Mađarska potvrdila da neće dozvoliti uvođenje sankcija Srbiji, izjavio Dačić
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da mu je šef mađarske diplomatije Peter Sijarto rekao da su sve jači zahtevi da Evropska unija (EU) uvede sankcije Srbiji zbog napada u Banjskoj na Kosovu ali da Budimpešta to neće dozvoliti, prenela je agencija Beta.
Posle sastanka sa Sijartom na marginama 74. zasedanja Izvršnog komiteta Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Dačić je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao da mu je mađarski ministar preneo stav premijera Viktora Orbana da Beograd može da računa na podršku Budimpešte unutar EU, koja odluke donosi jednoglasno.
"Preneo mi je stav premijera Orbana. Rekao mi je da su sve jači zahtevi koji se čuju od podržavalaca Prištine za uvođenje sankcija Srbiji ali da Mađarska to sigurno neće dozvoliti", naveo je Dačić.
Pitanje uvođenja sankcija Srbiji otvoreno je sa tvrdnjama zvaničnika Kosova da Beograd stoji iza napada naoružane grupe Srba na kosovsku policiju u Banjskoj 24. septembra.
Dačić se sastao sa Sijartom u Ženevi tokom sastanka Izvršnog komiteta UNHCR-a u ponedeljak.
"To govori da je prijateljstvo između Mađarske i Srbije pretvoreno u međusobno poverenje i podršku", rekao je Dačić o poruci Viktora Orbana.
Nakon napada oružane grupe lokalnih Srba na kosovsku policiju 24. septembra u Banjskoj na Kosovu, kada su ubijeni policajac i trojica napadača, iz Evropske unije (EU) upućeni su signali da su protiv Srbije moguće mere ukoliko se pokaže da ima veze sa tim događajem. Vlast na Kosovu optužuje Srbiju za ovaj incident, dok zvanični Beograd negira umešanost.
Portparol EU Peter Stano naveo je 2. oktobra da je Brisel spreman da proceni mere u odnosu na Srbiju ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija i činjenica, te dodao da EU prati istragu koja se vodi na Kosovu. Mere protiv Srbije istog dana zatražili su premijeri Hrvatske i Albanije, Andrej Plenković i Edi Rama. Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da mu je u telefonskom razgovoru takvu mogućnost spomenuo američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony Blinken).
Oko mogućih mera protiv Srbije, u slučaju da se utvrdi povezanost sa napadom na severu Kosova, razgovarali su 26. septembra ambasadori članica Evropske unije.
Dačić je naveo da je sa Sijartom razgovarao i o pitanju migranata koji prolaze kroz Srbiju i Mađarsku u želji da stignu do zapadne Evrope.
Ivica Dačić je u govoru na 74. zasedanju Izvršnog komiteta UNHCR-a u Švajcarskoj rekao da je Srbija zemlja sa najvećim brojem osoba u „dugotrajnom internom raseljenju“ u Evropi.
"Broj registrovanih lica koja su bila primorana da usled etničke mržnje napuste svoje domove na Kosovu i Metohiji je 210.284, od čega je najveći broj Srba, kao i drugih nealbanskih zajednica, Roma, Aškalija, Goranaca", saopštilo je iz Dačićevog govora 9. oktobra u Ženevi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije (MSP).
On je rekao da se Prema podacima izveštaja UNHCR-a o dobrovoljnom nevećinskom povratku (Voluntary Non-Majority Returns) na Kosovo vratilo 12.707 interno raseljenih lica, te da se održivi povratak procenjuje na manje od dva odsto.
Govoreći o migrantskim tokovima, Dačić je izneo podatak da je u prihvatnim centrima i centrima za tražioce azila u Srbiji smešteno blizu 2.300 ljudi.
Dodao je da se Srbija od izbijanja izbegličke krize u Ukrajini aktivno uključila u pružanje pomoći izbeglim ukrajinskim državljanima, kao i da im se po posebnom postupku odobrava privremena zaštita na osnovu koje su im obezbeđena osnovna prava, uključujući materijalnu pomoć, zdravstvenu zaštitu, pravo na rad i obrazovanje.
"Takođe, uputili smo donacije preko UNICEF-a i UNHCR-a, kao i druge vrste pomoći. Između ostalog i opremu za obnovu elektroenergetskog sistema, sanitetska vozila, dok je za decu Ukrajine organizovana letnja škola za oporavak", saopštio je Dačić.
On je zaključio da napredak u ostvarivanju prava lica u prinudnom raseljenju predstavlja test odgovornosti i posvećenosti principima humanosti i solidarnosti u svetu, koji ove godine obeležava 75 godina od usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.