Razbijanje tabua: Elektronika i programiranje jesu za devojke
"Mi smo mnogo dugo gradili tu razliku gde postoje industrije koje su 'male dominated' (gde preovlađuju muškarci) i one gde devojaka nema".
Ovako tridesetčetvorogodišnja Jelena Koren opisuje odnos društva prema ženama u elektronici i programiranju.
Ona je jedna od mentorki na radionicama kreativne elektronike za devojke nazvanim "Tink Punk".
Radionice, kako se navodi na sajtu organizacije, okupljaju devojke sličnih interesovanja.
"Pravimo zajednicu mentorki, insturktorki i polaznica koje su jedna drugoj inspiracija i podrška", dodaje se.
Do sada je održano šest takvih radionica, a poslednju, organizovanu krajem maja u Beogradu, posetila je novinarka Radija Slobodna Evropa (RSE).
U razgovoru za RSE Jelena Koren je istakla da je neophodno raditi na promeni stava društva i dugogodišnjoj podeli na 'muške' i 'ženske' poslove.
To se može uraditi prikazivanjem žena u ovim industrijama i razgovorom sa njima, smatra Koren.
"Devojke moraju da vide primere uspešnih programerki, devojaka koje vode velike IT kompanije, timove, koje su u žiži tih stvari, koje su istraživačice i rade svoje projekte", podvukla je ona.
Kako je dalje obrazložila, mlade devojke koje tek treba da odluče koji će fakultet upisati i čime će se baviti moraju imati mogućnost da vide žene koje su uspešne u različitim poslovima.
"Devojke same imaju osećaj 'nisam ja sigurna, oni (muškarci) su nekako predodređeni za uspeh u prirodnim naukama, ali mi nismo, tako da mi treba da naginjemo ka nečem drugom'. Građenje tog majndseta (načina razmišljanja) trajalo je dugo. Mi sada moramo rapidnije (brže) da radimo na tome da se razbije", istakla je Koren.
O ovakvom načinu razmišljala u razgovoru za RSE govorila je i Katarina Popović, osnivačica "Tink Punk" radionica.
Ona je istakla da postoji široko rasprostranjena teza o biološkoj naklonjenosti muškaraca kada je reč o izboru profesije.
"Kao devojčice su biološki naklonjenije da vode računa o drugima i da se kao bave tim nekim humanističkim smerovima, što je jedna vrsta podrške celom sistemu patrijarhalnog seksizma i mizoginije, a to zapravo uopšte nije naučno dokazano", istakla je Popović.
Ona je dodala da se ovaj fenomen naziva 'Mit o matematičkom muškom mozgu' (The Myth of the Male Math Brain).
Zbog odnosa društva prema njima, devojke teže prepoznaju da je oglas za posao ili praksu prilika koja je otvorena i za njih, smatra Jelena Koren.
"Mislim da imaju dosta borbi usput – borbi toga da uopšte dođu u okruženje u kome su većina momci, da uopšte upišu fakultet koji ima veći procenat momaka, da se pojave na nekom projektu, da se njihov glas čuje", rekla je ona.
Kako je naglasila, devojke svakodnevno troše svoju energiju boreći se za jednaka prava.
"Onda im je lakše da posumnjaju u sopstvene mogućnosti, zato što su milion puta bile neku borbu, i pitanje je da li su je dobile", istakla je Koren.
Zato, smatra Jelena Koren, neophodno je imati žensku podršku.
"Mislim da je jako važno, zato što ovu priču devojkama mogu da ispričaju druge devojke koje su imale slične sumnje, borbe, koje su kroz to prošle, koje mogu da budu primer i borbe i uspeha", istakla je Koren.
Upravo to predstavlja i "Tink Punk" radionica kreativne elektronike, na kojoj učestvuju samo devojke.
Kako je za RSE rekla devetnaestogodišnja učesnica poslednje radionice Teodora Dinić, upravo činjenica da su na ovim događajima prisutne samo žene bio je jedan od razloga za njeno prijavljivanje.
"Htela da vidim kako izgleda to okruženje koje je bazirano isključivo na ljubavi prema toj jednoj specifičnoj stvari i želje da se ta jedna stvar nauči u okruženju koje neće imati aspekte samouverenosti i arogancije na neki način", rekla je Dinić.
Ona je ocenila da su devojke često tiše na radionicama u kojima učestvuju i momci.
Smatra da za devojke nikad nema dovoljno poslovnih prilika, a da su one opcije koje jesu otvorene i za njih, i dalje pod uticajem patrijarhata.
"Pogotovo u prostorima koji su prepunjeni uticajem momaka. Više će da veruju momcima, više će da se oslone na njih, nego što će da se oslone na devojke", rekla je Dinić.
Međutim, ona je istakla da je bitno da u profesijama kao što su elektronika i programiranje ima više devojaka.
"One imaju svoja specifična iskustva i ta iskustva utiču na način na koji one kreiraju, na način na koji rade, na koji prilaze različitim situacijama. Samim tim mogu da doprinesu nešto novo", rekla je ona.
S druge strane, dvadesetjednogodišnja Mila Lović smatra da je svet elektronike jednako otvoren za žene i muškarce.
"U životu nisam razmišljala o tome da li je meni mesto ovde zato što sam žensko, ni kad sam upisivala ETF (Elektrotehnički fakultet), ni kad sam birala smer. Moje lično iskustvo je pozitivno. Ja sam zadovoljna time kako me ljudi vide i kako me percipiraju u zajednici", istakla je ona.
Kako objašnjava osnivačica "Tink Punk" radionica Katarina Popović, devojke koje imaju samopouzdanje kada je reč o ovim poslovima uglavnom su imale podršku okoline.
"To su devojke koje u kući imaju podršku, nekoga ko je naučnik, naučnica, ili se bavi elektronikom, a druga vrsta podrške su profesori. Mnogo je teža varijanta da same to iskopaju", objasnila je ona.
Ona ističe da porodica predstavlja prvu i osnovnu bazu gde dete dobije podršku ili ne, a da odsustvo podrške može da bude vrlo teško.
"Imali smo ovde nekoliko devojčica koje su pominjale da su sa svojim dedom ili bakom radile na rastavljanju igračaka i provaljivanju kako radi mehanika i kako radi struja", rekla je Popović.
Upravo je cilj "Tink Punk" radionica da stvore atmosferu u kojoj će se devojke osećati slobodno da istražuju o elektronici i programiranju.
"Naš cilj je da one (devojke) dovoljno rano znaju da imaju ekipu, da imaju gde da se oslone, koga da pitaju za mišljenje, kome da se požale u krajnjoj liniji i da imaju svoje drugarice", objasnila je Popović.
Kroz ove radionice je od novembra 2022. godine prošlo više 100 devojaka, koje su i dalje u kontaktu, kako sa ostalim polaznicama, tako i sa mentorkama.
Međusobna podrška posebno je važna jer u profesijama kao što su elektronika i programiranje postoji dosta seksizma, ali i nejednakosti u platama, istakla je Katarina Popović.
Praksa Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Srbije, kao i drugi relevantni izvori, potvrđuju da su žene i dalje u nepovoljnijem položaju u odnosu na muškarce u svim oblastima društvenog života, a posebno kada se radi o radu i zapošljavanju, navodi se u godišnjem izveštaju za 2022. godinu.
Žene se teže zapošljavaju, lakše izgube posao, za isti posao u proseku zarade manje od muškaraca, ali i mnogo teže stižu do rukovodećeg položaja, stoji u izveštaju.