Srpski patrijarh 'čisti' jezik od rodne senzitivnosti
"Ako moje dete od četiri godine kaže pesnikinja, kako je to protiv braka i porodice?".
Teodora Miljaković iz Beograda za Radio Slobodna Evropa (RSE) ovako komentariše izjavu patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija da se iza rodno osetljivog jezika krije "borba protiv braka i porodice“.
Patrijarh SPC je kritikovao korišćenje rodno osetljivog jezika u okviru svog govora na pravoslavni praznik Uskrs.
Korišćenje rodno osetljivog jezika, odnosno ženskog oblika za profesije i titule žena, propisano je Zakonom o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. godine, a odredbe tog zakona našli su se ranije i na meti desnih partija u Srbiji.
Pojedine nevladine organizacije u Srbiji su godinama unazad kritikovale odnos crkve prema ženama i mešanje crkve u pitanja ljudskih prava, pre svega kada je reč o osporavanju prava žena na prekid trudnoće.
Šta je rekao poglavar SPC?
Patrijarh SPC je 16. aprila između ostalog, pozvao da se "obustavi nasilje nad srpskim jezikom" , kao i da se ukinu odredbe "protivustavnog zakona" kojim se rodno osetljiv jezik nameće.
On nije precizirao na osnovu čega je zaključio da je reč o zakonu koji je protivan Ustavu, jer se o tome Ustavni sud u Srbiji nije izjašnjavao.
Prema rezultatima popisa 2011. godine, oko 85 odsto od ukupnog stanovništva u Srbiji se izjasnilo da je pravoslavne veroispovesti.
Kakve su reakcije?
Na upit RSE, na ovu izjavu reagovalo je 19. aprila Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u čijoj nadležnosti je zakon kojim se propisuje korišćenje rodno osetljivog jezika.
Iz ministarstva navode da uvažavaju ulogu SPC kao "važnog segmenta društvenog života".
"Želimo da naglasimo da je Ministarstvo .. posvećeno kulturi dijaloga i spremno da, u prostoru javnosti, po svakom društveno važnom pitanju povede razgovor i otvori dijalog", navodi se u odgovoru RSE.
U odgovoru se navodi i da se sledeće godine očekuje primena članova koji se odnose na rodno osetljiv jezik, kao i da će Ministarstvo nastaviti da radi na tome da se stvore "svi uslovi za primenu zakonskih odredbi“.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2021, između ostalog, nalaže upotrebu rodno osetljivog jezika u državnoj upravi, ali i medijima, a ove odredbe, kako se navodi u zakonu, stupaju na snagu tri godine nakon donošenja zakona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je 18. aprila navela da je pitanje rodno osetljivog jezika nije pitanje koje bi zavređivalo pažnju crkve.
"Srbija je sekularna država i to je pitanje iz nadležnosti države", rekla je ona.
Janković je navela i da se dovođenjem u vezu rodno osetljivog jezika i porodice i braka "skreće pažnja sa ozbiljnih problema kao što su siromaštvo i nasilje u porodici“.
Iz Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, u okviru Ministarstva pravde Srbije, nisu odgovori na zahtev RSE za komentar u vezi sa izjavom patrijarha.
Zašto je bitan rodno senzitivan jezik?
Sličan stav imaju sagovornice RSE Teodora Miljaković i Mina Zdravković.
"Potpuno se zalažem za rodno senzitivni jezik. To ne zadire u brak i porodicu, to su ženska i ljudska prava", kaže Miljaković.
"Mislim da stručnjaci treba da se bave tom temom. Mišljenje patrijarha nije relevantno, to je kao da pitate lekara šta misli o zemljoradnji, ali ima uticaj na javnost“, kaže Mina Zdravković.
Na izjavu patrijarha reagovala je na društvenim mrežama i Zorana Mihajlović, bivša ministarka energetike i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.
"Čule smo da je od nasilja nad ženama izgleda veći problem zakonska mogućnost da žene svoja zanimanja nazivaju u svom, ženskom rodu", napisala je Mihajlović na društvenoj mreži Instagram 15. aprila.
Zbog čega crkvi 'smeta' rodno osetljiv jezik?
Iz SPC-a do kraja rada na ovom tekstu nisu odgovorili na pitanje RSE zbog čega smatraju uvođenje rodno osetljivog jezika pretnjom braku i porodici.
Za Miloša Uroševića iz nevladine organizacije "Žene u crnom" u Beogradu izjava patrijarha nije iznenađujuća. Organizacija "Žene u crnom" u Srbiji bavi se pitanjima ljudskih prava, kao i suočavanjem sa ratnom prošlošću.
"Napad na rodno osetljiv jezik jeste napad na ono što crkva smatra modernim, stranim, evropskim“, navodi Urošević u pisanoj izjavi za RSE dodajući da je crkva "uvek bila protiv onoga što za šta je smatrala da dolazi spolja, kao neki loš uticaj".
Urošević kaže i da se njihova organizacija zalaže za upotrebu rodno osetljivog jezika.
"Mi se borimo za rodno osetljiv jezik, između ostalog i zato što želimo da pokažemo da žene postoje i u jeziku, i da bi postojale kao politički subjekti, moraju da postoje u jeziku", ističe on.
Vanja Macanović iz beogradskog nevladinog Autonomnog ženskog centra navodi da je izjava patrijarha neobična u svetlu toga da su u „spisima Srpske pravoslavne crkve iz 19. veka neka zanimanja napisana u ženskom rodu“.
"Srpska pravoslavna crkva je dosta tradicionalna i patrijarhalna organizacija. To da je ženi mesto u kući, da brine o porodici i nema svoj posao je nešto što je oduvek zagovarala. Ali, nisu sve žene u Srbiji dužne da poštuju kanone Srpske pravoslavne crkve", navodi ona.
Ovo nije prvi put da desne i konzervativne organizacije u Srbiji kritikuju upotrebu rodno osetljivog jezika.
Argumenti pojedinih desnih partija bio je da pojedini ženski oblici kao što je "psihološkinja" ili "borkinja" predstavljaju "kvarenje jezika" i da je reč o prilagođavanju jezika ideologiji.
Inače, Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne precizira kako će glasiti ženski oblici imena određenih profesija, već samo nalaže upotrebu jezika, kako se navodi u zakonu, "kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca".
Pitanje pobačaja – prava žena ili 'crkveni greh'
Sagovornice RSE kažu da je SPC i ranije dovodila u pitanje prava žena.
Mina Zdravković smatra najproblematičnijim mešanje crkve u pitanje rađanja.
"Niko ne sme da se bavi ženskim telom sem žene same. Kada (crkva, prim. aut.) krene da se meša u zakon, to već postaje opasno", kaže ona.
"Žene u crnom" organizovale su godinama unazad proteste zbog zahteva crkve da se ženama ukine pravo na pobačaj.
Bivši patrijarh SPC-a Irinej rekao je u decembru 2019. da je pobačaj "jedan od najtežih grehova".
Sadašnji poglavar SPC Porfirije je u septembru 2022. nazvao apsurdnim to što "imamo zakone koji daju apsolutno pravo majkama da odlučuju o tome da li će njihovo dete ugledati svetlost dana ili ne, da li će se roditi ili ne".
Prekid trudnoće u Srbiji, prema zakonu, može se, izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće. Nakon toga, pobačaj se može izvršiti samo u retkim izuzecima.
RSE nije dobio odgovor SPC u vezi sa pitanjem pobačaja i stavom crkve o tom pitanju.
Miloš Urošević iz "Žena u crnom" smatra da je uticaj crkve o ovom pitanju nije zanemarljiv, naročito imajući u aktivnosti države, ali i desnih partija na "poboljšanju nataliteta" u Srbiji.
"Crkva se zalaže za ukidanje abortusa, jer ona kao jedan od nosećih stubova patrijarhata mora da zadrži kontrolu nad reproduktivnom sposobnošću žena. Ona mora da osigura plodnost kako za državu, tako i za crkvu“, kaže on.
Zvaničnici Srbije nisu javno podržali apele crkve za zabranu pobačaja u Srbiji.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 2018, govoreći o populacionoj politici u Srbiji, da lekar ženi pre pobačaja treba da pokaže ultrazvuk i pusti joj da čuje otkucaje srca bebe, pa da ona onda odluči da li želi da abortira.
Na ovu izjavu reagovali su pojedine predstavnice opozicije i nevladinog sektora navodeći da predstavlja ponižavanje žena u državi niskog standarda.
Odnos crkve prema nasilju nad ženama
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da je, prema medijskim izveštajima, od početka 2023. godine u porodičnom nasilju ubijeno devet žena, od kojih su dve devojčice.
Pojedine žene se, prema njenim rečima, kada se suoče sa porodičnim nasiljem, obraćaju i sveštenicima SPC.
"Odgovori koje dobijaju od sveštenika su različiti – od osuđivanja do saveta da ćuti“, navodi ona.
Patrijarh SPC je u oktobru 2022. osudio nasilje nad ženama.
"Sveštenici će imati preporuku da, koliko mogu, prepoznaju porodično nasilje u svojim parohijama i da u saradnji sa socijalnim radnicima nastoje da utiču da ne dolazi do tragičnih ishoda", navodi se u izjavi patrijarha na sajtu SPC i dodaje da će crkva pomoći ženama da se sklone od nasilja u takozvane sigurne kuće.
Macanović navodi da, kada je reč o ovom pitanju, često nije rešenje samo skloniti žene od nasilja, već je pitanje i konteksta u kom se nasilje vrši.
"Crkva često nalaže ženama da imaju mnogo dece, da se posvete porodici, a one onda teško mogu da izađu iz situacije nasilja jer nisu finansijski nezavisne“, kaže ona.
SPC nije odgovorila na pitanje RSE koliko je za crkvu značajan problem nasilja nad ženama u porodici i da li je crkva u tom smislu preduzimala akcije.