U susret vanrednim izborima u Srbiji: Zašto je izlaznost bitna?
Beograđanin Dragiša Debeljan ima 93 godine i do sada nije propustio nijedne izbore.
Neće, kaže, ni ove 17. decembra.
"Važno je da dođu ljudi koji su sposobni da obavljaju kvalitetan posao", rekao je on u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Građani Srbije će 17. decembra izaći na četvrte vanredne parlamentarne izbore od 2012. otkako je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti.
Samo su 2020. godine izbori za parlament održani u redovnom terminu.
Osim parlamentarnih, građani će u decembru glasati i na pokrajinskim izborima u Vojvodini, kao i na lokalnim u 65 gradova i opština, među kojima je i Beograd.
Ovi izbori se organizuju nakon višemesečnih protesta "Srbija protiv nasilja" širom zemlje, u vreme tenzija između Srbije i Kosova i sve češćih poziva iz Brisela da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
Šta kažu građani?
Izlaznost na birališta menjala se od izbora do izbora. Tako je na poslednjim izborima iz 2022. iznosila 58,6 odsto, dok je dve godine ranije, kada je većina opozicionih stranaka bojkotovala izbore, bila 48,93 odsto.
Snežana Dobrilović iz Beograda rekla je za RSE da je motivisana da izađe na izbore. Na pitanje šta je motiviše odgovara "da postanemo uređena država".
Njena sugrađanka Milanka Spasić Platner, pak, ne planira da glasa na izborima.
"Zato što smatram da su svi oni na neki način isti, samo su neki u rukavicama, a neki nisu", rekla je Spasić Platner.
Izlaznost Beograđana na parlamentarne izbore 2022. godine bila je ispod republičkog proseka.
Najveća izlaznost je bila u Pirotskom okrugu, više od 67 odsto što je za deset odsto više u odnosu na Beograd.
Veća neizvesnost - veća izlaznost
Bojan Klačar iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) naveo je za RSE da je ključni faktor za izlaznost percepcija da je reč o neizvesnim ili sudbinski važnim i istorijskim izborima.
"Ako postoji percepcija, a ta percepcija može da postoji ili ako o tome govore rezultati javnog mnjenja ili ako tu percepciju, što je češći slučaj, prave same političke stranke, onda se može očekivati i veća izlaznost", objasnio je Klačar.
Univerzalno pravilo kome visoka izlaznost ide na ruku - vlasti ili opoziciji, ne postoji, kaže on. Ipak, drastičan pad izlaznosti na izborima 17. decembra, ističe, išao bi na ruku vladajućoj koaliciji.
"Zato što vlast ima disciplinovanije birače i ima načine kako može svoje birače tog dana da motiviše", ukazao je Klačar.
Sa ukrupnjavanjem opozicije, smatra on, podiže se neizvesnost izbora, što utiče i na veću izlaznost.
Upravo zbog toga, Klačar očekuje veliku izlaznost na predstojećim izborima.
"Zapravo govorim o izlaznosti koja bi mogla da bude oko 54-55 odsto ili više, jer mi se čini da i političke stranke vladajuće koalicije i opozicija, ali i veliki broj udruženja građana i nevladinih organizacija motivišu izlazak na izbore", navodi Klačar.
Ukrupnjavanje političke scene
Za razliku od prethodnih izbora 2022. na koje su opozicione stranke i pokreti izašli sa devet izbornih lista, situacija će 17. decembra, prema najavama, biti drugačija.
Opozicione stranke koje su učestvovale u organizaciji protesta "Srbija protiv nasilja", mahom proevropski orijentisane, najavile su zajednički nastup na jednoj listi.
Koalicioni sporazum su 3. novembra potpisale Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Narodni pokret Srbije, Ekološki ustanak, Zeleno-levi front, Srbija centar (SRCE), Zajedno, Pokret slobodnih građana (PSG), Rumunska partija i pokret Novo lice Srbije.
Desno orijentisane opozicione stranke i pokreti, Srpski pokret Dveri, Srpska stranka Zavetnici, Narodna stranka, Nova demokratska stranka Srbije (NDSS) i Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) takođe su pregovarale o zajedničkom učešću na izborima.
Ti pregovori su, međutim, propali, pa će tako na izborima zajedno nastupiti Dveri i Zavetnici na jednoj listi a NDSS i POKS na drugoj, dok će Narodna stranka izaći samostalno.
Da bi stranka dobila mandate u Skupštini, potrebno je da osvoji tri odsto glasova od broja upisanih birača.
U Skupštini Srbije ima 250 poslaničkih mesta, a mandati se raspoređuju proporcionalno osvojenim glasovima, nakon što izborna lista pređe cenzus.
Šta je dovelo do raspisivanja izbora?
Parlamentarne izbore je 1. novembra raspisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić a istog dana je predsednik Skupštine Srbije Vladimir Orlić raspisao izbore u skupštinama 65 gradova i opština.
Izbori će biti održani 17. decembra zajedno sa pokrajinskim izborima. Na tom nivou od 2012. izbori su održavani redovno, na četiri godine.
Na poslednjim izborima u Vojvodini, 2020, kada je i tu izbore bojkotovala većina opozicionih partija, izlaznost birača bila je jedva iznad 50 odsto.
Vlada Srbije je 30. oktobra predložila Vučiću da raspusti Skupštinu i raspiše izbore za narodne poslanike.
U saopštenju Vlade je navedeno da bi održavanje novih parlamentarnih izbora u postojećim okolnostima obezbedilo, između ostalog, "viši stepen demokratičnosti i smanjenje tenzija između suprotstavljenih opcija u društvu".
Iako raspisivanje vanrednih izbora nije bilo među prvobitnim zahtevima opozicionih stranaka koje su učestvovale u organizaciji protesta "Srbija protiv nasilja" to se promenilo u septembru.
Deo opozicionih stranaka 5. septembra pokušao je da blokira rad parlamenta i zatražio raspisivanje izbora zbog neispunjenih zahteva protesta.
Motiv za proteste je bilo nezadovoljstvo odgovorom vlasti na dva masovna ubistva koja su početkom maja potresla osnovnu školu u Beogradu i sela Dubona i Orašje kod Mladenovca. U dve odvojene pucnjave stradalo je 19 ljudi, uglavnom dece i mladih.