Nema brzog rešenja za gubitak leda na Antarktiku, kažu naučnici

Morski led u antarktičkom regionu pao je na rekordno nizak nivo ove godine kao rezultat rasta globalnih temperatura i nema brzog rešenja da se preokrene učinjena šteta, objavili su naučnici u utorak, 8. avgusta u novoj studiji o uticaju klimatskih promena na kontinent.

Minimalni letnji ledeni pokrivač na kontinentu, koji je prošle godine pao ispod dva miliona kvadratnih kilometara prvi put od početka satelitskog praćenja 1978. godine, pao je dalje na novi minimum u februaru, prema studiji objavljenoj u časopisu Frontiers o životnoj sredini.

"Biće potrebne decenije, ako ne i vekovi da se ove stvari oporave. Nema brzog rešenja za zamenu ovog leda", rekla je Kerolajn Holms, klimatološkinja iz istraživačkog centra British Antarctic Survei i jedna od koautora studije.

Ovogodišnji minimum morskog leda je 20 odsto niži od proseka u poslednjih 40 godina, što je ekvivalentno gubitku morskog leda koji je skoro 10 puta veći od površine Novog Zelanda, rekao je Tim Nejš, direktor Antarktičkog istraživačkog centra na australijskom Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, koji nije bio učesnik studije.

"U nekim slučajevima približavamo se prelomnim tačkama, koje će, kada se pređu, dovesti do nepovratnih promena sa nezaustavljivim posledicama za buduće generacije", rekao je Najš.

Globalno zagrevanje izazvano sagorevanjem fosilnih goriva učinilo je Antarktik ranjivijim na ekstremne događaje i "praktično je izvesno" da će se pogoršati, kaže studija, prenosi agencija Rojters.

Klimatske promene će "dovesti do povećanja jačine i učestalosti" toplotnih talasa, urušavanja ledene kape i smanjenja morskog leda, navodi se, oslanjajući se na nedavne dokaze iz naučnih studija o okeanu, atmosferi, kriosferi i biosferi.

Precizan uticaj klimatskih promena na Antarktik i okolni okean je teško odrediti i naučnici su se trudili da izmere koliko globalno zagrevanje utiče na debljinu antarktičkog leda.

Ali na osnovu fenomena kao što je brzo gubljenje morskog leda, "naučno razumno" je pretpostaviti da će se ekstremni događaji intenzivirati kako globalne temperature rastu, rekao je Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta Ekseter i drugi koautor studije.

Prošle godine, "atmosferska reka" koja potiče iz Australije dovela je suptropsku toplotu i vlagu na kontinent, uzrokujući temperaturu bez presedana do 38,5 Celzijusa iznad normalne, najveće odstupanje od norme koju je svet ikada iskusio, piše Rojters.

Zigert je opisao povećanje temperature kao "apsolutno zapanjujuće", dodajući da bi, da se dogodilo tokom antarktičkog leta, umesto zime, izazvalo topljenje na površini ledenog pokrivača istočnog Antarktika, koji je do sada bio pošteđen topljenja.

"Antarktik je krhak kao okruženje, ali ekstremni događaji testiraju tu krhkost", rekao je on.

"Ono zbog čega smo duboko zabrinuti je povećanje intenziteta i učestalosti ekstremnih događaja i kaskadnih uticaja koje oni imaju u drugim oblastima", zaključio je Martin Sigert, glaciolog sa Univerziteta Ekseter.