Kanin: 'De facto priznanje ne rešava probleme između Kosova i Srbije'
Dejvid (David) Kanin, profesor evropskih studija na Univerzitetu Džons Hopkins u SAD, nije optimista da bi međunarodni zahtevi da Srbija de facto prizna Kosovo i da Kosovo formira Zajednicu opština sa srpskom većinom rešili probleme između dve zemlje.
Da bismo imali održivo rešenje, prema njegovim rečima, ono mora da dođe od samih protagonista, a ne da se nameće spolja.
"Imali smo jedno takvo 2018. godine, sa planom podele (razmene teritorija). Nikome se to nije dopalo, svi su ukazivali na probleme i ti problemi su bili realni. Ali, činjenica da je to došlo sa obe strane, da su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (tadašnji predsednik Kosova Hašim) Tači bili spremni da sarađuju, trebalo je da bude najvažnija tačka", ocenio je Kanin u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Formiranjem Zajednice, naveo je Kanin, Srbi na Kosovu bi imali organizaciju koja bi bila priznata širom sveta, dok samo Kosovo nije priznato.
Povodom napada u Banjskoj, kaže da ima mnogo pitanja koja "ostaju u vazduhu". Ipak kaže da se "čini da je neko u vojnom ili obaveštajnom lancu komandovanja u Beogradu imao neke veze sa tim".
"Mislim da je ideja o uvođenju sankcija Vučiću sada veoma nisko na listi prioriteta, s obzirom na sve što se dešava na Bliskom istoku", kaže Tanin na pitanje da li Srbija izbegava moguće sankcije sa Zapada.
Radio Slobodna Evropa: Specijalni izaslanik Evropske unije (EU) Miroslav Lajčak proveo je dva dana na Kosovu, tokom kojih se sastao sa predstavnicima vlasti i opozicije. Ovog puta nije nastavio svoju posetu u Srbiji. Da li je to neka vrsta pritiska na Kosovo da prihvati nacrt Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom?
Kanin: Jeste. Niko ne voli (premijera Kosova Albina) Aljbina Kurtija. Ne vole da imaju posla sa njim, Lajčak i Kosovo nemaju dobre odnose. Zapad svakako veruje da je Kurti više kriv od (predsednika Srbije Aleksandra) Vučića, uprkos incidentu u Banjskoj, o kome možemo da razgovaramo. Taj incident je zaista promenio stvari, naneo je štetu Srbima, postao je prepreka Vučiću, koji diplomatski dobro radi posao.
Da, postoji pritisak na Kurtija da promeni svoj stav. Iskreno mislim da bi Zapad želeo da se otarasi Kurtija, voleo bi da neko drugi bude premijer. Zapad je shvatio da neće popustiti kada je reč o Zajednici opština sa srpskom većinom na Kosovu, jer zna da bi to bila tvorevina koja bi radila protiv suvereniteta Kosova – ma šta Zapad rekao. I, po mom mišljenju, u pravu je.
Srbija i Kosovo ostaće bez fondova iz 'Plana rasta' ako ne napreduju u dijalogu
Evropska komisija o Kosovu: Odnosi Vlade sa srpskom zajednicom 'značajno pogoršani'
Kurti je pod ovim pritiskom već godinu ili nešto više. Ali, mislim da je važno imati na umu da je sve ovo, što se tiče francusko-nemačkog predloga (Ohridskog sporazuma za normalizaciju kosovsko-srpskih odnosa) i sprovođenja sporazuma (o Zajednici) iz 2013. godine, deo obrasca koji datira još iz 2006.
Od tada, Zapad – prvo Sjedinjene Američke Države, a potom zajedno SAD i Evropljani – nije uspeo da progura sporazum o statusu Kosova. Od tada zapadna politika nije uspela, nizali su se neuspesi. I sa svakim neuspehom, sposobnost Zapada da nametne ono što želi se smanjuje.
Radio Slobodna Evropa: Ali da li je ovaj pritisak opravdan?
Kanin: Po mom mišljenju, nije. Mislim da je zapadni pristup loše osmišljen. Opravdano je smešna reč. Ne mislim da se radi o opravdavanju ili ne, već o tome da li je to dobra strategija ili ne, da li ima smisla ili ne. Za mene ne postoji.
Međutim, Zapad ima moć i uticaj. Može nastaviti da pokušava da gura stvari onako kako želi. Ali, kao što smo videli od 2006. godine, Zapad nije uspeo da oblikuje status osova koji je opšteprihvaćen, a posebno prihvaćen od strane Srbije i samog Kosova. Dvojica protagonista se ne slažu sa zapadnim pristupom i obojica su, na svoj način, uspevali da blokiraju (proces normalizacije odnosa) već decenijama.
Radio Slobodna Evropa: EU traži od Srbije da de facto prizna Kosovo, dok se od Kosova očekuje da formira Zajednicu. Može li ovo de facto priznanje rešiti probleme između Kosova i Srbije?
Kanin: Po mom mišljenju, ne može da reši. Pre svega, to nije de facto priznanje. Priznanja ima ili nema. Ono što se zaista traži od Srbije je da ne sprečava Kosovo da se pridruži međunarodnim organizacijama i takođe da popuste sa pritiskom na zemlje koje su priznale Kosovo da povuku priznanje. To nije priznanje.
Važno je imati na umu da Tajvan već 30 godina ima stalno mesto u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), kao i Kina. Kada se geopolitika promenila, ta fotelja nije nimalo pomogla Tajvanu. Srbija zna i Kosovo zna da je ovaj sporazum veoma loš za Kosovo.
Takozvano faktičko priznanje nije priznanje. To bi bila skromna pobeda Kosova na diplomatskom planu, a da Srbija zapravo ne mora ništa da preduzme. Srbija bi zadržala podršku Rusije i Kine u Savetu bezbednosti UN i mogla bi da blokira svaku rezoluciju. Dakle, ovo je jednostran dogovor. Kurti to zna i u pravu je.
Radio Slobodna Evropa: Šta bi, po Vašem mišljenju, trebalo da bude model Zajednice koji ne bi ugrozio funkcionalnost države Kosovo?
Kanin: To je problem, ovaj model ga ugrožava. Razumem da bi postojale zajedničke odgovornosti, u zdravstvu, u obrazovanju... Čak i aktivisti civilnog društva koji to podržavaju kažu da će zaista biti veoma ograničene odgovornosti. Ali, to nije bitno.
Ono što je važno jeste da će Srbi na Kosovu imati organizaciju koja će biti priznata širom sveta, a samo Kosovo nije priznato. I to će biti svojevrsno oruđe, bez obzira na to kakve će biti njegove zvanične funkcije. Obe vlade (na Kosovu i u Srbiji) znaju da će to biti sredstvo za Srpsku listu (najveća stranka Srba na Kosovu koju podržava zvanični Beograd) da proširi svoj domet na Kosovu i, posebno, južno od reke Ibar.
Radio Slobodna Evropa: Dakle, gde je onda izlaz?
Kanin: Pre svega, želim da se podsetim govora američkog državnog sekretara Antonija Blinkena o Gazi, održanog prošlog petka. Rekao je dve stvari – prvo, da je rešenje o dve države između Izraela i Palestinaca put napred; i drugo, takođe je rekao da je to jedini put napred. To je ono što uvek čujemo od zapadnih diplomata o Balkanu.
Ali, da bismo imali trajno rešenje (za Kosovo i Srbiju), ono mora doći iz regiona, od samih protagonista. Smatram da bi međunarodna zajednica trebalo ozbiljno da tretira svaki sporazum, kakav god da dođe sa obe strane. Imali smo jedno takvo 2018. godine, sa planom podele (razmene teritorija).
Nikome se to nije dopalo, svi su ukazivali na probleme i ti problemi su bili realni. Ali, činjenica da je to došlo sa obe strane, da su (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić i (tadašnji predsednik Kosova Hašim) Tači bili spremni da sarađuju, trebalo je da bude najvažnija tačka. Morali smo biti spremni da razmotrimo probleme i radimo sa njima.
Ako rešenje ne dođe iz regiona, malo je verovatno da će funkcionisati, po mom mišljenju. To ne znači da će to funkcionisati, ali međunarodni predstavnici treba da im pomognu u tome.
Radio Slobodna Evropa: Prošlo je skoro sedam nedelja od napada u Banjskoj. Kakva je po vašem mišljenju bila uloga Beograda u ovom incidentu?
Kanin: Neko u Srbiji je imao otiske prstiju na oružju i municiji (pronađenom u Banjskoj). Mislim da su Kosovari to pokazali na veoma ubedljiv način. Ne znam da li je Vučić znao za to. Sumnjam, jer mu to nije išlo u prilog. I to nema nikakvog smisla. Vučić je pametniji od toga. Stvari su išle dobro. Svi su mrzeli Kurtija dok je on (Vučić) bio u dobrim odnosima sa Evropljanima.
Sada je Aleksandar Vulin podneo ostavku na mesto šefa obaveštajne službe. Niko ne povezuje činjenicu da je podneo ostavku sa incidentom. Ali, izgleda moguće, barem se čini mogućim da tu postoji neka veza. Ne znam, samo se pitam da li bi to mogao biti slučaj. Ali, kako god, čini se da je neko u vojnom ili obaveštajnom lancu komandovanja u Beogradu imao neke veze sa tim.
Po meni, ostaje veliko pitanje - šta je planirao Milan Radoičić (koji je preuzeo odgovornost za napad u Banjskoj). Recimo da plan uspeo, recimo da su oni (napadači) uspeli da uđu i urade šta su planirali... Šta bi se desilo narednog dana? Da li su pokušali da preuzmu fizičku kontrolu nad severom Kosova? Da li su pokušali da se pobune? Da li su prošvercovali nešto toliko važno da je Radoičiću bio potreban neuobičajen broj ljudi i naoružanja? Sva ova pitanja su još uvek u vazduhu.
Radio Slobodna Evropa: Zapad nije regaovao prema Srbiji, iako je odgovornost za napad u Banjskoj preuzeo Radoičić, bivši potpredsednik Srpske liste, koju kontroliše Beograd. Da li Srbija beži od mogućih sankcija Zapada?
Kanin: Da. Mislim da neće biti sankcija Srbiji. Mislim da Zapad za ovo ne krivi Vučića. Možda grešim, nemam pristup poverljivom materijalu i ne znam kakva saznanja ima naša Vlada (SAD) o tome šta se desilo.
Takođe, važno je napomenuti da je rat u Gazi učinio uslugu Vučiću, kao i (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu. Rat u Gazi je svima odvratio pažnju. Mislim da je ideja o uvođenju sankcija Vučiću sada veoma nisko na listi prioriteta, s obzirom na sve što se dešava na Bliskom istoku. I, naravno, Bliski istok je ono o čemu ljudi sada razmišljaju. To omogućava Putinu da udari po Ukrajini i povredi Ukrajince, omogućava Vučiću da se izvuče sa greškom u Banjskoj, a nanosi štetu i Kurtiju, jer se pritisak vratio na njega a niko zaista neće uvesti sankcije Vučiću.
Radio Slobodna Evropa: Mislite li da će Vučić promeniti pristup dijalogu sa Kosovom posle decembarskih izbora u Srbiji?
Kanin: Da vidimo šta će biti na izborima. Ono što je bitno na ovim izborima, po mom mišljenju, nema veze sa Kosovom. Mnogo važnije pitanje su masovna ubistva koja su se dogodila u Srbiji u maju. Mislim da je to najveća pretnja Vučiću otkako je preuzeo vlast. Ako prozapadna opozicija može da iskoristi gnev naroda prema Vučiću – koji ljudi osećaju posle ubistava – onda će možda imati veće šanse da prođe dobro na izborima. Ako Vučić uspe da održi kontrolu, neće ništa promeniti oko Kosova.
Radio Slobodna Evropa: Da li mislite da bi SAD trebalo da učine više u ovom procesu?
Kanin: Mislim da SAD treba da preispitaju ceo svoj pristup. Pokušavamo da ubedimo Kosovare da naprave ozbiljne ustupke Srbima u zamenu za vrlo malo. To je bio naš model i zaista moramo da preispitamo to.
Radio Slobodna Evropa: Šta Zapadni Balkan može da očekuje nakon predsedničkih izbora u SAD naredne godine?
Kanin: Ako se Donald Tramp vrati, kao u prvom mandatu, biće prosrpski orijentisan. Vučić očekuje da Amerikanci budu više prosrpski raspoloženi. Očigledno i Milorad Dodik (lider Srba u Bosni i Hercegovini). Čak i ako Vučić i Dodik ne budu na vlasti, odnos Amerike prema regionu postaće više naklonjen srpskim interesima u slučaju da se Tramp vrati. To govorim oslanjajući se na ponašanje prve Trampove administracije, koja je imala takav stav.
* Priredila: Mila Manojlović