Pismo ruskih aktivista vlastima u Srbiji: Obustavite progon protiv nas
Članovi nevladinog Ruskog demokratskog društva predali su u četvrtak 10. avgusta na pisarnici Vlade Srbije pisma upućena premijerki Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću i direktoru Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Aleksandru Vulinu, tražeći da se okonča progon ruskih aktivista zbog njihovih antiratnih aktivnosti.
Pismo upućeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću su predali i na pisarnici Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu.
Kako je na konferenciji za medije objasnio Peter Nikitin, jedan od osnivača Ruskog demokratskog društva, aktivisti od predsednika i premijerke traže da preduzmu mere za suzbijanje pritisaka na ruske antiratne aktiviste.
"Od predsednika i premijerke tražimo da zaštite elementarna građanska i ustavna prava ljudi koji žive na teritoriji Srbije, bez obzira na njihovo državljanstvo", rekao je Nikitin ispred Vlade Srbije.
U pismu upućenom Gašiću i Vulinu se podseća da je 13. jula Petru Nikitinu 48 sati bez obrazloženja bio zabranjen ulazak u Srbiju, kao i da je 25. jula drugom osnivaču Ruskog demokratskog društva Vladimiru Volohonskom, odbijen zahtev za produženje privremenog boravka u Srbiji.
Obe odluke je donelo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a usled procene BIA da boravak Nikitina i Volohonskog u Srbiji predstavlja rizik po bezbednost zemlje.
U pismu se podseća da Rusko demokratsko društvo okuplja ruske emigrante u Srbiji koji se protive ruskoj agresiji na Ukrajinu i režimu predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i da su u Beogradu organizovali niz prijavljenih skupova podrške Ukrajini.
"Od Vulina i Gašića očekujemo pisani odgovor u kojem će reći: izlaziti sa plavo-belom zastaavom na ulicu i vikati 'Ne ratu' po našem mišljenju ugrožava nacionalnu bezbednost", rekao je Nikitin.
Vladimir Volohonski je kazao okupljenim novinarima da je najveći problem ruskih antiratnih aktivista to što ne znaju šta ne bi smeli da rade.
"Ne shvatamo u čemu je problem. Da li je problem u meni i Petru ili je nešto drugo. Šta smo to uradili da imamo ovakve probleme?", upitao je Volohonski.
Nikitin je rekao da su njihov apel potpisom podržale brojne ruske antiratne i humanitarne organizacije širom Evrope, kao i izabrani poslanici, ruski i srpski aktivisti i intelektualci.
Inače, samo nekoliko nedelja nakon mera sa kojima su se u Srbiji suočili Petar Nikitin i Vladimir Volohonski, vlasti u Srbiji odbile su da puste u zemlju bivšu novinarku ruskog studentskog časopisa "Doxa" Natašu Tiškevič.
Kako je rekla u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) 9. avgusta, ona je bila zatvorena na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu oko 40 sati.
Ona je rekla da je sa Malte doputovala u Beograd 7. avgusta koristeći "Pasoš za turiste", koji joj je izdala Nemačka, gde sada živi. Međutim, ulazak u Srbiju joj je odbijen.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da potvrdi informaciju o zatvaranju ruske novinarke, kao i da navede razlog zbog čega je ona bila zatvorena.
Predstavnici vlasti u Srbiji do sada nisu komentarisali ni slučajeve protiv Volohonskog i Nikitina.
Do mera protiv članova Ruskog demokratskog društva, došlo je nakon što su Sjedinjene Američke Države 11. jula uvele sankcije protiv direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.
Kao jedan od razloga za sankcije, pored navoda o umešanosti u korupciju i trgovinu drogom, SAD su navele i Vulinove veze sa Rusijom.
Vulinova dela SAD su nazvale "destabilizirajućim, koja su omogućila ruske maligne aktivnosti u regionu".
Vulin, poznat po svojim bliskim odnosima sa Moskvom, te kontakte nije prekinuo ni nakon što je Rusija započela invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022.
Evropska unija je uvela više paketa sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Srbija se do danas nije pridružila zapadnim sankcijama Rusiji, uprkos mnogobrojnim pozivima.