NBS o zaobilaženju sankcija: Nalazi naših kontrola tajna, banke dužne da poštuju propise
"Narodna banka Srbije (NBS) ne iznosi podatke o nalazima iz svojih kontrola", navodi se u odgovoru NBS na pitanje Radija Slobodna Evropa o broju i rezultatima izvršenih kontrola u bankama a u vezi sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Detalje ne mogu da saopšte jer bi, kako objašnjavaju, njihova pogrešna interpretacija mogla dovesti do ugrožavanja poslovanja subjekta kontrole i imati druge negativne posledice na finansijskom tržištu.
Iako se Srbija nije usaglasila sa sankcijama Evropske unije i SAD, prema važećim propisima Srbije, banke su dužne da se bave procenom postojanja rizika u vezi sa poslovanjem firmi.
Naime, prema smernicama za primenu Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, banke su u obavezi da utvrde postojanje rizika kod klijenata koji su povezani sa državama pod sankcijama Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OFAC-a ili drugih međunarodnih organizacija.
Prema istraživanju RSE, nekoliko firmi u Srbiji zaradilo je milione izvozeći u Rusiju robu koju su Evropska unija, SAD i Japan stavile na listu sankcija.
Reč je o proizvodima dvostruke namene koji su, prema carinskim oznakama, elektronske komponente koje se nalaze na sankcijama jer mogu biti iskorišćene u vojnoj industriji. Takvu robu pojedine srpske firme su između ostalih isporučivale ruskoj kompaniji Bitteria koja je od 14. septembra 2023. godine na listi sankcija američkog OFAC-a.
Kakve konkretne mere finansijske institucije sprovode u cilju sprečavanja zaobilaženja sankcija prema Rusiji, nije moguće saznati iz odgovora Narodne banke Srbije.
Narodna banka za RSE navodi da su podaci o njenim kontrolama tajni ali I da su “sve banke i finansijske institucije koje posluju pod nadzorom NBS dužne da preduzimaju sve propisane aktivnosti u vezi s listama označenih lica koje se primenjuju u Republici Srbiji”.
“Posebno ukazujemo, kad je reč o platnom prometu sa inostranstvom, banke te poslove obavljaju preko stranih korisničkih banaka sa sedištem u Evropskoj uniji I ove banke vrše vrlo detaljne provere kada je reč o plaćanjima prema jurisdikcijama iz koje dolaze subjekti koji su predmet sankcija Evropske unije”, ističu u NBS.
EU: Pratimo sve pažljivo
Srbija se nije usaglasila sa sankcijama Rusiji ali i su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić obećavali da Srbija neće biti "poligon za zaobilaženje sankcija".
U reakciji na istraživanje RSE, koje je pokazalo da su uprkos obećanjima nadežnih, od početka invazije na Ukrajinu srpske firme u Rusiju izvezle sankcionisanu robu vrednu najmanje 71,1 miliona dolara, iz EU saopštavaju da bi Srbija trebalo da nastavi sa intenziviranjem napora u borbi protiv zaobilaska sankcija.
"Iako se ne izjašnjavamo o konkretnim slučajevima, pratimo sve događaje pažljivo. Kako je navedeno u najnovijem izveštaju o proširenju, Srbija bi hitno trebalo poboljšati svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere", naveo je portparol EU Peter Stano za RSE nakon što je objavljeno istraživanje o načinu na koji srpske kompanije zaobilaze sankcije.
U Ministarstvu za evropske integracije za RSE navode da je po pitanju usklađivanja sa spoljnopolitičkim odlukama EU, u poslednjem izveštaju EU ipak konstatovan napredak Srbije.
"Time je zapravo ocenjeno da Srbija čini sve da pokaže da pripada istom, evropskom setu vrednosti koji podrazumeva, između ostalog i ne izbegavanje sankcija", naglašavaju u Ministarstvu za evropske integracije.
Iz Privredne komore Srbije koja bi trebalo da prati na koji način srpske kompanije posluju navode da redovno obaveštavaju kompanije o pravilima ali da nemaju saznanja u vezi zaobilaženja sankcija kompanija koja posluju u Srbiji.
Iz Vlade Srbije i Ministarstva trgovine nisu odgovorili na pitanja RSE da li će preduzeti korake u cilju zaustavljanja ove prakse kao i na koji način se trenutno kontroliše izvoz sankcionisane robe za Rusiju.