Kako klimatske promene utiču na zdravlje ljudi u Srbiji

Tropski dani u sred jeseni. Sa temperaturama koje su dostizale skoro 30 stepeni, ovaj oktobar u Srbiji bio jedan od toplijih otkako se vrše merenja.

Globalno otopljavanje negativno utiče i na zdravlje stanovništva, dok sve vrelija leta i blaže zime poslednjih decenija donose probleme koji čekaju sistemski odgovor države.

"Naravno da mi smeta. Osećam neku težinu, kao da me boli celo telo. Umoran sam. Puno vlage ima i to dosta opterećuje, teško se diše", ispričao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Beograđanin Jovan Veličković.

Po izveštaju o zdravlju i klimatskim promenama za 2022. britanskog medicinskog časopisa Lanset (The Lancet), period ekstremnih vrućina u Srbiji, u odnosu na vreme od 1961. do 1990, produžen je za 20, pa i do 30 dana u nekim delovima zemlje.

"To znači da su poslednjih godina povećani zdravstveni rizici za toplotni udar i dehidraciju, čemu su posebno izložena deca najmlađeg uzrasta i populacija starija od 65 godina", rekla je za RSE Elizabet Paunović, nekadašnja direktorka Evropskog centra za životnu sredinu i zdravlje Svetske zdravstvene organizacije sa sedištem u Bonu u Nemačkoj.

Najtoplije u 21. veku – vlažnost veća 15 odsto

Lansetovo istraživanje takođe je pokazalo je da je u Srbiji od 2017. do 2020. bilo 115 dana povećanog rizika po zdravlje ljudi zbog požara u šumama i na deponijama, u odnosu na godine od 2001. do 2004. kada je takvih dana bilo 81.

Podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije (RHMZ) govore da temperatura u Srbiji raste po stopi od 1,5 stepen na 30 godina, u sklopu globalnog otopljavanja u svetu koje se na Zemlji sistematski dešava od sredine 70-ih godina 20. veka, što je evropski prosek.

"Tako je od 10 najtoplijih leta u našoj zemlji čak devet bilo posle 2000. godine. Takođe, u isto vreme od 10 najtoplijih godina u Srbiji devet je bilo od tada do danas", naveo je za RSE Goran Pejanović, načelnik Odeljenja Nacionalnog centra za klimatske promene RHMZ.

Koliko su se promenile vremenske prilike govori i zaključak RHMZ da je vlažnost vazduha u Srbiji u poslednjih četvrt veka povećana za 15 odsto.

"To je u skladu sa pravilom da se na svaki stepen porasta temperature povećava vlažnost vazduha od sedam do osam odsto. Zbog toga se u poslednjih dvadesetak godina događaju velike padavine češće nego ranije", navodi Pejanović.

Tegobe u kišnim danima

Takvu klimu teže podnosi stanovništvo u urbanim sredinama nego na selu, gde je više otvorenih zelenih površina i manje betona.

"Jeste teško, stalno se čovek znoji, pogotovu posle kiše. Ali osim toga ne škodi mi na drugi način. Šta da radimo, vruće je", kaže za RSE Beograđanka Svetlana Nikolić.

Doktorka Elizabet Paunović navela je da naučna istraživanja u Srbiji pokazuju da je u tri decenije uoči XXI veka broj prevremenih smrti usled vrućine na godišnjem nivou bio 63, te da se procenjuje da će u periodu od 2036. do 2064. biti veći za 478.

"U veoma toplim danima dolazi do pogoršanja simptoma postojećih bolesti, pa se ljudi u povećanom broju javljaju lekarima i hitnim službama", rekla je Paunović.

Ona napominje da su korišćenje fosilnih goriva i emisija ugljen-dioksida i metana ključni za stvaranje efekta staklene bašte i globalno otopljavanje, te da je kvalitet vazduha na mestu njihovog sagorevanja najlošiji za lokalnu populaciju.

Skoro 70 odsto proizvodnje struje u Srbiji je na fosilna goriva, iz termoelektrana na ugalj, nešto više od četvrtine iz hidrocentrala, dok je ostalo iz vetroparkova i solarnih elektrana, podaci su Elektroprivrede Srbije.

"Prelaskom na druge izvore energije, kao što su sunce ili vetar, imali bismo manje klimatske promene i bolji vazduh", dodala je doktorka Paunović.

Zagađen vazduh ključni problem

U septembru 2022. objavljen je Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030, izrađen u saradnji sa Evropskom unijom. Taj dokument navodi da je 2019. skoro polovina stanovništva od ukupno 6,7 miliona ljudi u Srbiji živela u područjima u kojima je vazduh previše zagađen.

Procena je i da se godišnje dogodi oko 11.000 prevremenih smrti usled dugotrajnog uticaja lošeg vazduha.

Ta analiza pokazala je da 14.000 ljudi svake godine završi u bolnici zbog respiratornih i kardio-vaskularnih tegoba usled aerozagađenja, kao i da se registruje 22.000 novih slučajeva bronhitisa među decom uzrasta od šest do 12 godina.

Doktorka Elizabeta Paunović podsetila je na podatak Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OECD iz 2015. da Srbija i zemlje u okruženju trećinu bruto dohotka troše na zdravstvene posledice nastale usled zagađenja vazduha.

"Jasno je da se mora raditi na smanjenju globalnog otopljavanja, iako se često govori da su ulaganja u zaštitu životne sredine skupa", navela je Paunović.

Još jedna od posledica globalnog otopljavanja u Srbiji je i bujanje korovskih biljaka i velika koncentracija polena, zbog čega pacijenti sa alergijama imaju izražene zdravstvene probleme.

U ovdašnjih gradovima, posebno u Beogradu, toplije vreme dovelo je do duže sezone ambrozije, koja zbog više ugljen-dioksida u atmosferi proizvodi i više polena.

"Sa disanjem nemam problem, ali malaksalost je tu. Ujutru kada ustanem glava me boli ako sam bez erkondišna na vrućini i vlazi", kaže za RSE Beograđanin Miša Jungbolt.

Cilj ukidanje fosilnih goriva

Srbija planira da za trećinu smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte do 2030. Na to se obavezala pred međunarodnim telima.

"Političari obično imaju dva stava; prvi je da je situacija tragična i da je čudo da smo uopšte živi, a drugi je da to nije ništa. Istina je negde između. Rešenja ima, ali zahtevaju mnogo sistematskog rada", zaključila je doktorka Elizabet Paunović.

Na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa uticajem klimatskih promena na zdravlje nisu odgovorili Ministarstvo zdravlja Srbije, beogradski Zavod za zaštitu javnog zdravlja, Agencija za zaštitu životne sredine i republički Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

U izveštaju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), objavljenom u septembru, ocenjeno je da svet nije na dobrom putu da ostvari cilj iz globalnog Pariskog sporazuma o klimi iz 2015 - da se porast temperature na planeti do 2050. zaustavi na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na početak industrijske revolucije.

UNFCCC podseća da je na planeti danas 1,1 do 1,2 stepeni toplije u odnosu na kraj XIX veka, kada je počelo masovno korišćenje neekoloških energenata.

"Plaćamo visoku cenu besomučne eksploatacije fosilnih goriva", ocenjuje se u izveštaju.

U tom dokumentu navodi se i da je Pariski sporazum ipak uticao na to da globalna temperatura u narednim decenijama ne poraste za ranije najavljivana četiri stepena.