Slučaj Marović, sedam godina ćutanja Srbije

Sedam godina od zahteva zvanične Podgorice za ekstradiciju bivšeg političara Svetozara Marovića i njegovog bekstva u Beograd nema odgovora Srbije da li će i kada biti izručen Crnoj Gori.

Ta država traži njegovo izručenje da bi služio kaznu zatvora na koju je 2016. osuđen u Podgorici na četiri godine i deset meseci zatvora za prevaru i zloupotrebu službenog položaja podsticanjem na malverzacije u prodaji državnog zemljišta i gradnjom u Budvi.

Njegovi advokati iz Podgorice i Beograda rekli su za Radio Slobodna Evropa (RSE) da, po njihovim saznanjima, postupak ekstradicije nekadašnjeg predsednika Srbije i Crne Gore nije pokrenut.

"Već sedam godina po tom pitanju ništa se nije promenilo. Mislim da će se situacija završiti tako što će isteći zakonski rok za Marovićevo krivično gonjenje. To je još tri godine", rekao je za RSE Zdravko Begović, advokat iz Podgorice i branilac Svetozara Marovića.

Pitanje ekstradicije Svetozara Marovića, bivšeg visokog funkcionera Demokratske partije socijalista (DPS) Mila Đukanovića, sedam godina opterećuje odnose dve države, od kada se 2016. preselio u Srbiju.

Advokat Marinkov: 'Zdravlje mu je narušeno'

Marovićev advokat iz Beograda Vladimir Marinkov naveo je za RSE da su u komunikaciji.

"Zdravlje mu je narušeno i primarno mu je da se leči. Od njegovog zdravstvenog stanja će ubuduće zavisiti sve, da li će eventualno biti u mogućnosti da se vrati ili ne", kaže Marinkov.

Vlada Srbije, Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja RSE u vezi sa zahtevom Crne Gore za ekstradiciju Marovića, njegovom zdravstvenom stanju, njegovim pravnim statusom u Srbiji, i da li ima srpsko državljanstvo.

Odredbe bilateralnog ugovora

Prema odredbama Ugovora o izručenju između Srbije i Crne Gore, koji su 2009. potpisali tadašnji ministri pravde dve države Snežana Malović i Miraš Radović, dozvoljeno je izručenje radi izvršenja pravnosnažno izrečene kazne koja je duža od četiri meseca.

Po tom dokumentu, izručenje nije moguće za lice koje uživa azil, u slučaju zastarevanja gonjenja, kao i „ako bi izručenje očigledno izuzetno teško pogodilo lice čije se izručenje traži zbog njegovih godina, dugog boravka u zamoljenoj državi i drugih ozbiljnih razloga lične prirode“.

Kako nema odgovora institucija, nije poznato da li bi se neke od ovih odrebi mogle odnositi na Svetozara Marovića.

Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić kaže za RSE da bi jedna od prepreka za moguće izručenje bila ukoliko Svetozar Marović, osim crnogorskog, ima i državljanstvo Srbije.

"Onda je stvar mnogo komplikovanija ako je u Srbiji. Ukoliko je to slučaj, on je za srpske vlasti domaći državljanin i oni se teže izručuju nego stranci", navela je Rakić Vodinelić.

Da li ima srpsko državljanstvo?

U maju 2019. Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) saopštilo je da Svetozar Marović nije srpski državljanin, te da nije ni podneo zahtev za sticanje državljanstva Srbije.

MUP Srbije do zaključenja ovog teksta nije odgovorilo na pitanja RSE da li je u međuvremenu Svetozar Marović postao državljanin Srbije.

Zvanična Podgorica u više navrata slala je Beogradu zamolnice za izručenje Marovića ali ni na jednu nije dobila odgovor, iako je za njim maja 2017. Crna Gora raspisala ’crvenu’ poternicu Interpola koja podrazumeva hapšenje i ekstradiciju.

Potražuje ga po presudi podgoričkog Višeg suda iz 2016. zbog korupcije i višemilionskih malverzacija sa kupovinom zemljišta u Budvi za koje je osuđen na tri godine i deset meseci zatvora.

Ubrzo nakon presude, kako tvrde crnogorske vlasti, Marović je pobegao u Srbiju.

Pitanje iz vrha države

'Slučaj Marović' aktuelizovan je na najvišem nivou tokom susreta predsednika dve države 10. jula u Beogradu. U prvoj službenoj poseti Srbiji, šef crnogorske države Jakov Milatović izneo je zahtev Aleksandru Vučiću da se Marović izruči radi odsluženja kazne u Crnoj Gori.

Vučić je odgovorio da će to pitanje Srbija razmotriti i Podgorici proslediti utemeljen odgovor.

I tokom prve službene posete Beogradu ondašnjeg premijera Crne Gore Zdravka Krivokapića, novembra 2021, pitanje ekstradicije Marovića bilo je na dnevnom redu.

"Izručenje Marovića ostaje prioritet za našu vladu", rekao je tada Krivokapić posle razgovora sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić.

Premijerka Brnabić tada je rekla da će sa pravosuđem proveriti detalje slučaja.

"Mislim da ne postoji neki konkretan pravni ili politički razlog što Marović nije izručen. Nije tajna da imamo niz otvorenih i teških pitanja", izjavila je tada Brnabić.

Profesorka Vesna Rakić Vodinelić smatra da odugovlačenje Beograda da se jasno odredi po pitanju ekstradicije Marovića ima političku pozadinu.

"Moguće je da se radi o nekoj političkoj srodnosti između njega i vrha države u Srbiji. Sa druge strane, verovatno Beograd taj slučaj ne smatra ozbiljnom preprekom za odnose sa Crnom Gorom", rekla je Rakić Vodinelić.

Ministri razgovarali, još bez rezultata

Prethodno je Podgorica službeno zatražila ekstradiciju Marovića u martu 2023. kada je crnogorski ministar pravde Marko Kovač u Beogradu o tome razgovarao sa ministarkom pravde Srbije Majom Popović.

"Zaključeno je da Srbija treba da izvrši svoju obavezu. Međutim, teško je govoriti o vremenskim okvirima jer je reč o pravnoj i političkoj odluci", rekao je tada Kovač.

Ministri Kovač i Popović potom su se 7. jula sastali u Petrovcu u Crnoj Gori, gde su otvorili konferenciju o procesuiranju organizovanog kriminala. Tada nije saopšteno da li je i tom prilikom razgovarano o ’slučaju Marović’. Nakon dva dana usledio je dolazak predsednika Milatovića u Beograd i novi zahtev za ekstradiciju.

Jedini predsednik SCG

Svetozar Marović (68) bio je jedini predsednik Srbije i Crne Gore (SCG). Na toj funkciji bio je od njenog formiranja od marta 2003. do rasformiranja u junu 2006, kada je Crna Gora izašla iz državne zajednice sa Srbijom i obnovila samostalnost. Sa mesta predsednika SCG na referendumu se izjasnio za crnogorsku nezavisnost.

Kao jedan od osnivača Demokratske partije socijalista, zajedno sa Milom Đukanovićem, početkom devedesetih godina suprotstavljao se politici tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. Bio je član Predsedništva Crne Gore i narodni poslanik.

Marović je uhapšen u decembru 2015. godine po optužbi za korupciju. U pritvoru je bio do maja 2016. Nakon što je priznao da je šef budvanske kriminalne grupe osuđen je na skoro četiri godine zatvora, pušten iz pritvora, i naloženo mu je da plati odštetu od 1,1 milion evra.

Nije se pojavio na izdržavanju zatvorske kazne, niti je uplatio novac u državni budžet.

Vlasti Crne Gore u više navrata su saopštile da se u Srbiji nalazi njegov sin Miloš Marović koji je kao član kriminalne grupe svog oca osuđen na zatvor od 11 meseci i uplatu 385.000 evra. U međuvremenu je dobio srpsko državljanstvo, platio novčani deo kazne, dok mu je presuda na kaznu zatvora u Crnoj Gori zastarela u septembru 2020.

Na listi sankcija SAD

U aprilu 2022. Sjedinjene Američke Države stavile su Svetozara Marovića na listu sankcija SAD. Kako je saopšteno, embargo mu je uveden zbog umešanosti u korupciju, u slučajeve kao što su mito i pronevera javne imovine i oduzimanje privatne imovine za ličnu korist.

Amerika ga je tada pozvala da dođe u Crnu Goru.

"Treba da se vrati kući i suoči sa pravdom i javnošću od koje je otimao", navedeno je, između ostalog, 11. aprila 2022. u Tviter poruci američke ambasade u Podgorici.