Sankcionisana firma iz Srbije uvozila proizvode iz Kine, izvozila u Rusiju, ali i u SAD

Ni dan nakon što su Sjedinjene Američke Države (SAD) stavile na listu sankcija jednu firmu iz Srbije zbog tehnološke podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, niko iz srpskog državnog vrha nije komentarisao ovaj slučaj.

Gotovo potpuno nepoznata srpska firma MCI Trading iz Beograda od četvrtka je na listi sankcija SAD zbog, kako je navedeno, materijalne pomoći, sponzorisanja ili obezbeđivanja finansijske, materijalne ili tehnološke podrške ruskoj firmi AK Microtech iz Moskve.

Firma AK Microtech, koja je sada takođe na listi sankcionisanih, se tereti da je obezbeđivala visokotehnološku opremu ruskoj odbrambenoj industriji. Kako je objašnjeno radi se o firmi specijalizovanoj za transfer strane tehnologije ruskim kompanijama za proizvodnju mikroelektronike, uključujući i one koje obezbeđuju mikroelektroniku ruskoj odbrambenoj industriji.

Prema podacima američkog Ministarstva finansija, srpski MCI Trading je poslao desetine pošiljki ruskoj firmi AK Microtech od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

O poslovima ove male beogradske firme koja ima samo troje zaposlenih nema mnogo podataka u javnosti. Ime firme pojavilo se u "Panama Papers", kada su iscureli dokumenti advokatske kancelarije Mosad Fonseka 2016. godine ali bez naznaka o poslovima koji su rađeni preko offshore zone.

"Panama Papers" predstavlja jedno od najvećih curenja informacija koje je pokazalo mehanizme kako bogati biznismeni ali i političari peru novac i izbegavaju poreze.

MCI Trading osnovan je 2006. godine za delatnost nespecijalizovane trgovine na veliko. Vlasnik firme je Miloljub Cvetić, a direktor Ivan Cvetić, koji je od četvrtka takođe na listi sankcija SAD.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je od MCI Trading zatražila komentar o odluci SAD da je stavi na listu sankcionisanih entiteta, kao i da pojasne saradnju sa ruskom AK Microtech, ali odgovor nije stigao do objave ovog teksta.

Prihodi udvostručeni 2022. godine

Finansijski izveštaji pokazuju da je firma MCI Trading od 2018. do 2021. godine imala godišnje prihode od oko milion evra, međutim prodaja se 2022. godine udvostručila pa je prihod bio 2,2 miliona evra.

U finansijskim izveštajima iz 2022. godine se navodi da je firma od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu imala prihod od 383.000 evra. Većina izvoza bila je ka Ruskoj Federaciji.

Za samo šest meseci ove godine izvoz je dupliran, pa je do kraja juna MCI Trading imao izvoza u vrednosti od 764 hiljada evra. U Rusiju je izvezena roba u vrednosti od 244 hiljada, za Letoniju skoro 270 hiljada, dok je na trećem mestu izvoz u SAD u vrednosti od 236 hiljade evra i to u junu ove godine.

U periodu od 2020. do juna 2023. godine gotovo sav uvoz je zabeležen iz Kine i to u vrednosti od oko 3 miliona evra.

Samo u 2022, firma je uvezla proizvode u vrednosti od 1,4 miliona evra iz ove države.

Iz javno dostupnih izvora nije moguće utvrditi sa kojim kompanijama u Rusiji ili drugim zemljama beogradski MCI trading ima ugovore o izvozu, kao što nije moguće utvrditi ni kojim tipom proizvoda ova firma trguje.

Šta znamo o ruskoj firmi?

Sa druge strane ruska kompanija AK Microtech bila je nešto aktivnija javno. Pre invazije na Ukrajinu bila je vrlo aktivna na sajmovima elektronike u Minhenu, Ninbergu… Kako sami za sebe tvrde u objavama na društvenim mrežama predstavljaju "jednu od najkonkurentnijih firmi u tehnologiji savremene proizvodnje proizvoda pomoću keramike koja spaja na niskoj temperaturi".

Radi se o tehnologiji koja se primenjuje u proizvodnji elektronskih uređaja kao što su infracrveni senzori, integrisana kola, memorijske komponente.

Firma je bila veoma aktivna u Evropi, a poslovni partner joj je bila slovenačka firma KEKO Equipment Ltd.

RSE je od KEKO Equipment Ltd. zatražio komentar, ali do zaključenja teksta nije stigao odgovor.

Odlukom predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog od aprila ove godine, AK Microtech je svrstana na listu kompanija kojima je zabranjeno bilo kakvo poslovanje u ovoj zemlji.

Generalni diretkor i vlasnik AKM-a je Kohlun Andrei Rostislavovich.

Prema javno dostupnim informacijama u ruskim javnim bazama podataka

AKM je u toku 2022. godine imao tri potpisana ugovora sa kompanijom NM-Tekh. Najveći potpisani ugovor između AKM i NM-Tekh bio je vredan preko 647 hiljada evra i odnosio se na održavanje instalacija za proizvodnu liniju mikrokomponenti, a ugovor je potpisan u martu prošle godine i izvršen do septembra.

Inače NM-Tech je mnogo veća kompanija koja proizvodi elektronske mikokomponente, a nalazi se na listi OFAC od početka invazije Rusije na Ukrajinu, još od 22. februara 2022. godine. OFAC je tada označio dve finansijske institucije koje su od suštinskog značaja za finansiranje ruske odbrambene industrije, kao i 42 njihove filijale.

Prema informacijama američkog Ministarstva finansija ove finansijske institucije igraju značajnu ulogu u ruskoj ekonomiji, držeći ukupnu imovinu vrednu desetina milijardi dolara. Kao jedna od 42 filijale označena je i tehnološka kompanija NM-Tekh.

RSE je telefonom kontaktirao kompaniju AK Microtech i nakon potvrde da su dobili tu kompaniju i postavljenog pitanja sa kime bi moglo da se razgovara u vezi sa sankcionisanjem te firme, kao i u vezi sa saradnjom sa Srbijom, rečeno je "da smo pogrešili broj i dobili pogrešnu informaciju".

Nakon toga RSE je pitanja poslao mejlom, a odgovor do zaključenja teksta nije stigao.

Ćutanje Vlade Srbije

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili za RSE na molbu da prokomentarišu stavljanje firme iz Srbije na američku listu sankcija. Izostao je i odgovor na pitanje da li su zvaničnici Srbije kontaktirali Sjedinjene Države ovim povodom.

Komentar je izostao i iz Privredne komore Srbije (PKS). RSE je PKS upitao i da li ova odluka Ministarstva finansija SAD može uticati na buduću saradnju srpskih i ruskih firmi.

Ivan Cvetić direktor u još jednoj ruskoj firmi u Beogradu

Pre četiri meseca u Beogradu je osnovana firma Beosens, čija je delatnost proizvodnja električnih komponenata. Nekoliko dana nakon osnivanja, za direktora je postavljen Ivan Cvetić, koji je ujedno direktor beogradskog MCI Tradinga i od četvrtka se nalazi na listi sankcija SAD.

Novinari RSE otišli su na adresu u Kondinoj 13 koju je Beosens prijavio u Agenciji za privredne registre. Na portirnici moderne poslovne zgrade u užem centru Beograda rekli su da firma sa tim imenom ne postoji na toj adresi.

Ova firma je ćerka firme Optosens iz Sankt Peterburga, a članovi uprave su troje ruskih državljana i jedan ruski državljanin koji ima izraelski pasoš.

Svi ruski predstavnici u Beosens firmi takođe u rukovodstvu su ruske firme Optosens.

RSE je kontaktirao i Optosens, međutim na broj telefona sa sajta se niko nije javio, a pitanja su im poslata i posredstvom mejla. Odgovor do zaključenja teksta nije stigao.

Kako se navodi na njihovom sajtu, dve ruske kompanije, IKO i EMI, odlučile su pre 10 godina da sarađuju na inovativnom projektu koji ima za cilj stvaranje potpuno nove generacije senzora za detekciju zapaljivih gasova.

Danas je Optosens jedan od vodećih proizvođača infracrvenih optičkih (NDIR) senzora za detekciju zapaljivih gasova za industrijsku sigurnost u svetu.

U finansijskom izveštaju navode da su zbog rata u Ukrajini izgubili najvećeg kupca, kompaniju Scout Innovations LLC iz Teksasa, SAD.

Nijedan od vlasnika i predstavnika ove kompanije nije na listama sankcija SAD, EU ili Ukrajine.

Odnosi Srbije i Rusije

Osim firme iz Srbije, SAD su najnovijom odlukom na listu sankcija stavile blizu 120 pojedinaca i kompanija uglavnom iz Rusije, uz nekoliko firmi iz Kirgistana i jednu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kako je navedeno u obrazloženju, sankcije su uvedene kako bi se Rusiji ograničio pristup "kritičnim materijalima" i međunarodnom finansijskom sistemu. To je, dodaje se u saopštenju Ministarstva finansija, način da se SAD obračunaju sa "saučesnicima u izbegavanju i zaobilaženju sankcija".

Iako je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku invaziju na Ukrajinu, Srbija se do sada nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Ruske Federacije.

Time je, uz Tursku, jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajednicom država čijem članstvu teži.

Taj stav zvanični Beograd opravdava time što je Rusija među državama koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Drugi razlog je energetska zavisnost Srbije od Rusije.

Ranije ovog meseca SAD su na listu sankcija stavile i direktora Bezbednosno-informativne agencije Srbije Aleksandra Vulina zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Iz državnog vrha Srbije za sada nema naznaka da će Vulin biti smenjen.