Srbija se opet nije uskladila sa odlukama Saveta EU vezano za ljudska prava

Srbija se nije usaglasila sa odlukom Saveta Evropske unije (EU) koje se odnose na restriktivne mere za devet pojedinaca i tri subjekta s obzirom na njihovu ulogu u činjenju teških kršenja i zloupotreba ljudskih prava, posebno zbog seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

Naime, radi se o odluci koju je Savet EU doneo 7. marta uoči međunarodnog dana žena protiv osoba koje su kršile prava žena u svetu. Među sankcionisanima su zvaničnici talibanske vlade u Avganistanu, ruski oficiri, zvaničnici is Južnog Sudana, Burme Irana i Sirije.

Na listi sankcionisanih se nalaze dva vršioca dužnosti talibanskih ministara za koje se smatra da stoje iza uredbi kojima se ženama zabranjuje visoko obrazovanje i rodno segregirane prakse u javnim prostorima.

Takođe su uvršteni i službenici Moskovske policijske stanice odgovorni za proizvoljna hapšenja i pritvaranja, kao i za mučenje i druga okrutna, nehumana i ponižavajuća postupanja u kontekstu cenzure i ugnjetavanja ruskih vlasti.

Lista će takođe ciljati visokorangirane pripadnike ruskih oružanih snaga, čije su jedinice sistematski učestvovale u aktima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja u Ukrajini u martu/aprilu 2022. godine, u kontekstu vojne agresije Rusije na Ukrajinu.

Među sankcionisanim licima su i vladini zvaničnici koji komanduju južnosudanskim milicijama odgovornim za široko rasprostranjenu i sistematsku upotrebu seksualnog i rodno zasnovanog nasilja kao ratne taktike u zemlji. Na listi je takođe i i zamenik ministra unutrašnjih poslova u Burmi.

Među sankcionisanim subjektima su zatvor Karćak u Iranu, Sirijska republikanska garda i Kancelarija šefa za poslove vojne bezbednosti u Burmi, zbog njihove uloge u ozbiljnim seksualnim i rodno zasnovanim kršenjima ljudskih prava.

Sa ovom odlukom EU su se usaglasile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana: Severna Makedonija, Crna Gora, Albanija, Bosna i Hercegovina, ostale zemlje kandidati za punopravno članstvo poput Ukrajine i Moldavije kao o članice evropskog ekonomskog prostora, Island, Lihtenštajn i Norveška.

"Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je", navodi se u saopštenju koje je izdao Josep Borrell (Žozep Borelj) visoki predstavnik EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost.