Najava reciprocitetne spoljne politike testira evrointegracije Srbije
Dan uoči novog izveštaja Evropskog parlamenta u kojem je Srbija ponovo pozvana da se uskladi sa spoljnom politikom Brisela, Beograd je najavio "suštinske promene" odnosima sa stranim državama.
Promene podrazumevaju "politiku reciprociteta" i prijateljske odnose sa državama koje su u Savetu Evrope glasale protiv prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u toj organizaciji.
"Reč je o zemljama koje se ne nalaze na listi najvećih partnera Srbije iz Evropske unije, a takve najave vode ka izolaciji zemlje", ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Naim Leo Beširi (Beshiri) iz nevladinog Instituta za evropske poslove.
Protiv aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope 25. aprila glasalo je, uz Srbiju, šest zemalja - Azerbejdžan, Mađarska, Kipar, Rumunija, Španija i Gruzija.
Za su bile 33 države članice, dok ih je pet bilo uzdržano.
Beograd se protivi članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama i pokušava da blokira ovu državu uprkos sporazumima kojima se obavezao da to neće činiti.
U ovome ima podršku Rusije. Ta zemlja je nakon agresije na Ukrajinu isključena iz članstva u Savetu Evrope.
Šta su najavili predsednik i Vlada Srbije?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 25. aprila da rezultati glasanja u Savetu Evrope nisu iznenađenje jer se od početka znalo "da Priština ima većinu".
Ipak, poimence je naveo države čijim je glasanjem zadovoljan, a čijim nije i najavio politiku "reciprociteta".
"Odlučili smo da više poštujemo prijateljski nastrojene zemlje prema Srbiji. Ako neko ne poštuje naš teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali njihov", rekao je Vučić na konferenciji za novinare.
Zahvalio se Mađarskoj, Španiji, Kipru, Rumuniji, Azerbejdžanu i Gruziji zato što su glasale protiv prijema Kosova u Savet Evrope.
Kritikovao je pojedine države koji su bile uzdržane.
"Ukrajinski predstavnici su tražili pauzu da se konsultuju sa svojim američkim i evropskim prijateljima i onda su doneli odluku da budu uzdržani po pitanju teritorijalnog integriteta Republike Srbije. Srbija nikad nije bila uzdržana po pitanju teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Vučić.
Pročitajte: Prosrpske partije u Crnoj Gori ljute zbog podrške Kosovu za Savjet Evrope
Glasanjem u Ujedinjenim nacijama, Srbija je osudila rusku agresiju i podržala integritet Ukrajine, a zvaničnici su više puta isticali da ne priznaju aneksiju ukrajinskih teritorija.
Ipak, Srbija se nije priključila zapadnim sankcijama Rusiji.
U Savetu Evrope su, uz Ukrajinu, uzdržane bile i Grčka, Moldavija, Slovačka i Bosna i Hercegovina.
Glasanje je bilo tema i sednice Vlade Srbije, kojoj je na poziv premijerke Ane Brnabić, prisustvovao i Vučić.
Na sednici je dogovoreno da se pristupi izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike "koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama".
"Cilj ovog dokumenta je poštovanje partnera i prijatelja Srbije koji nedvosmisleno pružaju podršku teritorijalnom integritetu naše zemlje i u skladu sa principima međunarodnog prava tako se ponašaju u svim međunarodnim organizacijama", saopšteno je posle sednice 25. aprila.
Novi dokument će, kako je navedeno, doneti "dubinske i suštinske promene" u spoljnoj politici Srbije.
Šta kaže opozicija?
Jedan od lidera desno orijentisanih parlamentarnih stranaka opozicije Boško Obradović pozdravio je uvođenje politike reciprociteta i privilegovana partnerstva sa svim državama koje nisu priznale Kosovo.
U pisanoj izjavi za RSE, predsednik pokreta Dveri je naveo da je Vlada Srbije "konačno prihvatila izradu nove spoljno-političke strategije koju je njegova poslanička grupa predložila septembra prošle godine".
"Problem je, međutim, u tome što se aktuelnoj vlasti ništa ne može verovati i što većina njihovih političkih stavova obitava isključivo u sferi političkog marketinga a ne u real-politici", naveo je Obradović.
Sa druge strane, predstavnik proevropskih opozicionih stranaka Pavle Grbović ocenjuje za RSE da najave predsednika Srbije znače samoizolaciju zemlje.
"Imajući u vidu da je zaista jako mali broj zemalja koje na taj način, prema rečima Vučića, poštuju teritorijalni integritet Srbije. I to su najpre one zemlje koje nemaju puno uticaja na prostoru Zapadnog Balkana i na prostoru Evrope uopšte", rekao je Grbović, koji je lider Pokreta slobodnih građana.
Ipak, on ne veruje da će doći do suštinskog zaokreta u spoljnoj politici Srbije.
"Ovo je jedna zaista zabrinjavajuća najava, ali ipak mislim da je reč o jednoj vrsti zamajavanja domaće javnosti pre nego da je reč zaista o nekom suštinskom zaokretu", rekao je Grbović.
Dodao je da bi suštinski zaokret podrazumevao da se kao jedini stub spoljne politike Srbije postavi punopravno članstvo u Evropskoj uniji i da Beograd uvede sankcije Moskvi zbog agresije na Ukrajinu.
Srbija bez Spoljnopolitičke strategije
Srbija nema Spoljnopolitičku strategiju, u formi dokumenta kojeg je parlament usvojio na predlog Vlade. Takvog akta do sada nije bilo u zakonskoj proceduri.
Neki od spoljnopolitičkih ciljeva Srbije proklamovani su u drugom dokumentu – Strategiji nacionalne bezbednosti, koja je 2019. godine usvojena na desetogodišnji period.
Kao polazišta strategije, pored ostalog, navode se vojna neutralnost i evropske integracije.
"Evropske integracije i članstvo u Evropskoj uniji jesu nacionalni interes i strateško opredeljenje Republike Srbije", navodi se u dokumentu.
Strategija navodi i da je "radi daljeg razvoja demokratije, stabilnosti i prosperiteta regiona" za Srbiju značajno i unapređenje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Rusijom, Kinom, kao i sa "ostalim tradicionalnim partnerima i značajnim faktorima međunarodne zajednice".
Šta je cilj najavljenih promena?
"Srbija je jedna od retkih zemalja na svetu koja nema strategiju spoljne politike i onda to omogućava predsedniku da je ove nedelje za Rusiju, sledeće za Kinu, pa su onda ipak tu Amerika i Evropska unija", navodi Naim Leo Beširi iz nevladinog Instituta za evropske poslove.
On ne veruje da će doći do suštinske promene spoljne politike.
"Meni deluje da Vučić želi da napravi jedan šou pred događaj početkom maja u Briselu i to je njegov način da pripremi i međunarodnu zajednicu da mu izađe u susret i da nešto tom prilikom dobije", kaže Beširi.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da 2. maja putuje u Brisel na razgovor sa kosovskim premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem.
Specijalni predstavnik Evropske unije Miroslav Lajčak izjavio je da će u fokusu sastanka biti predstavljanje prvog nacrta Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom i usvajanje Deklaracije o nestalim osobama.
Pročitajte: Zasad male šanse da se Kosovo i Srbija slože oko statuta Zajednice opština
Beširi navodi da "plašenje Zapada" spoljnopolitičkim zaokretom neće osloboditi Srbiju potpisanih i prihvaćenih obaveza oko Kosova u Briselu i Ohridu niti će promeniti stav EU prema Kosovu.
"Članstvo Kosova u Savetu Evrope gotovo je sada već sigurno, a ovo definitivno neće uticati na odluku svih 27 zemalja članica Evropske unije koje, iako njih pet ne priznaju kosovsku državnost, sve se zalažu za to da Srbija i Kosovo treba da normalizuju odnose", rekao je Beširi.
Novi poziv za usklađivanje spoljne politike
Dan nakon što je Srbija najavila "suštinske promene" u spoljnoj politici, Evropski parlament je još jednom podsetio da kao zemlja kandidat za članstvo, mora da se pridržava principa i politike EU.
U izveštaju koji je usvojen 26. aprila, spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta izrazio je žaljenje što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", ističe se u izveštaju, te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".
"Evropska unija je pokazala užasno dugo razumevanje za Srbiju. Međutim, sve više glasova unutar pre svega Evropskog parlamenta, ali i druge zemlje članice EU sve više podižu glas o tome da li je Srbija taj trojanski konj u Evropi i da li je kredibilan partner", ocenjuje Beširi.
Poslanici Evropskog parlamenta su pozvali EU da preispita obim finansijske pomoći Srbiji ako se nastavi podrška antidemokratskim režimima.
Evropska komisija je pozvana da osigura da svi troškovi EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Unije.