Bez dokaza za tvrdnje Mađarske o vezama krijumčara izbeglica u Srbiji sa talibanima
Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji saopštilo je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nemaju saznanja da avganistanski talibani navodno "preuzimaju kontrolu nad grupama krijumčara ljudi na srpsko-mađarskoj granici".
Ovo tvrdi obaveštajni izveštaj Mađarske sa kojeg je na zahtev parlamentarnog Odbora za nacionalnu bezbednost te zemlje 31. oktobra skinuta oznaka tajnosti.
U izveštaju se navodi da je "tajna služba talibana i operativno i organizaciono stavila pod kontrolu grupe krijumčara iz Avganistana u Vojvodini (sever Srbije)".
Njihov cilj je, kako piše, da "potencijalno iskoriste prihode od krijumčarenja ljudi za finansiranje terorističkih operacija".
Dokument je 25. oktobra sastavio Nacionalni informativni centar Mađarske, Vladina agencija koja se bavi informacijama o nacionalnoj bezbednosti.
U odgovoru na pitanja RSE povodom ovog izveštaja, mađarski državni Centar za borbu protiv terorizma saopštio je da "nemaju informacije o planovima za izvršenje terorističkog akta koji bi direktno ugrozio građane Mađarske".
Zajedničke patrole policije bez komentara
Bežeći od ratova i siromaštva, hiljade ljudi u pokretu boravi u pograničnom području sa Mađarskom, tražeći načine da pređu granicu ka državama Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.
Mađarski izveštaj je objavljen u vreme sve češćih sukoba krijumčarskih grupa koje se bore za kontrolu nad teritorijama u ovoj oblasti.
Nakon poslednje pucnjave 27. oktobra u mestu Horgoš, srpska i mađarska policija dogovorile su zajedničke patrole u pograničnoj oblasti.
Iz ministarstava unutrašnjih poslova i bezbednosnih službi dve države nisu odgovorili na pitanja RSE o tvrdnjama da krijumčare u toj oblasti kontroliše talibanska militantna grupa, koja je 2021. godine preuzela vlast u Avganistanu.
Izveštaj nisu želeli da komentarišu ni u Agenciji Evropske unije (EU) za zaštitu granica (Frontex) čiji su policajci takođe prisutni u blizini srpsko-mađarske granice.
"Frontex blisko sarađuje sa srpskim vlastima, pomažući u aktivnostima kao što su granične provere i nadzor granice, kao i uzimanje otisaka prstiju i registracija migranata", rečeno je za RSE u Agenciji EU.
'Izveštaj bez dokaza'
Nevladini aktivisti iz Srbije i Mađarske koji prate izbeglice od početka krize 2015, navode da krijumčarske grupe koje se pominju u izveštaju duže vreme "operišu" na granici i da mađarski dokument nije izneo nikakve dokaze o njihovoj navodnoj povezanosti sa talibanima.
Isto ocenjuje i novinar regionalnog istraživačkog portala BIRN Saša Dragojlo, koji je objavio više tekstova o krijumčarskim mrežama.
"U izveštaju gotovo da nema novih činjenica. Većina stvari se može naći dubinskom pretragom medijske arhive ili je deo interne policijske saradnje", navodi Dragojlo za RSE.
On je dodao da i sam jezik izveštaja nije obaveštajan.
"Sve tvrdnje o talibanskoj kontroli i terorizmu su pisani u potencijalu, odnosno kao mogućnost, a ne nešto za šta postoje čvrsti dokazi", rekao Dragojlo.
U nevladinom Helsinškom odboru Mađarske i organizaciji "Migration Aid" podvlače da je upravo Vlada premijera krajnje desnice Viktora Orbana odgovorna za jačanje krijumčarskih grupa.
Podizanjem 175 kilometara duge žičane ograde duž granice sa Srbijom i praksom pušbekova (nasilnog vraćanja), Mađarska gura izbeglice u ruke krijmčara i jača njihove mreže, navode za RSE aktivisti ovih organizacija.
"Na osnovu iskustva sa terena, sumnjam da je mađarska služba na vrhuncu zadatka. Situacija u pograničnom području je suštinski ostala nepromenjena, a krijumčari na srpskoj strani godinama koriste iste lokacije da se kriju od policije", kaže za RSE Andras Siewert iz organizacije "Migration Aid" iz Budimpešte.
I pravnik koji zastupa tražioce azila u Srbiji Nikola Kovačević ocenjuje da je izveštaj kontradiktoran jer prakse proterivanja ljudi iz Mađarske u Srbiju zanemaruju bilo kakve individualne, pa tako i bezbednosne procene.
'Politički ciljevi'
Izveštaj se, kako ocenjuju aktivisti, uklapa u narativ antimigrantske populističke Vlade Mađarske.
Ovaj narativ se sada koristi u kontekstu predstojećih izbora za Evropski parlament i lokalnih izbora u zemlji koji će biti održani u junu 2024, kaže za RSE politički analitičar iz Budimpešte Gergelj Rajnai.
"Budući da stav vlasti upravo na ovoj temi ima najveću podršku u zemlji, a da većina opozicionih partija suštinski ne polemiše o tome, razumljivo je da Fides (vladajuća stranka) u kampanji hoće da doda migraciju temama o kojima se priča", rekao je Rajnai.
Mađarski premijer odbacio je u junu dogovor EU o reviziji pravila koja se odnose na migrante i tražioce azila.
Ministri unutrašnjih poslova EU su 8. juna usaglasili dva ključna zakonska predloga koji, pored ostalog, predviđaju da bi zemlje koje ne žele da primaju izbeglice mogle to da plate do 20.000 evra po osobi koju odbiju.
Orban je optužio Brisel da želi "nasilno da pretvori Mađarsku u migrantsku zemlju".
U julu 2022. izazvao je žestoke reakcije sveta kada je poručio da Mađari "nisu i ne žele da postanu mešovita rasa".
I ranije je govorio o održavanju "etničke homogenosti" u Mađarskoj, zauzimajući tvrd stav o migraciji još od 2015. godine.
"Pošto je Mađarska relativno etnički homogena, ova tema je možda 'najbezbednija' za vladajuće stranke. Njen značaj se ne može porediti sa ekonomskim problemima, zbog čega vlada pokušava da naglasi njen značaj kad god je moguće", kaže Gergelj Rajnai.
Šta tvrdi Vlada u Budimpešti?
Izveštaj Nacionalnog informativnog centra Mađarske koji na 11 stranica obaveštava parlamentarni Odbor za nacionalnu bezbednost o stanju na sprsko-mađarskoj granici u najvećem delu je cenzurisan.
Navodi se, pored ostalog, da je rat između Izraela i palestinske terorističke grupe Hamas "povećao rizik od terorizma" i da bi terorističke mreže "mogle da iskoriste takozvanu zapadnobalkansku izbegličku rutu za podrivanje bezbednosti i napade u zapadnoj Evropi".
U izveštaju piše kako su unutrašnji sukobi među različitim krijumčarskim grupama na severu Srbije u porastu, kao i da srpska policija nije u stanju da kontroliše situaciju.
Cilj talibanskih vlasti je, kako se navodi, da trajno zatvore interne sukobe avganistanskih grupa, da preuzmu "potpunu kontrolu transfera novca od krijumčarenja i da ga potencijalno ulažu u finansiranje terorizma".
Reagujući na izveštaj, savetnik za nacionalnu bezbednost mađarskog premijera Đerđ Bakondi izjavio je 3. novembra za državnu televiziju da "zbog neuspešne migrantske politike EU, talibanska tajna služba i avganistanska vlada odlučuju ko može da uđe u Evropu".
Portparol Pravobranilaštva Mađarske Geza Fazekaš rekao je za RSE da su tokom 2022. godine zbog krijumčarenja procesuirali skoro 1.500 ljudi.
Međutim, nije bilo slučajeva u kojima je sa trgovinom ljudima predmet obuhvatao i optužbe za teroristički akt, naveo je Fazekaš u pisanom odgovoru za RSE.
"U ovoj situaciji posebno je cinično što je mađarska država poslednjih meseci iz svojih zatvora oslobodila više od 1.600 krijumčara ljudi", rekao je za RSE Žolt Sekereš iz Helsinškog odbora.
Iz Mađarske proterano više od 1.800 osuđenih krijumčara
Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Mađarske za RSE su potvrdili da je do 15. novembra 2023. iz zemlje proterano 1.810 stranih državljana koji su osuđeni za trgovinu ljudima.
"Mađarska je poslednjih godina preduzela oštre mere protiv krijumčara ljudi, usled čega je skoro dve hiljade krijumčara poslato u mađarske zatvore, a njihove troškove snosila je mađarska država. Zbog neodržive situacije koju stvara ovaj broj zatvorenika Uredbom Vlade Mađarske, stvorena je mogućnost njihovog stavljanja u reintegracijski pritvor, uz mere proterivanja iz zemlje", saopštili su iz Uprave.
Cilj Uredbe je, kako su naveli, da "teret izvršenja kazne ne snose mađarski poreski obveznici".
Uprava je optužila Evropsku uniju da Mađarskoj "ne daje novac ni za troškove pritvora trgovaca ljudima, niti za izgradnju zatvora".
"S druge strane, očekuju da u domaćim zatvorima držimo strane krijumčare uhvaćene na granicama. Mađarska je morala da donese ovu odluku jer Brisel ne doprinosi troškovima zaštite granice", kažu u mađarskoj Upravi.
Prva informacija o masovnom puštanju osuđenih krijumčara objavljena je početkom leta, kada je prema pisanju austrijskog lista Standard (Der Standard), ministar policije Austrije Gerhard Karner zatražio dodatne informacije o ovom potezu mađarskih vlasti.
Prema pisanju tog lista, ministar policije Mađarske Šandor Pinter pokušao je da umiri kolegu navodeći da su pušteni osuđenici mahom već odslužili dobar deo kazni i da "uglavnom napuštaju Mađarsku ka Srbiji".
Šta kažu u Beogradu?
U Tužilaštvu za organizovani kriminal za RSE kažu da su im poznate avganistanske krijumčarske grupe koje se pominju u mađarskom izveštaju, ali da nemaju saznanja o njihovoj navodnoj povezanosti sa talibanima.
"To su grupe koje su najaktivnije u krijumčarenju ljudi na području u blizini granice sa Mađarskom. Međutim, ne postoji njihova klasifikacija kao članova tih grupa, te se ne može prikazati podatak o tome koliko ih je procesuirano", navode u Tužilaštvu.
Dodaju da su od 2022. do danas procesuirali deset organizovanih krijumčarskih grupa.
Ko su grupe krijumčara koje pominje Mađarska?
U izveštaju se navodi da većinu poslova krijumčarenja ljudi u pograničnom području kontrolišu dve avganistanske grupe.
Jedna pod nazivom "400/59", a druga "313".
Svi oružani obračuni na severu Srbije, kako piše, rezultat su borbe za prevlast između ove dve grupe.
"Većina sukoba jeste bila između te dve grupe, ali ne i svi oružani sukobi s obzirom na to da ih je u poslednjih godinu i po dana bilo preko 20. Sukobljavali su se i Marokanci i Avganistanci, kao i konkurentske sirijske grupe", navodi novinar BIRN-a Saša Dragojlo.
Izveštaji o nasilju i oružanim sukobima krijumčara postali su učestali od leta 2022, a u ratu za novac i teritoriju, sve su češća i stradanja u oblasti neformalnih izbegličkih naselja na severu Srbije.
Saša Dragojlo kaže da grupe koje navodi mađarski izveštaj, a o kojima je ranije pisao BIRN, postoje oko dve godine.
Grupa "313" nastala je, prema njegovim rečima, kao "odmetnuto krilo" grupe "400/59".
Grupa "313" nosi naziv po talibanskoj jedinici "Badri 313".
Reč je o prvoj organizovanoj elitnoj jedinici talibanske vojske, koja je došla u fokus nakon što su talibani preuzeli Avganistan u avgustu 2021. godine. Talibani su tada svoje specijalne snage promovisali video snimcima na kojima je ova jedinica prikazana kao dobro opremljena profesionalna vojska.
Policija Srbije je 30. decembra 2022. saopštila da je u okolini Subotice na severu zemlje uhapsila Hašima Abdula, za kojeg je navela da je komandant "313 Badri brigade" u Avganistanu.
Iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja RSE o detaljima ovog hapšenja, kao ni gde je danas Hašim Abdul, te šta je ustanovljeno nakon hapšenja.
Na društvenim mrežama može se naći nekoliko grupa koje se potpisuju brojem "313", a jedna od njih "afg criminal 313" se sudeći po objavama na TikToku-u nalazi na mađarskoj granici gde organizuje prelaske granice.
Obeležje ove grupe vidi se i na fotografiji koju je objavio MUP Srbije nakon akcija krajem oktobra na severu zemlje.
Osim broja "313" kojim se potpisuju nije moguće utvrditi da li su i na koji način povezani sa talibanima.
Za razliku od talibanske jedinice koja se predstavlja kao profesionalna vojska, pripadnici ove grupe su mlađi muškarci u civilu, kreću se u manjim grupama i obično poziraju u stilu "opasnih momaka".
"To je samo referenca na (talibanski) bataljon, nešto što oni smatraju dovoljno 'kul' po čemu bi njihova grupa ponela naziv. Njihovi sukobi su oko teritorije na granici sa Mađarskom, a samim tim i novca. Ideologija tu nema nikakvu ulogu", navodi Dragojlo.
Na pojedinim snimcima su maskirani, ali se na većini objava mogu jasno videti njihova lica.
Na jednom od snimaka na TikTok-u, na profilu "afg criminal 313" koji ima preko 57.000 pratilaca, mogu se videti krijumčari u razgovoru sa mađarskim policajcima.
Drugu grupu "40/059", mađarski izveštaj opisuje kao najopasniju.
Pretragom naloga na TikToku, može se videti da grupa otvoreno promoviše krijumčarenje ljudi, rivalitet sa grupom "313", ali ne i ekstremističke stavove.
U komentarima na njihove objave mogu se pronaći i upiti o ceni za prelazak granice, koja iznosi 1.000 evra po osobi.
U septembru 2023. BIRN je objavio fotografije na kojima se vide pripadnici ove grupe kako poziraju ispred i na krovu automobila srpske granične policije.
Iz policije Srbije nisu odgovorili na upit RSE povodom ovih fotografija.
Zašto jačaju krijumčarske grupe?
U mađarskom izveštaju navodi se da je identifikacija članova ovih grupa "otežana" jer u pograničnim šumama imaju "mobilne kampove" zbog čega lako mogu da menjaju mesta i sakrivaju dokaze.
"Na njihove teritorije ne ulaze čak ni srpski policajci, već to čini posebna operativna jedinica koja se povremeno pošalje iz Beograda", navodi se u izveštaju.
Srpska policija je od izveštaja o nasilju polovinom 2022. u nekoliko navrata sprovodila racije u pograničnom području tokom kojih je na stotine ljudi "premešteno" u državne kampove širom zemlje.
Ministar policije Bratislav Gašić održao je 13. novembra u blizini granice sastanak sa najbližim saradnicima i poručio da je "prioritetni zadatak lociranje i pronalazak organizovanih kriminalnih grupa koje se bave krijumčarenjem".
"Od kraja oktobra do danas je u akcijama policije uhapšeno osam krijumčara i zadržano još 190 osoba zbog različitih krivičnih dela", saopštio je MUP, ali nije naveo više detalja o uhapšenima.
Mađarski izveštaj navodi da "akcije srpskih vlasti više služe za umirivanje lokalnog stanovništva nego za stabilno rešavanje bezbednosne situacije".
Kako funkcionišu krijumčari?
Krijumčari funkcionišu kao transnacionalna mreža - od zemlje iz kojih izbeglice kreću do krajnjih destinacija u državama Evropske unije.
"Članovi te mreže su i migranti i lokalni taksisti i vlasnici hostela, a po nekim izveštajima i policija. Deo te mreže su i državne i nedržavne strukture i to je ništa drugo nego organizovani kriminal", navodi pravnik Nikola Kovačević.
Mreže su, prema izveštajima aktivista, jačale kako su države pooštravale politike, a njihove najveće žrtve su izbeglice koje su izložene nasilju, iznuđivanju novca, seksualnoj i radnoj eksploataciji.
"Što su se više dizale ograde, ulagao novac, slala vojska, policija, što se više povećavala restriktivna politika, to su ljudi koji nemaju gde drugde da idu, postali primorani da se obrate krijumčarima. A čim broj ljudi koji im se obraćaju značajno poraste, raste i količina novca i ulozi su veći", kaže Kovačević.
Šta je rešenje?
Ne postoje podaci o broju ljudi koji su uspeli da pređu srpsko-mađarsku granicu, ali je, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Mađarske, samo tokom 2022. u Srbiju "pušbekovano" skoro 160.000 ljudi u pokretu.
Evropski sud za ljudska prava je u više navrata donosio presude kojima osuđuje tretman izbeglica i tražilaca azila na mađarskoj granici, a njihovo masovno nasilno vraćanje u Srbiju ocenjuje nezakonitim.
Presude je izricao i Evropski sud pravde kao najviši sud EU, ali ih je Mađarska sve odbacila.
"Ako bi vlada (Mađarske) sprovela presude, učinili bi da manji broj ljudi postaju žrtve mreža trgovine ljudima i organizovanog kriminala", kaže Žolt Sekereš iz mađarskog Helsinškog odbora.
On pojašnjava da bi krijumčarske mreže zaustavilo stvaranje pravednog i lako dostupnog sistema azila.
"Ako je moguće legalno i bezbedno podneti zahtev za azil u nekoj zemlji, onda će mnogo manji broj ljudi biti prinuđen da koristi usluge krijumčara", kaže on.
Uprkos žicama, kamerama i zajedničkim graničnim patrolama, takozvana "Balkanska ruta" je prema izveštajima Frontexa ostala druga najaktivnija ruta izbeglica.
Za RSE u ovoj Agenciji kažu da je u prvih deset meseci 2023. godine zabeleženo skoro 100.000 "neregularnih prelazaka granice na ovoj trasi".
Prema procenama nevladinog Centra za pomoć migrantima i tražiocima azila, u Srbiji trenutno boravi oko 5.000 izbeglica.
U 16 državnih kampova je, prema izveštaju Komesarijata za izbeglice iz septembra, bilo smešteno oko 2.300 ljudi, najviše iz Avganistana, Sirije, Maroka i Pakistana.
Saradnja na tekstu: Digitalna forenzička jedinica