Sud u Strazburu odbio žalbu Gruevskog i drugih makedonskih zvaničnika
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odbio je žalbu osmorice bivših zvaničnika Severne Makedonije kao preuranjenu i uputio ih prvo da završe sve sudske postupke u svojoj zemlji. Oni su deo optuženih u sudskim slučajevima koji su proizašli iz afere sa prisluškivanjem.
Bivši funkcioneri VMRO-DPMNE su se žalili na osporeno pravo na pravično suđenje. Sud nije ocenjivao aboliciju bivšeg predsednika Đorđa Ivanova iz 2016. godine, iako je podneto kao argument u žalbi.
Tada je pomilovano 56 osoba osumnjičenih i osuđenih u nekoliko slučajeva koje je vodilo Specijalno javno tužilaštvo, nastalih iz velike afere masovnog prisluškivanja preko 20.000 ljudi.
Bivši premijer Nikola Gruevski, bivši ministri u njegovoj vladi, Mile Janakievski i Gordana Jankulovska, sekretar Vlade Kiril Bojinovski, načelnik Uprave za kontraobaveštajne poslove i bezbednost Sašo Mijalkov i njegov bivši šef kabineta Toni Trajkovski, bivši gradonačelnici Vladimir Talevski i Edmond Temelko žalili su se u Strazburu.
Evropski sud je odlučio da ne prihvati žalbu bivših političara VMRO-DPMNE, jer je ocenio da nisu iskorišćeni svi pravni lekovi koje nudi makedonski pravni sistem. To znači da su sudski procesi i presude protiv osam potpisnika tužbe i dalje validni. Suđenja se nastavljaju, a osuđeni ostaju na izdržavanju zatvorske kazne.
S druge strane, to takođe znači da im se ne uskraćuje pravo da se ponovo žale Evropskom sudu za slučajeve za koje su suđeni ili osuđeni i da se ponovo pozivaju na aboliciju. Ali, nakon što su prošli kroz sve mogućnosti žalbe na sudu u Severnoj Makedoniji.
Ništa nije završeno
Bivša sudinica Evropskog suda za ljudska prava Mirjana Lazarova Trajkovska kaže da će to sada značiti da podnosioci žalbe prvo moraju da preispitaju koji pravni lekovi im stoje na raspolaganju.
"Ako postoji mogućnost da se ovde pokrene redovni ili vanredni pravni lek, to im otvara vrata da ponovo pokrenu postupak. Ali je sada sledeće pitanje da li su za neki od tih pravnih lekova istekli rokovi, da li još uvek postoji mogućnost za druge postupke i nakon toga ponovo nakon iscrpljivanja domaćih pravnih lekova imaju pravo da pokrenu postupak pred Evropskim sudom za ljudska prava", kaže Lazarova za Radio Slobodna Evropa(RSE).
Reakcije posle odluke Strazbura
Javni tužilac Ljubomir Joveski je za RSE rekao da je odluka Evropskog suda za ljudska prava očekivana.
"Sud očigledno pokazuje poverenje u makedonske pravosudne organe da donesu pravdu. Postupci će se nastaviti pred nadležnim sudovima u skladu sa svim domaćim i međunarodnim propisima", kaže Joveski.
Vladajući SDSM, koji je otkrio aferu prisluškivanja, zadovoljan je odlukom Suda u Strazburu kojim se nastavljaju suđenja bivšim funkcionerima opozicione stranke.
Povodom žalbe na povredu prava na pravično suđenje, Sud je prihvatio kao validne tvrdnje Vlade Severne Makedonije da se radi o preuranjenom zahtevu, s obzirom da neki od predmeta još nisu u potpunosti okončani.
Za neke od predmeta postupci pred Apelacionim sudom su još u toku. Pored toga, Zakon o krivičnom postupku dozvoljava vanredno preispitivanje pred Vrhovnim sudom, na što upućuje i Evropski sud za ljudska prava u današnjoj odluci.
Abolicija Ivanova
Bivši presednik Đorđe Ivanov je 2016. doneo odluku o aboliciji 56 osumnjičenih, ali ju je posle poništio. Pomilovanje se odnosilo na odluku o kaznama za slučaj masovnog prisluškivanja, koji je izazvao makedonsku političku krizu iz 2015. godine.
Odluka o aboliciji izazvala je masovne proteste u zemlji pod motom "Nema pravde, nema mira", a ovaj snažan pritisak domaće, ali i međunarodne javnosti doveo je do toga da Ivanov poništi svoju odluku 10 dana nakon njenog donošenja.
Po smeni vlasti, osnovano je Specijalno javno tužilaštvo čiji je zadatak bio da ispita navode o kriminalnom ponašanju čelnika vlasti za slučajeve nezakonitog prisluškivanja. Podneseno je 17 prijava protiv 94 osobe.
Bivši premijer Nikola Gruevski je osuđen na zatvorsku kaznu u jednom od slučajeva, ali je pobegao i nalazi se u egzilu u Mađarskoj.