'Plan rasta' Brisela za Zapadni Balkan: Šest milijardi evra pomoći i pristup tržištu EU
Evropska komisija će u sredu, 8. novembra odobriti i objaviti ambiciozan plan za ekonomski rast u zemljama regiona Zapadnog Balkana.
Promovisanje ovog plana bio je razlog zašto je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen posetila zemlje regiona prošle nedelje.
Plan će biti predstavljen paralelno sa paketom proširenja koji Evropska komisija objavljuje jednom godišnje.
Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid u ovaj dokument u kojem se obuhvataju planovi kako da se pomogne zemljama regiona da ostvare konvergenciju u ekonomskom razvoju sa Evropskom unijom, kako bi se brže osposobile za ulazak u EU.
Ovaj plan sadrži niz predloga za integraciju zemalja regiona Zapadnog Balkana u mnoge politike i programe EU i pre nego što postanu formalne članice evropskog bloka.
Da bi se ostvarili ciljevi ovog plana rasta, Evropska komisija predlaže i veliki paket financijske pomoći od šest milijardi evra za period 2024. - 2027.
Prema planu, do dve milijarde evra od ovog iznosa bi išlo u obliku bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde u vidu povoljnih kredita ili kapitalnih ulaganja.
Kako se navodi u dokumentu, deo ovih finansijskih sredstava mogao bi išao putem direktnih uplata u budžete zemalja regiona koji će se koristiti za ove namene.
"Ekonomska konvergencija je suštinski elemenat za približavanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. U ovom trenutku, brzina približavanja zemalja regiona i EU, i njen nivo, nije zadovoljavajući – ni u ekonomskom ni u reformskom smislu. To ometa njihov napredak na putu ka EU", navodi se u ovom dokumentu.
Evropska komisija predlaže novi plan za rast Zapadnog Balkana zasnovan na četiri stuba:
Prvi stub: "Jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU2". To će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i, paralelno, otvaranja njihovog tržišta u relevantnim sektorima prema susednim zemljama.
Drugi stub: "Jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište". To će, prema iskustvu EU, uticati na potencijalni privredni rast od deset odsto.
Treći stub: "Ubrzanje temeljnih reformi". To takođe znači vladavinu prava, koja pomaže i privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost.
Četvrti stub: "Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama". Među njima je i predlog pomoći od šest milijardi evra.
Budući da zemlje regiona u svojim trgovinskim odnosima sa Evropskom unijom takođe imaju koristi od relevantnih sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska komisija predlaže da se ide još dalje - unošenjem izmena u ove sporazume kako bi se omogućili jednaki uslovi na tržištu i između zemalja koje su u procesu proširenja sa zemljama članicama EU.
Svi ovi ciljevi su u skladu sa idejama koje se realizuju kroz Berlinski proces, kao i stvaranje "Zajedničkog regionalnog tržišta".
Primenom ovih predloga povećaće se sloboda kretanja roba, radnika i usluga među zemljama regiona, uključujući I između zemljama EU.
Kao primer navodi se i uspostavljanje takozvanih zelenih linija na graničnim prelazima gde roba brže prolazi uz bržu carinsku proceduru.
Primer koji Komisija navodi je ukidanje naplate roaminga za mobilne telefone i internet. To već postoji unutar EU, a napreduje u regionu, dok Komisija predlaže da se ukinu carine između zemalja Zapadnog Balkana i EU.
Biće i olakšice za mlade koji će moći lakše da studiraju u zemljama EU ako se ovaj plan sprovede.
Zemlje Zapadnog Balkana bi i pre ulaska u EU učestvovale u nekoliko radnih grupa Evropske unije.
"Najmanje bi zemlje Zapadnog Balkana trebale da u potpunosti učestvuju u relevantnim programima EU, uključujući posebno program jedinstvenog tržišta, fiskalni i carinski program, evropski digitalni program i program Horizont Evropa", navodi se u dokumentu.
Evropska komisija u ovom predlogu skreće pažnju da zemlje regiona, paralelno sa približavanjem EU, treba brzo da pojačaju međusobnu saradnju i ostvare ciljeve zajedničkog regionalnog tržišta.
Takođe, one bi trebale da ubrzaju proces reformi, posebno u oblasti reda i zakona.
Evropska komisija smatra da, ako region Zapadnog Balkana koristi mogućnosti ovog plana za rast, istovremeno će ubrzati put ka integraciji u EU.