Vojni vrh Srbije demantuje da je vojska planirala upad na Kosovo
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović demantovao je navode vlasti Kosova da je Srbija napadom u Banjskoj pripremala pripajanje severa Kosova.
"Vojska Srbije je ozbiljna, snažna organizacija, koja ne trpi laži. Vređa intelekt da je Vojska Srbije planirala upad na Kosovo", izjavio je 2. oktobra Mojsilović.
"Demantujem sve navode koji su izrečeni od strane Prištine", rekao je on.
Da je Srbija planirala aneksiju severa Kosova izjavio je dan ranije ministar policije Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Svecla).
Kosovsku policiju napala je 24. septembra naoružana grupa u selu Banjska u opštini Zvečan, kada je ubijen policijski službenik, Afrim Bunjaku. Potom su u razmeni vatre ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Svečlja je naveo da Kosovo ima dokaze da su pripreme, obuka i vežbe naoružane grupe bile izvođene u vojnoj bazi za obuku na Pasuljanskim livadama (kod Jagodine u centralnoj Srbiji) i na Kopaoniku.
Objavljene su fotografije i snimci koji su, kako navodi kosovska policija, skinuti sa dronova koji su zaplenjeni od oružane grupe u Banjskoj.
Odgovornost za napad na kosovsku policiju preuzeo je Milan Radoičić.
'Radoičić nije bio na Pasuljanskim livadama'
Načelnik Generalštaba je demantovao da je Milan Radoičić učestvovao u obuci na vojnom poligonu na Pasuljanskim livadama.
"Milan Radoičić nije učestvovao u obukama na Pasuljanskim livadama, nije ispalio nijedan metak, nije ispalio nijednu granatu, niti prisustvovao na obuci", rekao je on.
Isto je ponovio i ministar odbrane Miloš Vučević.
"To što neko pušta termovizijske snimke sa nejasne lokacije i potpuno neidentifikovanim licima, ništa ne znači", dodao je Vučević.
Načelnik Generalštaba je dodao da je Radoičić prethodnih godina u par navrata pozivan na vojne vežbe, ali da se na njih nije odazivao.
"A šta Radoičić radi na privatnom imanju, nije stvar Vojske Srbije", naveo je Mojsilović.
Prema rečima Mojsilovića, obuka rezervnog sastava Vojske Srbije, kojoj podležu svi građani između 18 i 60 godina, je "planska i organizovana" i sprovodi se u skladu sa zakonom.
Naglasio je da je "pravo i obaveza" građana da se odazovu pozivu na vojne vežbe.
Mojsilović ističe i da su na obuku rezervnog sastava Vojske Srbije od 2021. godine pozivana "lica sa Kosova i Metohije" iz sredina gde žive Srbi, ali da je "veoma mali procenat odziva" i da iznosi "oko 19 odsto".
Srbija Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, smatra svojom teritorijom.
Načelnik Generalštaba je potom čitao koliko se ljudi sa Kosova odazvalo pozivu za vežbe u proteklim godinama.
"Na Pasuljanskim livadama u zadnje tri nedelje septembra realizovane su vežbe sa različitim jedinicama rezervista, iz različitih delova Srbije, a bilo je i lica sa Kosova i Metohije", dodao je Mojsilović.
Ministar odbrane Vučević je demantovao da je zvanični Beograd naoružavao grupu Srba sa Kosova.
Na konferenciji za novinare ministra odbrane i načelnika Generaalštaba novinari nisu mogli da postave pitanja.
Srbija je u više navrata negirala optužbe Kosova da je umešana u napad u Banjskoj, koji su kosovske vlasti okarakterisale kao teroristički.
Milan Radoičić je u otvorenom pismu javnosti 29. septembra priznao da je bio na severu Kosova šest dana ranije i "lično" organizovao oružanu pobunu.
U pismu je naveo da je i podneo ostavku na mesto potpredsednika Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu koja uživa podršku Beograda,
Radoičića je i pre napada na kosovsku policiju, zvanična Priština dovodila u vezu sa kriminalnim aktivnostima, a od decembra 2021. je pod sankcijama Sjedinjenih Država, zbog sumnji na organizovani kriminal i korupciju.
'Nepotrebna zabrinutost' zbog raspoređivanja vojske
Načelnik Generalštaba Milan Mojsilović je izjavio da su "nepotrebna" saopštenja međunarodne zajednice i zvanične Prištine, gde se izražava zabrinutost zbog povećanog prisustva vojske i naoružanja oko granice sa Kosovom.
"Želim da vas obavestim da nije bilo podizanja pune borbene gotovosti Vojske Srbije, već isključivo pojačanog prisustva i angažovanja jedinica", rekao je Mojsilović.
Dodao je da je "nakon izbijanja bezbednosne krize", Vojska Srbije podigla prisustvo u "kopnenoj zoni bezbednosti i zahvatu oko administrativne linije", te da je u tom potezu 25. septembra bilo 8.350 pripadnika vojske.
Rekao je i da je danas na tom potezu "duplo manje vojnika", odnosno da je "brojno stanje redovno".
Ministar odbrane Miloš Vučević je na konferenciji za novinare ocenio da se protiv Vojske Srbije "vodi kontiunirana kampanja" u pogledu "njene brojnosti i aktivnosti, odnosno pokreta i razmeštaja jedinica na teritoriji naše države".
"Iste smatramo potpuno neprimerenim, neodgovornim i odbacujemo kao netačne, odnosno apsolutno neistinite", rekao je Vučević.
Sjedinjene Države su 29. septembra pozvale Srbiju da povuče trupe sa granice sa Kosovom, nazvavši taj potez "veoma destabilizirajućim razvojem događaja".
Isti apel EU uputila je Srbiji dan kasnije, u subotu, putem šefa diplomatije, Josepa Borrella.
Saradnja sa KFOR-om 'dobra i kontinuirana'
Ministar odbrane Miloš Vučević je izjavio i da je saradnja Vojske Srbije sa NATO misijom KFOR "dobra i kontinuirana", u skladu sa Kumanovskim sporazumom i Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.
"Zasnovana je na uzajamnom poštovanju i korektno se odvijala", rekao je Vučević.
On je istakao i da se "nikada nije desilo da Srbija pogazi Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244 i naruši komunikaciju sa KFOR-om".
Naglasio je i da Vojska nikada nije stupila na Kosovo.
"Ukoliko Vojska Srbije dobije takvu naredbu od predsednika kao vrhovnog komandanta, da njene jedinice uđu na teritoriju Kosova kao deo Srbije, vojska će takav zadatak izvršiti efikasno, profesionalno i uspešno, a i tada bismo to prethodno najavili jedinicama i komandi KFOR-a, ne bismo radili nikada nikome ništa iza leđa", rekao je Vučević.
"Do danas nismo morali da donosimo takvu odlulku, a Srbija će učiniti sve da se ni u budućnosti ne desi takav razvoj događaja, da čuvamo mir i da tražimo politička rešenja", ocenio je.
Kako navodi Vučević, Srbija smatra da je važno da KFOR ima što značajniju ulogu na Kosovu, posebno u sredinama gde žive Srbi.
"Jedno su značajne političke razlike između Srbije i država članica Kvinte, a drugo saradnja vojske sa KFOR-om", dodao je on.
Rekao je i da Srbija podržava dodatno raspoređivanje jedinica KFOR na Kosovu.