Kakva je EU perspektiva Srbije nakon loših ocena od Evropske komisije?
Ono što građani Srbije žive na svakodnevnom nivou reflektovano je u negativnim ocenama Evropske komisije (EK), ukazuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojana Selaković iz nevladinog Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.
Srbiji je 8. novembra zvanično uručen izveštaj Evropske komisije o napretku, najvažniji dokument koji se na godišnjem nivou sastavlja za države kandidate.
Uz upozorenje da Srbija nije ispunila zahtev da uvede sankcije Rusiji i da treba da primeni obaveze iz dijaloga sa Kosovom, izveštaj Brisela beleži loše ocene u ključnim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava.
"Ograničeni napredak znači da je nešto urađeno, ali da i dalje postoji ogroman prostor za unapređenje. Odnosno, da je mnogo više onoga što nije urađeno", objašnjava Selaković.
Ističe da građani i bez izveštaja EK vide, na primer, korupciju, loše stanje u pravosuđu, ili politički uticaj na zapošljavanje.
"Sve dok građani sami ne vide da je došlo do neke promene, verujem da izveštaji Evropske komisije neće zvučati drugačije", dodaje Selaković.
Prema njenim rečima, ovogodišnji izveštaj iz Brisela je pokazao da perspektiva Srbije u EU zavisi od političke volje u Beogradu da se ostvari dalji napredak.
'Politička volja za rešenje sa Kosovom samo na rečima'
Evropska komisija u svom izveštaju od Srbije traži ozbiljniju posvećenost u dijalogu sa Kosovom – da ispuni sve na šta se obavezala i da primeni postignute sporazume.
Pominju se sporazumi iz Brisela i Ohrida iz februara i marta ove godine, koje je prihvatio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kako ističe Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa, predstavnici vlasti "samo na rečima" demonstriraju političku volju za normalizaciju odnosa.
"A onda imamo situacije poput Banjske, koje ponište sve ono što se videlo kao nekakav pomak u dosadašnjem dijalogu", dodaje ona.
U Banjskoj je krajem septembra došlo do oružanog napada na kosovsku policiju, kada je jedan kosovski policajac ubijen, a nekoliko ranjeno. Kasnije su u razmeni vatre ubijena trojica napadača srpske nacionalnosti.
Odgovornost za napad preuzeo je Milan Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koja uživa podršku vlasti u Beogradu.
Protiv njega se u Srbiji i na Kosovu vode odvojene istrage.
Evropska komisija u izveštaju o Srbiji, slučaj Banjska opisuje kao "najtežu eskalaciju u poslednjih nekoliko godina".
Od Beograda traži saradnju u tom slučaju i hapšenje počinilaca, a među zahtevima je i povratak Srba u kosovske institucije iz kojih su izašli u novembru 2022.
Bojkot institucija i lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova opisani su kao "kršenje obaveza iz dijaloga" od strane Srbije.
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore sa EU, Brisel je odnos Beograda i Prištine isticao kao jednu od glavnih prepreka u evrointegracijama.
Pod okriljem EU vode se pregovori dve države, a Srbija ne priznaje nezavisnost bivše južne pokrajine, proglašenu 2008. godine.
'Odnos prema Rusiji nepromenjen'
Evropska komisija ističe da nije postignut napredak u usklađivanju sa spoljnom politikom, što se očekuje od država kandidata.
Pre svega se naglašava da od februara 2022. nije uvedena nijedna restriktivna mera protiv Rusije zbog agresije na Ukrajinu.
Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidat koja Rusiji nije uvela sankcije.
"Srbija je takođe održala odnose na visokom nivou sa Ruskom Federacijom, što postavlja pitanja o strateškom pravcu države", ističe se u dokumentu.
Čvrst stav protiv sankcija predstavnici vlasti pravdaju, pre svega, podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova.
Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.
Prema rečima Bojane Selaković, prostor Beograda da "manevriše" između Istoka i Zapada sve više se sužava – odnosno, od Srbije se očekuje da pokaže da li je na evropskom putu ili ne.
"U poslednjih godinu i po dana, od početka rata u Ukrajini, jasno je da se pozicija EU prema proširenju promenila. Ona prepoznaje proširenje kao svoj strateški interes i mi kao zemlje kandidati možemo da iskoristimo tu situaciju ili ne", ističe ona.
Dodaje i da predstavnici vlasti koriste odnos sa Kosovom i sankcije Rusiji "kao izgovor", kako bi opravdali "zašto nema snažne političke volje da se ostvari vidljiv napredak u svim ostalim oblastima".
Smatra da države Zapadnog Balkana "nemaju drugu alternativu" osim evropske.
"Jer ne postoji nijedan drugi proces unutar koga će ih neko podsticati da se reformišu, transformišu, da učine svoja društva boljim za svoje građane, koji ne bi onda odlazili da žive i rade upravo u države Evropske unije", zaključuje ona.
Korupcija i kriminal među ključnim problemima na putu ka EU
Neprikladni pritisak na pravosuđe, rasprostranjena korupcija, pretnje, zastrašivanje i nasilje nad novinarima, i "ograničeni napredak" u borbi protiv organizovanog kriminala, beleže se u poslednjem izveštaju Evropske komisije za poglavlja 23 i 24.
"Ograničeni napredak" je u jeziku Evropske komisije najniža ocena.
"Koristeći te formulacije Evropska komisija želi da oslika ono što se dešava u svakom segmentu evropskih integracija", pojašnjava Bojana Selaković.
Dodaje da je karakter pregovora pre svega fokusiran na usaglašavanje zakona Srbije sa EU.
"Zbog toga smo došli u situaciju da mi ne možemo poricati da su određene obaveze ispunjene", pojašnjava.
Ali, ključni problem je primena donetih zakona.
"Upravo zato mi kao građani do sada ne vidimo nikakav boljitak od procesa evrointegracija i zato se brojne negativne konstatacije iz godine u godinu ponavljaju u izveštajima", dodaje.
Bojana Selaković kao primer navodi reformu pravosuđa u Srbiji koja nije dovela do manjeg političkog uticaja.
"Promenimo Ustav, donesemo zakone, sve što se zahteva, a onda imamo situaciju da najviši državni funkcioneri komentarišu sudske presude, gotovo se mešaju u tok istraga, gde se obesmišljava sve što je urađeno na nivou institucionalnog okvira", pojašnjava ona.
Poglavlja 23 i 24 predstavljaju stub u pristupnim pregovorima, jer propisi koje države kandidati treba da uvedu utiču na sve sfere društva.
Bez napretka u ovim poglavljima, kako ukazuje Brisel, nema napretka u procesu evrointegracija. Može doći i do stopiranja procesa, ako države ne ispunjuju svoje obaveze.
'Korupcija, male plate i urušene institucije' problem za građane
Pavle Nedić iz Beograda kao najveće probleme u Srbiji vidi spregu države i kriminala i korupciju.
"Zato što je to sistemski problem koji nije lako iskoreniti i koji utiče na sve sfere društva i onemogućava normalan rad institucija, da država funkcioniše nezavisno od toga ko je na vlasti", ističe on.
Za Beograđanina Zorana su prioritet ekonomski problemi.
"Male plate, visoke cene, školovanje, da kupite deci knjige. Ne daj bože ako ste bolesni, morate da idete da čekate red. Ako odete kod privatnika, to je skupo", nabraja on.
Iako ističe da Srbija treba da teži članstvu u EU, dodaje da država "treba da gleda i svoj interes".
"Ne možeš se odreći Kosova, al' ovako ga držati - problem. Ne možeš se odreći istoka, jer je i to problem", dodaje on.
Branka Jakšić iz Beograda zabrinuta je zbog, kako naglašava, urušavanja vladavine prava u poslednjih deset godina.
"Sve se urušilo, nema sistema, nemamo institucije. Odnosno, imamo, ali ne rade. Zabrinuti smo", ističe ona.
Otvaranje poglavlja stoji od 2021.
Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom stoji od decembra 2021. godine.
Tada je Srbija otvorila prvi klaster - set poglavlja, po novoj metodologiji usvojenoj početkom 2020 godine.
Poglavlja su podeljena u šest tematskih celina, a otvaranjem "klastera 4 - zelena agenda" u decembru 2021, Srbija je otvorila 22 poglavlja u pregovorima od ukupno 35.
Privremeno su zatvorena samo dva poglavlja.
Sa više od tri milijarde evra bespovratne pomoći u protekle dve decenije, Evropska unija je "najveći donator u Srbiji i glavni partner u podršci razvoju i reformama", podaci su Evropske delegacije u Srbiji.
Evropska unija je i najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.
Oko 65 odsto srpskog izvoza prošle godine otišlo je u članice Evropske unije, a više od polovine (54 odsto) ukupnog uvoza robe u Srbiju je iz EU, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku iz decembra 2022. godine.
EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži više od deset godina. Prethodne decenije, investicije iz EU činile su više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija.
U javnosti se, međutim, Kina i Rusija doživljavaju kao "tradicionalni prijatelji" i države koje najviše investiraju u Srbiju.