'Želimo ići na posao': Radnici koji su prošle godine napustili kosovske institucije
"Postali smo društveno nekorisni, željni toga da idemo na posao, da se družimo, da osetiš da radiš nešto korisno."
Ovim rečima godinu dana kasnije bivša radnica pravosudnog sistema na severu Kosova za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše odluku o izlasku Srba iz kosovskih institucija.
Ona je tri dana nakon odluke o kolektivnom istupanju iz kosovskih institucija, odnosno 8. novembra 2022. godine, za RSE potvrdila da nije svojevoljno podnela ostavku, već da je na to bila primorana nakon 20 godina radnog staža. Tada je pristala da govori isključivo uz uslov anonimnosti, a okolnosti se nisu promenile ni godinu dana kasnije zbog straha da može da "pretrpi neke posledice".
Njen identitet je poznat redakciji RSE.
I dalje stoji pri stavu da je odluka o izlasku iz kosovskih institucija bila "potpuno pogrešna".
"Za ovih godinu dana se apsolutno ništa nije promenilo", poručuje ona i ocenjuje da i dalje ne postoji plan za radnike koji su novembra 2022. podneli ostavke.
Kolektivno napuštanje kosovskih institucija u četiri opštine na severu – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku - inicirala je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.
Kao razlog je navedeno da premijer Kosova Aljbin [Albin] Kurti "krši prava Srba". Zatraženo je da se poništi odluka kosovskih vlasti o preregistraciji vozila sa oznakama koje za gradove na Kosovu izdaju srpski organi, te da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.
Osim radnika u pravosuđu, tada su ostavke dali i na stotine zaposlenih u policiji Kosova te lokalnoj administraciji. Većina njih je u kosovski sistem bila integrisana u godinama nakon potpisivanja prvog Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije 2013. godine.
Radio Slobodna Evropa je razgovarao sa nekoliko tih radnika, koji uglavnom iznose nezadovoljstvo zbog odluke da se napuste institucije Kosova. Takođe, svi insistiraju da ime se ne otkriva identitet zbog straha od posledica ili "targetiranja".
'Sedenje kući utiče na psihu'
Tako još jedna bivša radnica pravosudnog sistema na severu Kosova poručuje da je nezadovoljna svojim životom jer ne ide na posao godinu dana.
Priča kako je cela situacija "uticala na psihu" i u tom kontekstu kaže kako je "intelektualno sahranjena".
"Pokušavam da se dignem sa dna i bavim privatnim poslovima, kako bih ponovo polako ali sigurno stigla do vrha s kog sam zbačena, a kad će to da bude ne znam", poručuje ona.
Sličan stav iznosi i bivša radnica u policiji Kosova.
"Nikada nisam bila zadovoljna kada nisam radila. Navikla sam da privređujem, doprinosim društvu, budem deo zajednice, da budem društveno korisna osoba", kaže ona.
Podvlači da se oseća "potpuno beskorisno", iako nema finansijskih problema.
Neizvesnost i strah za egzistenciju
Zvanični Beograd je podržao izlazak Srba iz kosovskih institucija a radnicima koji su podneli ostavke na svoja radna mesta su dati ugovori na osnovu kojih dobijaju platu.
Sagovornici RSE potvrđuju da dobijaju ova primanja koja se izdvajaju iz budžeta Vlade Srbije ali napominju da imaju "privremene ugovore", te da ne znaju šta će sa njima biti u budućnosti.
Pojedinci su ranije za RSE tvrdili kako su ostajali bez ovih primanja jer ne podržavaju politiku Srpske liste.
Bivša radnica pravosudnog sistema smatra da je dobijanje plate iz Srbije za "sedenje kući" neodrživo rešenje.
"Kad tad će prestati da plaćaju ljude koji sede kući i ne rade apsolutno ništa. Imamo ugovore o delu i on može biti prekinut u svakom trenutku. I ja i mnogi drugi smo u neizvesnosti šta će desiti", kaže ona.
Dodaje da se plaši za "finansijski status jer niko ne garantuje povratak u kosovske institucije".
Druga bivša radnica pravosudnog sistema navodi da je pitanje njihovog povratka u kosovske institucije upitno i "gotovo nemoguće".
Ima li posledica odluke o izlasku iz kosovskih institucija?
Srđan Simonović iz nevladine organizacije "Humani centar" u Severnoj Mitrovici smatra da je za povratak radnika iz redova srpske zajednice u kosovske institucije neophodan "širi dogovor" na visokom političkom nivou između Prištine i Beograda.
On u izjavi za RSE zaključuje i da odluka o izlasku Srba iz kosovskih institucija nije bila dobra jer su pripadnici srpske zajednice ostali "bez institucionalne zaštite".
"Sada vidimo da postoje pokušaji povrataka u te institucije ali se onda postavlja pitanje zašto su izašli iz institucija kada se ništa nije promenilo. Sve u svemu, ta odluka je bila potpuno pogrešna", kaže on.
Inače, istupanje Srba iz kosovskih institucija prošle godine je dovelo do niza kriza u tom regionu gde živi većinsko srpsko stanovništvo.
Osim radnika u pravosuđu, policiji i administraciji, četiri gradonačelnika u opštinama na severu iz redova Srpske liste je podnelo ostavku. Potom su krajem maja 2023. na vlast došli albanski gradonačelnici koje lokalno srpsko stanovništvo ne prihvata jer su, opet na poziv Srpske liste, bojkotovali aprilske izbore.
Ipak, Srpska lista je sredinom oktobra saopštila da je spremna da učestvuje na izborima u opštinama na severu Kosova, iako njihovi raniji uslovi za povratak ili učešće u kosovskim institucijama nisu ispunjeni.
Osim formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, koja bi pripadnicima srpske zajednice trebala da pruži veću autonomiju, Srpska lista je ranije tražila ostavke albanskih gradonačelnika, povlačenje kosovskih specijalnih jedinica, te amnestiju svih uhapšenih Srba koji su učestvovali na protestima ili boravili na barikadama.
Ovakva promena stave Srpske liste je došla nakon dešavanja u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra, kada je naoružana grupa Srba napala policiju Kosova i ubila narednika Afrima Bunjakua. Potom su u razmeni vatre ubijena i trojica srpskih napadača.
Odgovornost za ovaj napad je preuzeo bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, čije izručenje od Srbije traže kosovske vlasti. Zvanični Beograd negira da je imao bilo kakve veze sa ovim napadom ali i odbija da Radoičića isporuči Kosovu, dok zapadne zemlje insistiraju na saradnji dveju strana kada je u pitanju istraga dešavanja u Banjskoj.
Došlo je i do smene vrha Srpske liste a u međuvremenu, Srbi na severu od 1. novembra sve više registruju svoja vozila sa srpskim tablicama u RKS (Republika Kosovo), iako je upravo to pitanje dovelo do izlaska Srba iz kosovskih institucija.