Rusija nastavlja da povećava broj diplomata u Srbiji
Rusija je nastavila da povećava broj svojih diplomata u Srbiji, retkoj evropskoj državi koja nije uvela sankcije Kremlju i jednoj od retkih u Evropi koja nije zahtevala smanjivanje obima ruske misije nakon invazije na Ukrajinu.
Diplomatska lista Ministarstva spoljnih poslova pokazuje da je u Srbiju tokom marta stiglo dvoje novih ruskih diplomata.
Misija Rusije je početkom marta brojala 62 diplomata, a 31. marta bilo ih je 64 .
Radio Slobodna Evropa (RSE) je početkom marta objavio da je Rusija za godinu dana invazije pojačala svoje diplomatsko prisustvo u Srbiji nakon talasa proterivanja diplomata iz EU prošle godine.
Uz dvoje novopridošlih tokom marta, broj diplomata Rusije u Srbiji povećan je za deset od februara prošle godine.
Istraživanje početkom marta je pokazalo i da su najmanje trojica proteranih diplomata sada akreditovani ruski predstavnici u Srbiji, uključujući dvojicu njih koji imaju veze sa ruskim obaveštajnim službama.
Oni se još nalaze u ruskoj misiji u Beogradu, pokazuje poslednja objavljena lista srpskog ministarstva od 31. marta.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE o novom povećanju broja diplomata.
Na pitanja nisu odgovorili ni Vlada Srbije i ambasada Rusije u Srbiji.
Nikola Lunić, nekadašnji vojni diplomata Srbije, koji sada vodi beogradski nevladin Savet za strateške politike, ocenio je u izjavi za RSE da će ignorisanje povećanja broja ruskih diplomata sigurno izazvati nepoverenje zemalja u regionu i u Evropi.
"...ali i povećati bezbednosni rizik koji u ovom trenutku Srbiji nije potreban", dodao je Lunić.
Dva nova atašea
U toku marta, kako se vidi iz diplomatske liste koju vodi Srbija, akreditovano je dvoje novih atašea u ambasadi Rusije, Vladimir Surov i Roman Šelkovski (Shelkovskiy).
Ambasada Rusije i vlasti u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o prethodnim službama Surova i Šelkovskog.
Iz javno dostupnih podataka vidi se da je Vladimir Surov bio deo stalne misije Rusije pri Ujedinjenim nacijama 2006. i 2009. godine.
Ime Surova izlistano je i na listi ruske misije u Kopenhagenu 2015. godine.
Ime Romana Šelkovskog izlistano je na diplomatskoj listi Italije 2021. godine, ali na njoj nije već u martu 2022. godine.
Italija je u aprilu 2022. godine proterala 30 ruskih diplomata zbog invazije na Ukrajinu. Nije poznato kada je tačno Šelkovski napustio Italiju ni njegova lokacija pre dolaska u Srbiju.
Proterivanje diplomata
Nakon invazije Rusije na Ukrajinu u februaru 2022, stotine ruskih diplomata su proterane iz evropskih zemalja ili stavljene na "crnu listu".
Nekoliko država kao razlog za proterivanje navelo je navodnu špijunažu.
RSE je ranije utvrdio da je najmanje jedan proterani ruski diplomata, povezan sa jedinicom Federalne službe bezbednosti (FSB) optuženom za sajber napade usmerene na američki energetski sektor, poslat u Beograd, dok je drugi povezan sa Ruskom obaveštajnom službom za spoljne poslove.
Pojedine države su ruske diplomate proterivale i pre invazije.
U martu 2018. godine Velika Britanija je proterala 23 ruskih diplomata kao odgovor na napad nervnim agensom na bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja.
Tadašnja premijerka Tereza Mej (Theresa May) je za proterane ruske diplomate rekla da su špijuni koji deluju pod diplomatskom zaštitom.
Julija Skripalj i njen otac Sergej, bivši ruski i britanski agent, bili su više sedmica u kritičnom stanju u bolnici nakon što su otrovani novičokom u martu 2018. godine.
Ruske diplomate proterivale su u nekoliko navrata i Sjedinjene Američke Države.
Nikola Lunić objašnjava da, u skladu sa obavezama iz Bečke konvencije, Srbija nije u obavezi da primi proterane ruske diplomate sa Zapada.
"Resorno ministarstvo može u svako doba i bez obaveze obrazloženja obavestiti rusku misiju da je određeni član diplomatske misije neprihvatljiv, odnosno nepoželjan", navodi Lunić.
"Izostanak reakcije bi se mogao lako interpretirati na Zapadu kao diplomatska i obaveštajna podrška Beograda ruskim hibridnim aktivnostima u regionu", naveo je Lunić u pisanom odgovoru za RSE.
Sankcije, energetska zavisnost, špijunske afere
Dok Srbija teži da se pridruži Evropskoj uniji, vlasti nastoje da održe dobre odnose sa Rusijom.
Zvaničan Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, uprkos zahtevima mnogobrojnih zvaničnika sa Zapada.
Pročitajte više: Korak koji Srbiju udaljava od EU - opozicija o 'utočištu' za proterane ruske diplomate
Zvaničan Kremlj podržava Srbiju u blokadi članstva bivše pokrajine Kosova u međunarodnim institucijama. Srbija je i dalje zavisna od ruskog gasa.
U komentaru za RSE, Nikola Lunić je ocenio i da ukoliko Rusija unapređuje svoje obaveštajne sposobnosti u diplomatskoj misiji u Beogradu, to će udaljavati Srbiju i od EU i od NATO, u čije članstvo Srbija za sada ne pretenduje.
"Ne treba se iznenaditi ukoliko makijavelistički budu koristili sva sredstva za ostvarenje svojih (ruskih) ciljeva", dodao je Lunić.
On je naveo i da bi prioritet za srpske bezbednosne službe trebalo da bude i da diplomatske misije svih zemalja u Beogradu budu bezbedne.
Ruska ambasada u Beogradu je i ranije bila upletena u špijunsku aferu.
Vlada Srbije je u novembru 2019. saopštila da je otkrila rusku špijunsku mrežu povezanu sa ambasadom, što je navelo Vučića da pozove ruskog ambasadora na razgovor.
Vučić je, međutim, kasnije umanjio intenzitet incidenta.
Podsetite se - Vučić: Imamo dokumentovane i druge pripadnike ruskih službi bezbednosti
On je tada u obraćanju medijima rekao da Srbija neće menjati svoju politiku prema Rusiji, te da je doživljava kao prijateljsku zemlju.
Vučić je tada poručio i da će vlasti u Srbiji u obaveštajnom smislu zemlju "zaštititi i sačuvati".