'Glupo bi bilo ćutati': Glumci u Srbiji o kritikama iz redova vlasti
Ako vlast u Srbiji ima bilo kakav osećaj pripadnosti narodu, onda će zaustaviti govor mržnje koji seje već godinama, a poslednjih nedelja mnogo više, izjavio je glumac Branislav Trifunović.
Glumica Gorica Popović poručila je da verbalni napadi na glumce "šalju najgoru moguću poruku građanima" i da je to "autogol vlasti".
Trifunović i Popović dali su intervju za Radio Slobodna Evropa (RSE), povodom verbalnih kritika predstavnika vlasti na glumce koji su podržali proteste "Srbija protiv nasilja".
Od izjava da "idu u neku drugu državu da žive" ako im se ne sviđa vlast, do objave navodnih honorara i uvredljivog govora iz Skupštine – sve to su predstavnici vladajuće većine poručivali glumcima koji su stali iza protesta.
Više desetina glumaca podržalo je protestne šetnje, na kojima se poslednjih pet sedmica u Beogradu, na poziv opozicije, okupljaju desetine hiljada građana.
Svetski mediji su ocenili da su to najveći opozicioni protesti od dolaska na vlast Aleksandra Vučića 2012. godine.
Demonstranti pozivaju vlast na odgovornost, nakon dve masovne pucnjave u kojima je život izgubilo 18 ljudi.
Neki glumci učestvuju u šetnjama, neki su ih podržali u medijima i na društvenim mrežama, a neki su bili govornici na poslednjem skupu "Srbija protiv nasilja".
Glumačka udruženja stala su u zaštitu kolega, za koje su ocenili da su "mete o kojima se šire laži, uvrede i klevete". U proglasu koji se čita u pozorištima u Srbiji, od institucija su zatražili "osudu nasilja i zaštitu" zbog "hajke koja nema pandana u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije".
Prva organizovana tužba glumaca
RSE: U grupi ste od nekoliko glumaca koji su najavili tužbu zbog objave navodnih iznosa vaših honorara u serijama koje snima državna kompanija Telekom. To je objavljeno od strane poslanika vladajuće većine, sa skupštinske govornice, gde vam je poručeno i da vas "država sponzoriše i plaća", a da vi podržavate proteste.
Ovo je prva takva grupna tužba glumaca protiv predstavnika vlasti. Zbog čega ste se odlučili na takav korak?
Gorica Popović: Mada sam ja u početku mislila da je zaista besmisleno osvrtati se na takve gluposti, glupo bi bilo od nas da ćutimo na to.
Ovo što se dešava u poslednje vreme, otkako su počeli građanski protesti, je zaista neverovatno. Zaista bi glupo bilo da mi ćutimo na takve budalaštine.
To se radi isključivo u najrepresivnijim režimima gde se zahteva jednoumlje, gde svako drugo mišljenje mora da bude ućutkano, zatrpano.
Ta zaslepljenost koju imaju predstavnici vlasti, valjda su zaslepljeni sedenjem u foteljama i svim benefitima koje vlast donosi, pa im se ne napušta to tako lako.
Branislav Trifunović: Mislim da je sada to prevršilo svaku meru i da taj govor koji je vlast uvela u javni prostor, moramo početi da reagujemo na to. Mora prestati to da se dešava.
Mislim da u ovakvoj situaciji u društvu, kada je ta mržnja, instruirana iz medija, dosegla vrhunac, nekako to moramo zaustaviti ili bar probati da zaustavimo.
Da probamo da ih dozovemo da spuste loptu, da ne izgovaraju laži, poput tih o visini naših honorara, i ne pozivaju na mržnju. To je bio naš motiv, da probamo tome da stanemo na put.
Šta bi mogao biti cilj optužbi?
RSE: Da li se državna kompanija, u ovom slučaju Telekom koji snima serije i za to isplaćuje honorare glumcima, izjednačava sa vlašću Srpske napredne stranke? Vlast poručuje da su davanja za glumu "nikad veća", a da glumci učestvuju u protestima. Kakvu to poruku šalje građanima?
Gorica Popović: To šalje najgoru moguću poruku. Oni bi valjda voleli da ocrne svakog ko šeta ovih dana ulicama Beograda, da mu nađu nešto za šta bi ga optužili. Da mu nađu da ga "oni finansiraju".
To što vlast radi je jedno udaranje o zid, oni (vlast) se tome (protestima) nisu nadali.
Recimo, mogli bi da kažu ovako: ovaj doktor koji protestuje, zahvaljujući nama on ima platu i radno mesto. Oni bi to mogli da urade za svakoga, ali mnogo je ljudi na protestima, pa ne mogu da postignu.
To je zaista jedan nonsens, pa država svima obezbeđuje poslove, zapošljava ljude. Šta sad treba, da svi samo ćutimo i klimamo glavama na svaki potez vlasti? To je nedemokratski i represivno.
Ima mnogo straha, ja često putujem po Srbiji. I susrećem se sa ljudima koji su u strahu od gubitka posla, represije.
Ja se nadam da će se ljudi ohrabrivati i da će najzad početi da misle svojom glavom i misle o budućnosti svoje dece i svih nas.
Branislav Trifunović: Verovatno tako moraju da pravdaju sve te ljude kojima naređuju da će ostati bez posla ako se ne pojave na stranačkom mitingu, ili im ne daju podršku. Mislim da su oni privatizovali državu. To je osnovna stvar.
Ja se sada pitam - da li to znači da bilo koja druga profesija koja radi u javnim ustanovama, da bilo koja osoba ne sme da ima nikakav politički stav?
Ne samo glumci, nego i lekari, profesori, svako ko radi u bilo kojoj opštinskoj ili državnoj strukturi - da li to znači da niko ne sme ništa da priča zato što, zaboga, prima platu od države.
On radi za tu državu, to jest prima platu od te države, ali je po zakonu, Ustavu i svim normalnim principima on slobodan da ima svoj stav. Valjda je to definicija nekog demokratskog društva.
Zašto su glumci meta?
RSE: Od poruka da "idete u neku drugu državu da živite" ako vam se ne sviđa vlast, do objave navodnih honorara i uvredljivog govora iz Skupštine – sve to su predstavnici vlasti u Srbiji poručivali glumcima koji su poslednjih sedmica podržali proteste "Srbija protiv nasilja" – bilo da su u njima učestvovali, javno ih podržali, ili na njima govorili. Zašto su baš glumci na meti kritika vlasti? Zašto je vaša profesija izdvojena?
Gorica Popović: Zašto oni nas ističu? Zato što smo mi javne ličnosti, nas ljudi znaju i njih to boli.
Naši stavovi su više izloženi javnosti i mogu da utiču na ljude. Ljudi će se opredeljivati. Neko će reći: 'vidi stvarno koliko ovi glumci zarađuju, bezobrazluk, a mi nemamo ne znam šta', a neko će da se složi sa našim stavovima. I sve je više ljudi koji se slažu i izlaze na ulice.
Neću da generalizujem, ali mislim da nas ljudi zaista podržavaju, gledaju naše filmove, serije, pozorišne predstave. Koliko puta nam neko kaže: 'vi ste mi kao neki ukućanin'. Tako se dobro znamo zahvaljujući tome što nas ljudi gledaju, i zaista doživljavamo podršku, široku podršku.
Mi, otkako se ovo desilo, pre svake predstave u pozorištima Srbije čitamo proglas naših udruženja – Udruženja dramskih umetnika i Glumačke organizacije Srbije. Dobijamo izvanredan aplauz.
Nedavno smo na jednoj predstavi, "Ljubavno pismo" koju igramo 29 godina u Ateljeu 212, izašli svi kao ansambl ispred zavese pre predstave i dobili ogroman aplauz, a da nismo progovorili nijednu reč. Jer su ljudi shvatili o čemu se radi, i šta hoćemo da kažemo.
Mi se družimo sa velikim imenima svetske literature, filozofije i zaista bi bilo smešno da mi nešto od toga nismo usvojili i da to nije postalo deo našeg moralnog kreda.
Ako govorimo Šekspira, Sokrata, protu Mateju Nenadovića, ostane nešto od te pameti, kodeksa časti i morala. I nekako se trudimo, po prirodi stvari smo negde na strani istine i čestitog odnosa prema životu i prema ljudima.
Naravno, ima i izuzetaka u našoj branši koji misle drugačije i imaju pravo da misle drugačije i niko im to pravo ne oduzima.
Ali većina nas iz nekog iskustva, životnog i poslovnog, jednostavno instinktivno ide za istinom.
Ovo je jedan, ja bih ga nazvala autogolom (vlasti). Ali to nije ni autogol, to je nešto mnogo gore, to je glupost.
Meni je najteže to što smo mi dozvolili da takvi ljudi, koji nemaju moć sagledavanja društvene stvarnosti, da nas vode sve ove godine i vidimo kako nas vode.
Branislav Trifunović: Sve vaše kolege me to pitaju ovih dana, ali mislim da ja nemam odgovor na to pitanje.
To jest, mislim da vlast, vladajuća stranka ima odgovor na to pitanje. Mislim da su oni proračunali i sračunali i dobili neki feedback (povratnu reakciju) da je ta količina glumaca na protestu verovatno zabrinjavajuća.
Da su shvatili da to ima neki loš odijum, po njih, naravno. Da su shvatili da to može da ih uzdrma, ili ih je verovatno već uzdrmalo, pošto je ta količina glumaca na ulici.
Mislim da su verovatno zato krenuli, čini mi se dirigovano, u istom trenutku, da napadaju glumce.
Ne postoji drugi razlog da se tako koordinisano bave glumcima.
Šta glumci očekuju?
RSE: Ovo nisu prve uvredljive izjave na račun glumaca koje su poslednjih godina dolazile od predstavnika vlasti i sa skupštinske govornice. Ali je prvi put da glumci u pozorištu čitaju proglas u kojem traže da se "osudi nasilje i hajka koja nema pandana u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije". U proglasu se traži i zaštita glumaca od strane institucija. Kakav vid zaštite očekujete?
Gorica Popović: Kao što očekujemo da se ispune zahtevi ovih protesta, tako očekujemo i da se osude napadi.
Hajde da vidimo kako će da reaguju kada dobiju tužbu protiv (poslanika vladajuće Srpske napredne stranke) Nebojše Bakareca. Pa ćemo da vidimo da li uopšte možemo da se oslonimo na državu ili ne.
Branislav Trifunović: Bilo je i ranije tih proglasa.
Ja mislim od 1996. (protesti protiv izborne krađe), i čini mi se 2000. (pre demokratskih promena vlasti, kada je smenjen predsednik Savezne Republike Jugoslavije Slobodan Milošević) da se to dešavalo.
Nije to novo, ali smo se sad prvi put, da kažem u ovom veku, tako organizovali. Zato što su, po prvi put, glumci ujedinjeni.
Mislim da su (vlast) napravili jedan potpuno kontra efekat sa tim napadima na nas, jer su opet mislili da niko neće reagovati. A prvi put smo svi, i preko Glumačke organizacije Srbije i Udruženja dramskih umetnika Srbije, stali protiv toga i rekli 'dosta'.
Očekuje se da se zaustavi taj govor mržnje. To je klasičan govor mržnje, to je poziv na linč.
Oni pozivaju ljude koji se ne slažu sa nama da nas jure po ulici i govore da mi živimo u nekom blagostanju i kako nas nije sramota jer eto, "radimo za državu", a ovamo nešto pričamo protiv vlasti. Jer su izjednačili državu i svoju stranku.
Da li očekujem da će država nešto uraditi, neće. Siguran sam da neće. Očekujem, nadam se, da će shvatiti koliko je ovo opasno i grozno. Ne samo po nas, nego i za njih i za sve, i za ovu državu.
Ako imaju bilo kakav osećaj pripadnosti ovom narodu, onda će zaustaviti govor mržnje koji seju već godinama, a poslednjih nedelja mnogo više.
Nije prvi put da čitamo proglase u pozorištu, ali nadam se da je poslednji i da više nećemo imati potrebe to da radimo.
Ali, znajući gde živim čini mi se da ćemo još takvih proglasa imati i da će se još takvih stvari dešavati.
Posle osude napada, dolazi 'ali'…
RSE: U javnosti su se mogle čuti osude zbog izjava predstavnika vlasti protiv glumaca koji su podržali proteste, a onda su se oglasili i premijerka i predsednik. Predsednik je osudio napade, a premijerka je rekla da je takvo obraćanje predstavnika vlasti "greška" i da niko ne treba tako da se obraća glumcima, Da li Vam se čini da je, nakon toga, uvredljiv govor utihnuo?
Gorica Popović: Tu se radi o relativizaciji. Eto, predsednik je rekao da on ne odobrava napad na glumce. Ali zar je to dovoljno? Zar je to dostojno predsednika svih građana, da jednom rečenicom on nešto kaže o jednoj tako bestidnoj stvari koja se dešava?
Možda se, posle tih izjava, neće sad odmah neko zaleteti da ponovo pljuje. A možda i hoće, šta znate. Od njih može svašta da se očekuje.
Ali, ne plašim se takvih stvari. Ja lično nisam ugrožena, nikad se nisam plašila i uvek sam govorila šta mislim.
Zaista se ne plašim, ovo je jedna slika njih, koja je zaista bruka.
Predsednik Srbije nakon protesta ponovio da je spreman za razgovore
Branislav Trifunović: Posle svake te "osude", usledi to "ali". I to "ali" je, u stvari, najopasnije. Mora se nedvosmisleno osuditi.
Ali mislim da njima odgovara da se tako ponašaju, jer se tako u javnom prostoru ponašaju već godinama i ne verujem da će stati. Samo su shvatili da je ta reakcija sa ove strane bila mnogo jača nego što su oni mislili, pa su shvatili da moraju malo da se povuku.
Da se povuku, ali opet, da ostanu neokrnjeni i da ostanu u tom svom balonu nedodirljivosti i superiornosti koju već godinama pokušavaju da iznesu pred narod – da su oni jedna bezgrešna bića koja sve apsolutno rade za ovaj narod i za ovu zemlju, što je, čini mi se, apsolutna laž.