OHR odao poštu žrtvama ratnih zločina u Podrinju
Kancelarija visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini (OHR) odala je poštu 1. jula srpskim civilnim žrtvama iz Podrinja u ratu u BiH od 1992. do 1995.
"Ovo je dan da se prisetimo žrtava strašnog nasilja, da se poklonimo s poštovanjem u sećanju na njih, i da se obavežemo da radimo na pomirenju i izgradnji budućnosti bez nasilja“, saopštio je OHR.
Kako je prenela agencija Beta, u Bratuncu je obeležena 31 godina od stradanja više od 3.200 Srba na području Podrinja tokom rata u BIH.
Zvaničnici RS položili vence
Predstavnici bh. entiteta Republika Srpska (RS) 1. jula su u Bratuncu položili vence i odali poštu žrtvama kojih je, prema podacima RS, ubijeno 3.276 - među kojima je bilo 43 dece.
Predsednik Vlade Republike Srpske (RS) Radovan Višković rekao je nakon pomena na bratunačkom groblju da je hrišćanski praštati ali da zločine treba pamtiti.
„Ne očekujem kaznu za zločince dok međunarodni sudovi i Sud Bosne i Hercegovine sude prema nacionalnoj pripadnosti. Kada Republika Srpska sama bude odlučivala o svojoj sudbini, sve zločince izvešćemo pred lice pravde“", dodao je Višković.
Na istoku BIH, u selima Zalazje i Sase, Biljača i Zagoni u opštini Bratunac 12. jula 92. ubijeno je 69 vojnika i civila srpske nacionalnosti, dok je tada i nestalo 22 Srba.
Deo njihovih posmrtnih ostataka pronađen je u masovnoj grobnici 10. juna 2011. prilikom traženja bošnjačkih žrtava iznad naselja Vidikovac, na periferiji Srebrenice. Desetoro nestalih još nije pronađeno.
Nema odgovornih za zločine
Za ubistva Srba u Podrinju nije odgovarao niko pred bh. sudom ni Hagu.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije naveo je da treba čuti i o stradanju Srba.
"Neko se osilio da to nije tragedija i zločin. Bol je isti za svakog čoveka, oseća ga svaka majka, bol nema ni naciju ni veru", rekao je patrijarh u Bratuncu.
Branimir Kojić, predsednik Skupštine Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila, rekao je da su Srbi u Podrinju ubijani sistemski.
„Prekrajanjem istorije i unižavanjem srpskih žrtava one se ponovo ubijaju“, dodao je Kojić.
Optužene za te zločine, komandanta Armije BiH u Srebrenici Nasera Orića i pripadnika tih snaga Sabahudina Muhića, Sud Bosne i Hercegovine 2018. pravosnažno je oslobodio. Bili su optuženi da su u Zalazju, Lolićima i Kunjercu ubili tri zarobljenika srpske nacionalnosti.
Orić je 2008. pred Haškim tribunalom pravosnažno oslobođen krivice za zločine nad Srbima u Srebrenici od 92. do 93. Prethodno je Orić pred tim međunarodnim sudom 2006. prvostepeno osuđen na dve godine zatvora jer nije sprečio zločine nad Srbima.