU.

Sve ostale tri države kandidati sa Zapadnog Balkana imaju stopu usklađenosti od preko 90 odsto, dok Albanija i Crna Gora imaju 100 odsto usklađenosti svoje spoljne politike sa EU.

Zašto je važna usklađenost?

Od usklađenosti Srbije sa politikom EU zavisi i brzina njenog pristupanja evropskom bloku.

Poglavlje 31 u okviru pristupnih pregovora Srbije sa EU koje se odnosi na spoljnu politiku i bezbednost još nije otvoreno, ni jedanaest godina nakon što je Srbija postala kandidat za članstvo.

Kako se navodi u pojašnjenju pregovaračkog poglavlja na sajtu Delegacije EU u Srbiji, zemlje članice moraju biti sposobne da sprovode politički dijalog u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, da se usaglašavaju sa izjavama EU, da učestvuju u aktivnostima bloka i da "primenjuju dogovorene sankcije i restriktivne mere".

Kosovo kao uslov

Srbiji na putu evropskih integracija stoji i normalizacija odnosa sa Kosovom. Pregovaračko poglavlje koje se odnosi na to otvoreno je 2015. godine i nije zatvoreno. Pod posredstvom EU dve zemlje vode dijalog.

Normalizacija podrazumeva sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum za obe strane.

U poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije navodi se da je takav sporazum "hitan i presudan da bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima".

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Srbija odbija da prizna bivšu južnu pokrajinu kao nezavisnu.