Dan nakon što su kosovski policajci završili u srpskom zatvoru: Šta se zna?
U trenutku hapšenja udarna vest, dan kasnije ćutanje o kosovskim policajcima u srpskom zatvoru.
Javnosti nije saopšteno zbog čega se oni terete niti gde se nalaze u pritvoru.
Prema vlastima u Beogradu trojica kosovskih policajaca uhapšena su 14. juna na više od jednog kilometra u dubini teritorije Srbije.
Dok vlasti u Prištini tvrde da su oteti na teritoriji Kosova tokom obilaska granice.
Šta (ne)znamo?
RSE se obratio na više adresa u Beogradu i Prištini, ali ni sa jedne nije stigao odgovor.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit gde se nalaze pritvoreni policajci niti da li saslušani.
RSE je kontaktirao i tužilaštva u Raškoj, Kraljevu i Beogradu, ali nije dobio odgovor.
Prema zvaničnicima u Beogradu kosovski policajci uhapšeni su u reonu opštine Raška na severozapadu Srbije u blizini granice sa Kosovom.
RSE je kontaktirao i kosovsko Ministarstvo unutrašnjih poslova, kabinet ministra spoljnih poslova, zamenika ministra spoljnih poslova i Policiju Kosova. Iz ovih institucija do zaključenja teksta nisu dali informacije.
Uhapšeni 'nisu maltretirani'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 15. juna da se srpske vlasti ponašaju primereno prema kosovskim policajcima i da oni nisu maltretirani.
Vučić je na konferenciji za medije nakon razgovora sa predsednicom Slovenije Natašom Pirc Musar u Beogradu rekao da je jedan od uhapšenih kazao da ne zna "gde je tu tačno granica".
Novo podizanje tenzija
Ovaj slučaj je poslednji u nizu incidenata koji su poslednjih nedelja podigli tenzije na relaciji Srbije i Kosova.
Kosovska policija je 13. juna uhapsila kosovskog Srbina Miluna Milenkovića Luneta, kojeg tamošnje vlasti, između ostalog, terete za učešće u sukobu demonstranata sa KFOR-om krajem maja u Zvečanu.
Srbi na severu Kosova počeli su demonstracije nakon što je kosovska policija uvela albanske gradonačelnike u zgrade opština u kojima većinski živi srpsko stanovništvo. Gradonačelnici su izabrani na izborima 23. aprila, koje je srpska zajednica bojkotovala.
Intervju - Bodo Weber: Tenzije zahtevaju promenu pristupa Zapada dijalogu Srbije i Kosova
Džejms Ker-Lindzi (James Ker-Lindsay), profesor na Londonskoj školi ekonomije, ocenio je u razgovoru za RSE da postoji zabrinutost da bi ova situacija mogla da izmakne kontroli.
"Imamo niz incidenata koji se nadovezuju jedni na druge, koji narušavaju neku vrstu poverenja na Kosovu i između Beograda i Prištine. Nije da je bilo puno poverenja, kao što znamo. Ali sve ovo je zaista zabrinjavajuće i mislim da će međunarodni posmatrači u ovom trenutku biti veoma, veoma nervozni zbog onoga što se dešava", ocenjuje Ker-Lindzi.
RSE saznaje: Borrellov kabinet predložio mere protiv Vlade Kosova
Kurti predstavio Kvinti plan za deeskalaciju u pet tačaka
Prema njegovim rečima, kosovski premijer Aljbin Kurti poslednjim potezima destabilizuje situaciju na Zapadnom Balkanu, u trenutku dok međunarodna zajednica pokušava da se fokusira na invaziju Rusije na Ukrajinu.
To je, dodaje Ker-Lindzi, potez na koji zapadni saveznici Kosova ne gledaju blagonaklono.
On dodaje da je u interesu zvaničnog Beograda da ne odgovara na "provokacije" Kurtija i da ne učini nešto što bi dodatno destabilizovalo situaciju-
"Dakle, potreban je uzdržan stav Beograda, to je glavno, ali će i NATO pažljivo razmatrati šta može da učini kako bi sprečio svaki korak. Mislim da će Prištini biti upućena poruka: zaustavite ovo. Ali, ako Kurti nastavi da vrši prejak pritisak, mislim da će EU morati da još odlučnije razmisli šta će uraditi po tom pitanju", kaže Ker-Lindzi.
On smatra da je izlaz iz postojeće krize u tome da se pronađe način da se sever Kosova, u kojem pretežno živi srpsko stanovništvo, integriše u kosovske institucije.
On dodaje da će to zahtevati neku vrstu naznaka iz Vlade Kosova da je voljna da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom, što je obaveza iz sporazuma koji su predstavnici Srbije i Kosova potpisali u Briselu 2013. godine.
"Kada se napravi neki pomak u vezi sa tim, onda možemo da pogledamo širu sliku i odlučimo gde će se ići dalje. Ali u ovom trenutku, znate, mi smo samo u ćorsokaku (pat poziciji), tenzije rastu i mi samo gledamo ove incidente", rekao je Ker-Lindzi.
Uticaj na dijalog
Samo nekoliko meseci ranije delovalo je kao da se odnosi Srbije i Kosova mogu pomeriti sa mrtve tačke.
Dve strane su 27. februara u Briselu postigli Sporazum o normalizaciji odnosa, dok su 18. marta u Ohridu dogovorili Aneks za njegovu primenu.
Čitajte: Borrell sledeće nedelje organizuje sastanak o upravljanju krizom sa Kosovom i Srbijom
Međutim, od tada nije bilo nikakvih konkretnih pomaka, a tenzije na severu Kosova su samo rasle.
Džejms Ker-Lindzi, koji je stručnjak za konflikte, mirovne pregovore i bezbednost u jugoistočnoj Evropi, kaže da najnovija kriza pokazuje da do konačnog dogovora između Srbije i Kosova predstoji dalek put.
"Verujem da nam je potreban dogovor o Kosovu i nikada nisam krio da mislim da on mora da podrazumeva zvanično priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije. Znam da to nije popularno mišljenje u Srbiji, ali mislim da se može postići dogovor koji bi omogućio Srbiji da ga prihvati", smatra Ker-Lindzi.
Prema njegovim rečima, to podrazumeva adekvatan pregovarački proces i partnere u Prištini koji će biti spremni na to da se pronađe dogovor iz kojeg će obe strane izaći "uzdignutih glava, čak i ako ne budu svi srećni rešenjem".
Dok vlasti u Srbiji ćute o uhapšenim kosovskim policajcima, Vlada Kosova je kao odgovor na njihovo hapšenje pooštrila graničnu kontrolu sa Srbijom.
To je stvorilo gužve na srpskoj strani graničnih prelaza, gde se proteže kilometarska kolona šlepera.