Predsednica Moldavije objavila 'ruski plan' za rušenje vlasti
Predsednica Moldavije Maja Sandu pozvala je na „maksimalni oprez” nakon što je od ukrajinskih obaveštajnih službi dobila dokumente prema kojima Rusija planirala da destabilizuje Moldaviju.
Rusija je planirala da destabilizuje Moldaviju korišćenjem agenata provokatora koji bi trebalo da napadnu vladine zgrade pod izgovorom javnih protesta, rekla je predsednica Moldavije u ponedeljak, 13. februara, prenosi Moldavski servis RFERL.
„Plan za naredni period podrazumeva akcije u kojima učestvuju diverzanti sa vojnom obukom, kamuflirani u civilnu odeću, koji će preduzimati nasilne akcije, napadati neke državne zgrade, pa čak i uzimati taoce“, rekla je Sandu na konferenciji za medije u glavnom gradu Moldavije Kišnjevu, i dodala:
„Plan takođe uključuje korišćenje ljudi izvan zemlje za nasilne akcije."
Brifing predsednice Maje Sandu usledio je nedelju dana nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da je njegova zemlja presrela planove ruskih tajnih službi da unište Moldaviju, tvrdnje koje su kasnije potvrdili moldavski obaveštajni zvaničnici.
„Svrha ovih akcija je rušenje ustavnog poretka, promena legitimne vlasti iz Kišinjeva u nelegitimnu, što bi našu zemlju stavilo na raspolaganje Rusiji, kako bi se zaustavio proces evropskih integracija”, naglasila je Sandu.
Pokušaji Kremlja da unese nasilje u našu zemlju neće uspeti, obećala je predsednica Moldavije.
Nije bilo reakcije ruskih zvaničnika na tvrdnje Sandu.
Otkako je Rusija napala Ukrajinu pre skoro godinu dana, Moldavija, bivša sovjetska republika sa oko 2,6 miliona stanovnika, nastoji da uspostavi bliže veze sa svojim zapadnim partnerima.
Prošlog juna dobila je status kandidata za Evropsku uniju, istog dana kada i Ukrajina.
Sandu je rekla da su između oktobra i decembra moldavska policija i njena obaveštajna i bezbednosna služba, ili SIS, intervenisale u „nekoliko slučajeva elemenata organizovanog kriminala i zaustavile pokušaje nasilja“.
Tokom protekle godine, Moldavija koja nije članica NATO-a suočila se sa nizom problema.
To uključuje tešku energetsku krizu nakon što je Moskva dramatično smanjila isporuke gasa, vrtoglavu inflaciju i nekoliko incidenata u poslednjih nekoliko meseci poput raketa koje su ušle u njen vazdušni prostor i krhotina koje su pronađene na njenoj teritoriji.
Moldavske vlasti potvrdile su da je još jedna raketa iz rata u Ukrajini ušla u njen vazdušni prostor u petak, 10. februara.
Sandu je rekla da Rusija želi da iskoristi Moldaviju u ratu protiv Ukrajine, ne navodeći više detalja, a da informacije do kojih su došle obaveštajne službe sadrže ono što je opisala kao uputstva o pravilima ulaska u Moldaviju za državljane Rusije, Belorusije, Srbije i Crne Gore.
„Uveravam vas da državne institucije rade na sprečavanju ovih izazova i držanju situacije pod kontrolom“, rekao je Sandu.
Ona je rekla da parlament Moldavije mora da usvoji nacrte zakona kako bi svoju obaveštajno-bezbednosnu službu, kao i tužilaštvo, opremio „neophodnim alatima za efikasniju borbu protiv rizika po bezbednost zemlje“.
Predsednica je dodala da će se plan „osloniti na unutrašnje snage, ali posebno na kriminalne grupe“ i imenovala dva moldavska oligarha, Ilana Šora i Vladimira Plahotnjuka, koji su trenutno u egzilu. Oba muškarca prošle godine su sankcionisale SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Prošle jeseni, serija masovnih antivladinih protesta koje je organizovala Šorova populistička, Rusiji naklonjena partija, takođe su potresli Moldaviju usred energetske krize.
Brifingu predsednice prethodila je ostavka premijerke Moldavije Natalije Gavrilite u petak. Istog dana, Sandu je imenovala svog savetnika za odbranu i bezbednost, prozapadnog ekonomistu Dorina Receana, da nasledi Gavrilitu.
U petak, nakon što su moldavske vlasti potvrdile raketni incident, zamenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel rekao je novinarima u Vašingtonu da „Rusija godinama podržava kampanje uticaja i destabilizacije u Moldaviji, koje često uključuju naoružavanje korupcije za postizanje njenih ciljeva“.