Protivnici Srpske liste smatraju 'apsurdnim' da se bezuslovno izađe na izbore
Nakon što je mesecima uslovljavala učešće na izborima, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda - Srpska lista, 13. oktobra je saopštila da je spremna da učestvuje na izborima u opštinama na severu Kosova.
"Da podstaknemo politički proces i dijalog koji bi doprineo ispunjenju naših uslova, koje smo više puta do sada isticali", rekao je predsednik Srpske liste Goran Rakić.
Međutim, ovoga puta nije ponovio koji su to uslovi već naveo da "tražimo od Prištine da što pre raspiše izbore za nove gradonačelnike i nove odbornike u sve četiri opštine na severu".
Rakić je krajem juna rekao da su uslovi za učešće na izborima "povlačenje kosovskih specijalnih jedinica, amnestija svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na barikadama ili protestima, te ostavka albanskih gradonačelnika".
"I naravno uslov svih uslova je formiranje Zajednice srpskih opština", rekao je Rakić 22. juna.
Radio Slobodna Evropa (RSE) se obratio Vladi Kosova sa upitom da prokomentariše spremnost Srpske liste da učestvuje na izborima, ali odgovor nije stigao.
Stav zvanične Prištine od ranije je bio da izbori u četiri opštine sa srpskom većinom na severu – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečan i Zubinom Potoku – mogu biti raspisani samo na osnovu peticije za smenu gradonačelnika.
Trenutno su u opštinama na severu albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali lokalne izbore u aprilu.
Potom se lokalno srpsko stanovništvo pobunilo kada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade. Došlo je i do eskalacije situacije 29. maja u Zvečanu, kada su se Srbi sukobili sa pripadnicima vojne misije NATO-a na Kosovu.
Šta kažu drugi srpski politički subjekti?
Lider Građanske inicijative "Srpski opstanak" Aleksandar Arsenijević u izjavi za RSE ocenjuje da su predstavnici Srpske liste dogovorili "svoju aboliciju (amnestiju)", te da su zbog toga odlučili da "bezuslovno izađu na izbore".
Inače, oružana grupa Srba je 24. septembra napala policiju Kosova u Banjskoj, opština Zvečan. Tada je poginuo narednik Afrim Bunjaku, dok je policija potom ubila trojicu napadača.
Odgovornost za ovaj napad je preuzeo Milan Radoičić, koji je potom podneo ostavku na poziciju potpredsednika Srpske liste. Ova partija nijednom nije reagovala na aktivnosti Radoičića, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao kako će odgovarati za svoje postupke.
Radoičić se nalazi na crnoj listi SAD zbog međunarodnog organizovanog kriminala, dok ga Kosovo povezuje sa ubistvom, korupcijom i zastrašivanje svedoka u sudskim procesima.
Zapadne zemlje su oštro osudile napad u Banjskoj i zatražile da se počinioci izvedu pred lice pravde.
Potom je predsednica Kosova Vjosa Osmani 27. septembra rekla da će zbog dešavanja u Banjskoj protiv Srpske liste biti preduzete mere, te da će o tome razgovarati sa premijerom Aljbinom (Albin) Kurtijem i predsednikom Skupštine Gljaukom (Glauk) Konjufcom.
Prethodno je zamenik ministra pravde Vigan Ćoroli (Qorolli) rekao da Srpsku listu treba proglasiti "neustavnom" i "zabraniti joj političko delovanje".
Aleksandar Arsenijević navodi da sada odluka Srpske liste o izlasku na izbore ne znači i da će građani sa severa podržati tako nešto.
Ukazuje da je za sada nejasno ni na koji način bi izbori mogli da se održe, te izražava uverenje da građani nisu spremni da skupljaju potpise za smenu gradonačelnika.
"Na severu su trenutno rasturene porodice, rastureno je celo društvo, ne postoji šansa da se naše društvo regrutuje, to je apsurd", smatra Arsenijević.
Na pitanje da li bi on sa svojom inicijativom ipak učestvovao na izborima ako se raspišu, Arsenijević kaže da bi morao da se konsultuje sa svojim timom, te podseća da je njihov predlog bio da se počne sa formiranjem Zajednice opština sa srpskom većinom, da se počne sa "parcijalnim" povratkom Srba u kosovske institucije a da se potom održe i izbori.
Pripadnici srpske zajednice na severu Kosova su, na inicijativu Srpske liste, napustili kosovske institucije krajem novembra prošle godine.
Ni Milija Biševac iz Građanske inicijative "Za Zubin Potok" nije mogao u ovom trenutku da kaže da li bi učetsvovao na izborima ukoliko se oni raspišu.
U izjavi za RSE ukazuje das u Srbi iz institucija na severu izašli upravo na inicijativu Srpske liste, te da ne razume čemu služi "bezuslovni povratak".
"Oni su izašli sa stavom da žele na izbore a ni jednog trenutka nisu pitali građane kakav je njihov stav. Iako su vrlo često u izjavi kažu da oni predstavljaju Srbe sa Kosova, ovde se jasno vidi da oni slušaju samo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ovde se stavovi građana ne poštuju", zaključuje Biševac.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. oktobra pozvao predstavnike Srba na severu Kosova da iniciraju održavanje novih izbora u Severnoj Mitrovici, Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.
"Da osnovne poluge vlasti dođu u ruke onih koji tamo žive, a ne onih koji tamo nikada nisu živeli i neće živeti", kazao je on.
Samo dan kasnije, predsednik Srpske liste Goran Rakić je takođe poručio kako Srbi na Kosovu treba da budu "krojači svoje sudbine", te rekao kako je odluka o izlasku na izbore doneta u koordinaciji sa Vučićem.
'Promena pozicija' nakon dešavanja u Banjskoj
Politikolog Ognjen Gogić smatra da odluka Vučića da pozove predstavnike na iniciranje novih izbora i spremnost Srpske liste da na njima učestvuje, ima veze sa dešavanjima u Banjskoj.
Zaključuje da zvanični Beograd više nije u poziciji da postavlja bilo kakve uslove, pa ni oko povratka Srba u kosovskim institucijama.
"Menja se kurs i sanira se šteta tako što će se sada Srbi vratiti u (kosovske) institucije jer Beograd više nema manevarski prostor da ucenjuje i da postavlja uslove", navodi Gogić.
Ipak, ukazuje da je sada još nejasno kako bi izbori u opštinama na severu Kosova mogli da budu održani, imajući u vidu da Kosovo insistira na smeni gradonačelnika putem peticije.
S druge strane, Beograd i Srpska lista su tražili da albanski gradonačelnici sami podnesu ostavke kako bi se raspisali novi izbori.
"Priština će insistirati na tome, sada nema potrebe da menja svoju poziciju i ima prava da bude radikalna u svojim zahtevima, da ne popušta, da ne pravi kompromise", kaže Gogić.
Ocenjuje da sada ključnu ulogu ima međunarodna zajednica i da od njih zavisi na koji način će izbori biti raspisani.
Šta je ranije dogovoreno oko izbora?
Održavanje vanrednih lokalnih izbora na severu Kosova je ranije dogovoreno u okviru deeskalacije situacije u četiri opštine sa srpskom većinom na severu.
Izbore su, nakon podizanja tenzija krajem maja, zatražile zapadne zemlje i Evropska unija.
Trenutno su u opštinama na severu albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali lokalne izbore u aprilu.
Potom se lokalno srpsko stanovništvo pobunilo kada su albanski gradonačelnici uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade. Došlo je i do eskalacije situacije 29. maja u Zvečanu, kada su se Srbi sukobili sa pripadnicima vojne misije NATO-a na Kosovu.
U međuvremenu, zvanična Priština je pristala da organizuje nove izbore i tim povodom izradila administrativno uputstvo na osnovu kog građani putem peticije mogu smeniti gradonačelnike uz potpis 20 odsto birača u jednoj opštini.
Potom bi peticija sa potpisima bila poslata predsedniku Skupštine opštine, koji je dalje šalje Centralnoj izbornoj komisiji Kosova.