Da li će se sresti Putin i Kim?
Severnokorejski lider Kim Džong UN i ruski predsednik Vladimir Putin mogli bi uskoro da se sastanu i razgovaraju o snabdevanju oružjem, rekao je zvaničnik američke nacionalne bezbednosti, signalizirajući produbljivanje veza između dve zemlje koje se spore sa Vašingtonom.
Takav sporazum, kako piše BBC, bio bi transakcijski savršen.
Moskvi je očajnički potrebno oružje, posebno municija i artiljerijske granate, za rat u Ukrajini, a Pjongjang ima i jednog i drugog u izobilju.
S druge strane, Severnoj Koreji, čija ekonomija posrće zbog međunarodnih sankcija, očajnički su potrebni novac, hrana kao i najmodernije vojne tehnologije.
Usred produbljivanja tenzija sa Vašingtonom, Seulom i Tokijom zbog severnokorejskog nuklearnog programa, Kim Džong Un pokušava da poveća vidljivost svog partnerstva sa Moskvom i Pekingom nastojeći da izađe iz diplomatske izolacije, te da njegova zemlja bude deo ujedinjenog fronta protiv SAD.
Sa jačanjem međunarodne izolacije Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu, analitičari smatraju da raste važnost Severne Koreje. Kada je reč o Pjongjangu, njegovi odnosi sa Moskvom nisu uvek bili tako bliski kao u vreme Sovjetskog Saveza. No, Severna Koreja sada može da ubira očigledne plodove zbog potrebe Moskve za prijateljima.
Obostrana korist
Kimovi prioriteti su pomoć u hrani, prestiž i vojna tehnologija, kažu stručnjaci.
"To bi bio 'win-win' dogovor za oba, pošto je Putin sateran u ćošak zbog svog iscrpljenog inventara oružja, dok se Kim suočava sa pritiskom trilateralne saradnje Južne Koreje, SAD i Japana", rekao je za AP Nam Sung-vuk, bivši direktor Instituta za strategiju nacionalne bezbednosti, istraživačkog centra koji vodi južnokorejska obaveštajna agencija. "Njihove potrebe su sada savršeno usklađene," ističe Nam.
Dok je za SAD, kratkoročno gledano, prioritet da spreče severnokorejsko oružje da dođe do fronta u Ukrajini, zvanični Seul je zabrinut šta bi Severna Koreja dobila zauzvrat ako proda svoje oružje Rusiji.
Sa Rusijom u očajnoj situaciji, Kim će moći da izbori visoku cenu, navodi BBC.
Kim verovatno može da traži i rusku tehnologiju kako bi podržao svoje planove za izgradnju visokotehnoloških sistema naoružanja kao što su moćne rakete dugog dometa (ICBM), hipersonično balističko oružje, podmornice na nuklearni pogon i špijunski satelit, rekao je Hong Min, analitičar u Seulskom institutu za ujedinjenje Koreje.
Severna Koreja još uvek ima problem da ovlada ključnim strateškim oružjem, pre svega špijunskim satelitima i podmornicama sa nuklearnim oružjem.
Nejasno je da li bi Rusija bila voljna da obezbedi Severnoj Koreji napredne tehnologije vezane za nuklearno oružje i ICBM, rekao je Ča. Rusija je uvek strogo čuvala svoje najvažnije tehnologije, čak i od ključnih partnera poput Kine, jer bi to moglo da bude strateški opasno za Rusiju, dodao je Ča.
Jang Uk, naučni saradnik na Azijskom institutu za političke studije, primetio je da čak i ako Rusija ne proda oružje Severnoj Koreji, ipak bi mogla da finansira njen nuklearni program.
"Ako Rusija plaća naftu i hranu, može da oživi privredu Severne Koreje, što bi zauzvrat takođe moglo da ojača severnokorejski sistem naoružanja. To je za nju dodatni izvor prihoda koji nije imala", kazao je Uk za BBC.
Zatvaranje granica za vreme pandemije dodatno je otežalo ekonomsku situaciju u Severnoj Koreji, pa bi Kim verovatno tražio hranu i energiju da ublaži problem.
Kim bi takođe mogao da predstavi produbljivanje odnosa sa Moskvom kao znak da njegova zemlja prevazilazi višegodišnju izolaciju.
Severnokorejski lideri dugo su cenili sastanke licem u lice sa svetskim liderima kao znake međunarodnog značaja i u svrhe domaće propagande.
Sa pooštravanjem sankcija, Severna Koreja je sve više zavisila od Kine u tolerisanju njihovog kršenja i pomoći u hrani.
Proteklih godinu dana Peking je odbijao da kazni Severnu Koreju zbog njenih testova oružja u Savetu bezbednosti UN, što znači da je uspela da razvije svoj nuklearni arsenal bez ozbiljnih posledica.
Balansiranje između Moskve i Pekinga
Severna Koreja obezbeđuje Kini korisnu tampon zonu između nje i američkih snaga stacioniranih u Južnoj Koreji, što znači da joj se isplati da pomaže održavanju severnokorejskih vlasti.
Ali, zvanični Pjongjang je oduvek osećao nelagodu zbog prevelike zavisnosti od Pekinga.
Pošto je Rusija u potrazi za saveznicima, to pruža Kimu šansu da diverzifikuje svoju mrežu podrške.
Pošto je Rusija u neugodnoj situaciji, severnokorejski lider možda oseća da može da se izbori za veće ustupke od Moskve nego od Pekinga.
Zajedničke vojne vežbe Rusije i Severne Koreje?
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je u ponedeljak rekao ruskim medijima da Moskva razmatra sa Severnom Korejom mogućnost zajedničkih vojnih vežbi.
"Zašto da ne, to su naše komšije. Stara ruska izreka je: ne biraš komšije i bolje je živeti sa komšijama u miru i slozi", prenela je njegove reči agencija Interfaks.
Ruski ambasador u Severnoj Koreji Aleksandar Macegora rekao je u subotu agenciji Tass da nije upoznat sa bilo kakvim planovima da Severna Koreja učestvuje u trilateralnim vojnim vežbama sa Kinom i Rusijom, ali da bi to bilo "prikladno" u svetlu vežbi koje predvode SAD u tom regionu regionu.
Rusija već izvodi zajedničke vežbe sa Kinom. Šojgu je rekao da ruski strateški bombarderi patroliraju sa svojim "kineskim kolegama".
Obaveštajna agencija Južne Koreje izvestila je parlament da je Šojgu navodno predložio tu ideju tokom razgovora sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom krajem jula.
Južnokorejski poslanik koji je prisustvovao pomenutom brifingu, kazao je da je Šojgu predložio Pjongjangu trodnevne trilateralne pomorske vežbe, u kojima bi uz Rusiju i Severnu Koreju učestvovala i Kina, prenosi AP.
U svakom slučaju, to bi bile prve zajedničke vojne vežbe Severne Koreje sa drugom zemljom od Korejskog rata 1950-53.
Severna Koreja je izvršila šest nuklearnih proba od 2006. godine i testirala je razne rakete poslednjih godina, ali je izbegavala obuku sa stranom vojskom u skladu sa svojom zvaničnom filozofijom "juche", odnosno "samopouzdanja" i oslanjanja na sopstvene snage.
Kim Taevu, bivši direktor Instituta za nacionalno ujedinjenje u Seulu, rekao je da bi proširenje bezbednosne saradnje Južne Koreje, SAD i Japana moglo da podstakne Kim Džong Una da razbije taj tabu i po prvi put održi vežbe sa Rusijom i Kinom.
Ali, Nam Sung vuk, profesor na korejskom Univerzitetu u Seulu, smatra da Severna Koreja verovatno neće prihvatiti tu ponudu, jer bi mogla da postane još zavisnija od Kine i Rusije.
Sjedinjene Države i njihov saveznik Južna Koreja održavaju redovne vojne vežbe, koje Severna Koreja osuđuje kao pripreme za rat protiv nje.
Park Von gon, profesor na Evha Vomans univerzitetu u Seulu, ističe je da je prerano predviđati šta bi Kimova diplomatija mogla da donese osim da pokaže prkos prema Sjedinjenim Državama.
"Jasno je da postoje praktične oblasti saradnje, a takođe i neki simbolični aspekti koje žele da pokažu Sjedinjenim Državama", dodaje Park.
Koliko oružja Severna Koreja može da isporuči?
Severna Koreja ima ogromne zalihe municije, ali Du Hieogn Ča, analitičar seulskog Instituta za političke studije Asan, sumnja da bi mogla brzo da pošalje znatne količine u Rusiju, jer je zbog uske kopnene veze između dve zemlje limitiran železnički saobraćaj kojim bi se ono dopremilo.
Kupovina municije od Severne Koreje predstavljala bi kršenje rezolucija UN protiv ove zemlje, koje podržava i sama Rusija.
Ovim rezolucijama se zabranjuje bilo kakva trgovina oružjem sa izolovanom zemljom.
Ali, sada kada se suočava sa međunarodnim sankcijama i kontrolom izvoza zbog svog rata u Ukrajini, Rusija traži oružje od drugih zemalja pod sankcijama poput Severne Koreje i Irana.
Koliko su bliski Moskva i Pjongjang?
Komunistička Severna Koreja formirana je na početku Hladnog rata uz podršku Sovjetskog Saveza. Kasnije se borila protiv Južne Koreje i njenih saveznica SAD i Ujedinjenih nacija što je dovelo do pat pozicije u Korejskom ratu 1950-1953 uz obimnu pomoć Kine i Sovjetskog Saveza.
Zvanični Pjongjang se decenijama oslanjao u velikoj meri na pomoć Sovjetskog Saveza, a nakon njegovog raspada, Severna Koreja je u više navrata trpela masovnu glad.
Pjongjang je nastojao da koristi razlike između Pekinga i Moskve. Kim Džong Un je u početku imao relativno hladne odnose sa Rusijom i Kinom, koje su se pridružile Sjedinjenim Državama u uvođenju strogih sankcija Severnoj Koreji zbog njenih nuklearnih proba.
Nakon najnovije nuklearne probe 2017. godine, Kim je preduzeo korake da popravi veze sa dva moćna suseda.
Prvi put je sreo Putina 2019. godine u ruskom gradu Vladivostoku na Dalekom istoku.
U poruci za Dan državnosti Rusije u junu, Kim je obećao da će jačati stratešku saradnju sa njom.
Rusija se pridružila Kini u protivljenju novim sankcijama Severnoj Koreji, blokirajući pritisak koji predvode SAD, što je dovelo do podele u Savet bezbednosti UN (SBUN), po prvi put otkako je počeo da kažnjava Pjongjang 2006. zbog nuklearnih proba.
Najupečatljiviji znak produbljivanja veza bila je prisustvo Sergeja Šojgua na velikoj vojnoj paradi u julu povodom 70. godišnjice od primirja u Korejskom ratu, koji Pjongjang obeležava kao pobedu.
Šojgu je posetio i izložbu oružja koja je uključivala zabranjene balističke rakete u Severnoj Koreji. Kasnije je stajao pored Kima i salutirao tim projektilima dok su prolazili tokom vojne parade.
On je prvi ruski ministar odbrane koji je posetio Severnu Koreju od raspada Sovjetskog Saveza 1991.
Uticaj rata u Ukrajini na odnose Moskve i Pjongjanga
Severna Koreja je reagovala javnom podrškom Moskvi nakon što je izvršila invaziju na Ukrajinu. Jedna je od retkih zemalja koja je priznala nezavisnost ukrajinskih regiona koje je okupirala ili polaže pravo Rusija.
Sjedinjene Američke Države optužile su Severnu Koreju da snabdeva Rusiju oružjem, ali je nejasno da li je bilo isporuka.
Vašington je nedavno uveo sankcije trima entitetima za koje su optužili da su povezani sa sporazumima o oružju između Severne Koreje i Rusije.
"Specijalna vojna operacija Moskve u Ukrajini stvorila je novu geopolitičku realnost u kojoj Kremlj i (Severna Koreja) mogu postati sve bliskiji, možda čak do tačke oživljavanja kvazi-savezničkih odnosa koji su postojali tokom Hladnog rata," napisao je za 38 North Artjom Lukin, profesor na Dalekoistočnom federalnom univerzitetu u Vladivostoku.
Primetno je da je Pjongjang počeo da koristi novu frazu "taktička i strateška saradnja" da opiše svoj odnos sa Rusijom, dodao je Lukin.
Diplomatija između SAD i Severne Koreje u zastoju
Diplomatija između Pjongjanga i Vašingtona je u zastoju od 2019. godine zbog nesuglasica oko međunarodnih sankcija Severnoj Koreji koja odbija da ugasi svoj program nuklearnog i raketnog oružja.
Direktor južnokorejske obaveštajne službe Kim Kjou-hjun je rekao na pomenutom brifingu da nedavni severnokorejski testovi ukazuju na to da se njeni ratni avioni u velikoj meri oslanjaju na taktičke nuklearne sisteme u cilju postizanja brze pobede nad Južnom Korejom u slučaju rata.
U suprotnom, loše opremljena severnokorejska vojska imala bi problem da vodi produženi rat, smatra Kim Kjou-hjun.
Kim je iskoristio međunarodni fokus na rusku invaziju na Ukrajinu da pojača demonstraciju svog oružja, uključujući lansiranje više od 100 projektila od početka 2022.
To je praćeno njegovim pretnjama preventivnim nuklearnim napadima na Južnu Koreju i drugim rivalima, ako severnokorejsko rukovodstvo proceni da je ugroženo, navodi AP.
Kakve su ekonomske veze?
Rusija i Severna Koreja su prošle godine obnovile železnički saobraćaj, po prvi put otkako je prekinuto zbog pandemije COVID 19. Voz je nosio neobično bogat tovar: 30 rasnih konja, prenosi Rojters.
Ubrzo nakon toga, Rusija je nastavila izvoz nafte u Severnu Koreju, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija, prve takve pošiljke prijavljene od 2020.
Ogromna većina trgovine Severne Koreje ide preko Kine, ali Rusija je takođe potencijalno važan partner, posebno za naftu, kažu stručnjaci.
Moskva je negirala da je prekršila sankcije Ujedinjenih nacija, ali su ruski tankeri optuženi da su pomogli u izbegavanju ograničenja na izvoz nafte u Severnu Koreju, a posmatrači su izvestili da severnokorejski radnici ostaju u Rusiji.
Ruski zvaničnici su otvoreno razgovarali o "političkim aranžmanima" za zapošljavanje 20 do 50 hiljada severnokorejskih radnika, uprkos rezolucijama Saveta bezbednosti UN koje zabranjuju takve aranžmane.
Ruski zvaničnici i lideri u okupiranim regionima Ukrajine takođe su razgovarali o mogućnosti da radnici Severne Koreje pomognu u obnovi ratom razorenih područja.
Oklopni voz
Kim ne napušta često Severnu Koreju. Strahuje za svoju bezbednost zbog čega smatra opasnim putovanja u inostranstvo.
Na poslednjim međunarodnim putovanjima – u Hanoj da se sretne sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u februaru 2019. i Putinom u Vladivostoku u aprilu 2019 – koristio je oklopni voz. Put do Hanoja trajao je dva dana kroz Kinu.
Nejasno je u kojoj meri su ruski i severnokorejski lideri planirali da njihov sastanak bude privatan, ali je moguće da se SAD nadaju da bi objavljivanjem informacije o tom potencijalnom susretu uplašile Kima i tako osujetile i njegovo održavanje i eventualni dogovor o isporukama oružja, navodi BBC.
Međutim, Bernard Lu (Loo), profesor Škole za međunarodne studije Rajaratnam u Singapuru, ne misli da Kim imao mnogo prostora za pomeranje.
"S obzirom na izveštaje o vojnim vežbama tri zemlje, bilo bi teško otkazati ovakve događaje, a da se svi ne osete posramljeno," dodaje Lu.
Deo američke strategije od ruske invazije na Ukrajinu je objavljivanje obaveštajnih podataka u pokušaju da spreče sklapanje dogovora, podseća BBC.
Severna Koreja i Rusija su do sada negirale svaku sugestiju da teže sporazmu o trgovini oružjem.
Ni jedni ni drugi verovatno neće želeti da ovaj dogovor bude javan.