U Evropskom parlamentu zabrinutost zbog imenovanja Vulina na čelo BIA

U Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta (AFET) izražava se žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, te se izražava zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na čelo obaveštajne službe (BIA).

AFET je u sredu 26. aprila usvojio izveštaj čiji je autor izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu (EP) Vladimir Bilčik.

U ovom izveštaju se podseća Srbija da kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se da se pridržava principa i politike EU.

"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", ističe se u usvojenom izveštaju, te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".

Spominje se da se Srbija uskladila sa relevantnim rezolucijama u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija, te sa suspenzijom Rusije iz Saveta za ljudska prava.

Međutim, izražava se žaljenje zbog činjenice da Srbija dosledno nije uspevala da se uskladi sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.

Autor usvojenog izveštaja, Vladimir Biličik je u izjavi nakon glasanja rekao da su globalni događaji u 2022. godini, redefinisali duh dokumenta. On je naglasio da u principijelnom pristupu prema Rusiji, Srbija ostaje jedina zemlja koja se nije uskladila sa spoljnom politikom EU po pitanju sankcija.

"Uticaj Rusije ostaje problem u Srbiji – a moj Izveštaj pominje više primera kada i zašto to ostaje tako", izjavio je nakon usvajanja izveštaja Vladimir Bilčik.

Vulinova 'prokremaljska retorika'

Poseban odlomak u usvojenom izveštaju se odnosi na imenovanje Aleksandra Vulina na čelu BIA.

"Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne agencije, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremaljskoj retorici", ističe se u izveštaju koji je usvojen na AFET-u.

U dokumentu se takođe izražava žaljenje zbog činjenice da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU", te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024 kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.

U dokumentu se pozdravlja činjenica da članstvo u EU i dalje predstavlja strateški cilj Srbije, ali se naglašava da će napredak u oblasti vladavine prava i osnovnih prava, usklađivanje sa politikom sankcija kao i normalizacija odnosa sa Kosovom, odrediti dinamiku pristupnog procesa.

Poziv na primenu sporazuma Kosova i Srbije

Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se kako Beograd tako i Priština da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji.

Poziva se takođe na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.

Dokumentom se osuđuju radnje koje ugrožavaju stabilnost i dovode u pitanje proces pomirenja, te se izražava duboka zabrinutost zbog tenzija na severu Kosova i neprihvatljive pucnjave na pravoslavno Badnje veče.

Izveštajem se podsećaju strane da dele zajedničku odgovornost za mir i vladavinu prava svih ljudi na Kosovu.

Zabrinutost zbog smanjenja podrške za članstvo u EU

U usvojenom izveštaju se izražava i zabrinutost zbog smanjenja javne podrške za članstvo Srbije u EU.

Ocenjuje se da je ovo rezultat dugogodišnje anti-EU/proruske političke retorike koja je"široko rasprostranjena putem medija koje kontroliše vlada, kao i od strane vladinih zvaničnika i grubog neuspeha zvanične strane da se suoči i pomiri sa prošlošću Srbije".

Zastupnici Evropskog parlamenta pozivaju EU da preispita obim finansijske pomoći koju pruža Srbiji ako se nastavi podrška antidemokratskim režimima, te pozivaju Evropsku komisiju da osigura da svi troškovi EU budu u potpunosti u skladu sa sopstvenim strateškim ciljevima i interesima.

Za ovaj izveštaj je glasalo 43 evropskih zastupnika članova AFET-a. Protiv je bilo šestoro a petoro uzdržanih.

Nakon usvajanja u spoljnopolitičkom komitetu, ovaj izveštaj će biti izglasan na plenarnoj sednici u mesecu maju, kada dobija verziju Rezolucije Evropskog parlamenta.