Šta znači ishod sastanka u Briselu za Srbiju i Kosovo?
"Sve teške članove sam pročitao u Skupštini Srbije. Ne znam kako su se odjednom sada svi iznenadili", izjavio je predsednik Srbije.
Aleksandar Vučić je to rekao novinarima dan nakon što je javno objavljen evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Evropska unija (EU) je posle šest meseci pregovora sa Srbijom i Kosovom objavila dokument koji u jedanaest tačaka predviđa rešavanje spora između dve strane.
Taj dokument je objavljen 27. februara nakon što su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti u Briselu izrazili spremnost da nastave sa implementacijom ovog predloga EU.
To je saopštio visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell), nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem.
Dalji razgovori su, kako je saopšteno, potrebni kako bi se utvrdili načini implementacije odredbi.
Reč je o predlogu koji bi vodio ka sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji.
Srbija i Kosovo vode dijalog o normalizaciji odnosa, pod pokroviteljstvom EU, od 2011. godine. Kosovo je prethodno 2008. godine proglasilo nezavisnost od Srbije što Beograd ne priznaje.
Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da na osnovu Boreljeve izjave deluje da je postignut dogovor o dogovoru.
"I da su sada ključna pitanja kako će se taj sporazum implementirati", naveo je Spasojević.
Dogovor i spoljnopolitičko svrstavanje
Evropski predlog je sredinom septembra predstavljen vlastima u Srbiji i na Kosovu kao francusko-nemački plan za rešavanje dugogodišnjeg spora.
Ubrzo je iza tog predloga stala Evropska unija, a podržale su ga i Sjedinjene Države.
Taj plan je nastao u kontekstu napora evropskih i američkih posrednika u dijalogu Srbije i Kosova da se ubrza postizanje konačnog rešenja.
"Imam utisak da su bliži dogovoru zato što nismo čuli ni jedno veliko ne", smatra Spasojević nakon poslednje runde briselskih razgovora.
On je ocenio da je iz perspektive Brisela postignuto ono što je u ovom trenutku maksimum.
"A to je jedno spoljnopolitičko svrstavanje, a verovatno i određeno distanciranje (Srbije) od Rusije. Čini mi se da je to za Brisel sada najvažnije", naveo je Spasojević.
Evropski i američki posrednici intenzivirali su napore za konačnim dogovorom između Srbije i Kosova naročito od ruske agresije na susednu Ukrajinu koju je Kremlj započeo pre godinu dana.
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Spasojević je dodao da postizanje dogovora znači i da postoji određen jasan plan puta oko približavanja Srbije Evropskoj uniji.
"Videli smo da eksplicitno u nekim tačkama dogovora postoje planovi za određena ulaganja koja bi sasvim sigurno pojačala prisustvo EU", rekao je Spasojević.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 23. januara preneo javnosti kako mu je rečeno da će ukoliko ne prihvati francusko-nemački plan za Kosovo, Srbija biti suočena sa zaustavljanjem evropskih integracija i investicija.
Šta je kazao Vučić?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa kosovskim premijerom i evropskim posrednicima 27. februara rekao novinarima u Briselu da se nada da je moguće da se postignu neki kompromisi.
Takođe je naveo i da se radi na implementaciji postojećih dogovora.
Vučić je poručio da čeka da vidi implementacioni plan koji se tiče prethodno postignutih obaveza.
Naglasio je da je tu na prvom mestu Zajednica opština sa srpskom većinom.
Vučić je rekao da je kosovski premijer Aljbin Kurti došao na sastanak "sa idejom da se nešto potpisuje", ali je naveo da se o tome nije razgovaralo.
Na pitanje novinara da li je Srbija spremna da prizna Kosovo, Vučić je odgovorio da je Srbija u UN, a da Kosovo nije.
"Mi smo uvek poštovali Povelju UN i naš Ustav", rekao je Vučić.
Kosovo je po Ustavu deo Srbije.
Politikolog iz Beograda Dušan Spasojević kaže da je potrebno da Vučić iznese još informacija da bi bilo jasnije kako on razume i interpretira sporazum.
"Ono što smo sinoć videli je bilo prekratko, videli smo da izbegava ključne stvari, mislim da ni sam nije najsigurniji oko toga šta i na koji način treba da predstavi javnosti", naveo je Spasojević.
On je dodao da ostaje veliko pitanje kako će domaća javnost reagovati na to da se Srbija obavezuje da neće sprečavati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
"I da li će Vučić uspeti to i sa koliko troškova da proda to svojim biračima", naveo je.
Vučić je više puta podvlačio da su crvene linije za Beograd bilo kakva vrsta formalnog ili neformalnog priznanja Kosova, kao i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Domaćoj javnosti je poručivao da će se držati Ustava po kome je Kosovo sastavni deo Srbije.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da građani Srbije u jednakoj meri smatraju da je Kosovo "izgubljeno", koliko je i "deo Srbije".
U istraživanju Instituta za evropske poslove iz avgusta 2022. godine, na pitanje "Da li smatrate da Kosovo izgubljeno?" 44,2 odsto ispitanika je odgovorilo potvrdno, 44,6 odsto njih negativno, dok je 11,2 odsto ispitanika odgovorilo sa 'Ne znam'.
Nakon dogovora u Briselu desno orijentisane parlamentarne stranke zatražile su da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku.
Poslanici Nove Demokratske stranke Srbije, Dveri, Zavetnika i Pokreta obnove Kraljevine Srbije smatraju da je Vučić prihvatanjem evropskog plana priznao Kosovo.
Šta je rekao Kurti?
Premijer Kosova Aljbin Kurti je posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem rekao da postoji saglasnost u vezi sa sadržajem evropskog predloga za normalizaciju odnosa dve zemlje.
"To je bila potvrda da je evropski predlog prihvatljiv i nepromenljiv. Napredak će se odnositi na plan implementacije", rekao je Kurti.
On je naveo da su na dobrom putu i u pravcu normalizacije odnosa.
"To je sporazum simetrije, dobrosusedstva i saradnje u budućnosti", rekao je Kurti.
On je naveo da ništa nije potpisao jer, kako je rekao, druga strana nije bila spremna da potpiše.
"Mislim da je šteta što večeras nije potpisano, pošto smo se dogovorili", dodao je Kurti.
Dan kasnije je kosovski vicepremijer Besnik Bisljimi (Bislimi) rekao da bi potpisivanje (evropskog predloga), povećalo relevantnost dokumenta kao političku obavezu.
"Nije bilo spremnosti druge strane da se to potpiše", rekao je Bislimi 28. februara na spoljnopolitčkom komitetu Evropskog parlamenta.
Bisljimi, koji je glavni pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, naveo je da sada sledi preciziranje obaveza za sve tri strane.
"Treba odlučiti o redosledu aktivnosti, navesti rokove za svaki korak i koji bi bio mehanizam praćenja kao i potencijalne posledice za nepoštovanje jedne ili obe strane", rekao je Bisljimi.
Zašto sporazum nije potpisan
Profesor Univerziteta u Prištini Rahman Pačarizi (Pacarizi) ocenio je za RSE da za potpisivanje sporazuma moraju postojati snažne garancije Sjedinjenih Država i EU koje će biti na višem nivou od posrednika.
"Oni su imali obavezu da pripreme sporazum, ali da ne da budu garant njegovog potpisivanja. Mislim da je to bio osnovni problem, iako se na trilateralnom sastanku potom poteglo pitanje sprovođenja", naveo je Pačarizi.
Pačarizi takođe smatra da sporazum predstavlja održavanje statusa "kvo", ali ipak veruje i da doprinosi miru i bezbednosti na terenu.
"To je sporazum o nastavku dijaloga, sporazum o problemima koji će se rešavati razgovorima", rekao je Pačarizi.
Politikolog iz Beograda Ognjen Gogić je ocenio da ni jedni ni drugi nisu do kraja zadovoljni onim što sporazum podrazumeva.
"To je u načelu prihvatljiv sporazum, ali je potrebno u okviru njega neke druge stvari definisati", rekao je Gogić.
On je dodao da je i dalje na snazi dobro poznat pristup "konstruktivne dvosmislenosti" u formulisanju sporazuma, koji stranama omogućava da ga tumače kako njima odgovara.
Gogić je rekao da dogovor predstavlja neku vrstu "primirja i zamrzavanje sukoba", te da se konačni sporazum o statusu Kosova odlaže, dok na snazi ostaje status "kvo" kako bi se sprečila eskalacija situacije na Zapadnom Balkanu u vreme kada je pažnja Zapada usmerena na rat u Ukrajini.
On je ocenio i da su svi akteri svesni da sporazum na osnovu evropskog predloga "ne može suštinski da reši pitanje priznanja Kosova od strane Srbije", te smatra da zato ta stavka i nije deo sporazuma.
EU očekuje do sednice Evropskog saveta 23. i 24. marta izveštaj da li su Beograd i Priština nešto postigli.
To je novinarima preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dodao je da će se EU u skladu sa tim izveštajem odnositi prema evropskim integracijama i jednih i drugih.
Srbija je postala kandidat za članstvo u EU u aprilu 2013. dok je Kosovo u decembru 2022. apliciralo za članstvo u EU.