Zajednica za jedne 'izvor problema', za druge 'ključ opstanka Srba' na Kosovu

Da li će Zajednica opština sa srpskom većinom biti izvor problema, kako kažu pojedini meštani Prištine, ili telo za zaštitu prava srpske manjine na Kosovu, kako kažu neki iz Severne Mitrovice i Gračanice?

"Rak za državu", smatra Mustafa iz Prištine.

S druge strane, Ljubomir iz Gračanice i Marija iz Severne Mitrovice, Zajednicu opština sa srpskom većinom vide kao organ kroz koji će Srbi na Kosovu moći da ostvare i štite svoja prava.

Svi sagovornici RSE uglavnom kažu kako su svoj stav o Zajednici formirali na osnovu izjava političara sa Kosova ili iz Srbije i izveštavanja medija o tom pitanju.

Koji je stav Kosova i Srbije?

Formiranje Zajednice deceniju unazad opterećuje odnose Prištine i Beograda. Dve strane ne slažu oko pitanja nadležnosti ove Zajednice, koja bi Srbima na Kosovu trebala da pruži veću autonomiju.

Kosovo stoji iza stava da Zajednica, koja bi trebala da okuplja deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, ne može da ima izvršna ovlašćenja, te da mora da bude u skladu sa Ustavom Kosova.

Srbija, s druge strane, insistira da ona bude formirana na osnovu sporazuma iz 2013. i 2015. godine, koji su postignuti u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa. Međutim, Ustavni sud Kosova je utvrdio da neki od principa u sporazumu iz 2015. nisu u skladu sa Ustavom ali da oni mogu biti usklađeni statutom ili uredbom Vlade Kosova.

U međuvremenu su 21. oktobra ove godine diplomate SAD, Francuske, Nemačke, Italije i Evropske unije, predstavile Kosovu i Srbiji statut Zajednice opština sa srpskom većinom. Nakon toga su obe strane saopštile da je taj dokument "prihvatljiv".

Međutim, u javnosti se o njemu ništa ne zna, osim onoga što su izneli zvaničnici EU a to je da se radi o "modernom evropskom modelu".

'Srbi već imaju sva prava na Kosovu'

Pedesetrogodišnji Mustafa iz Prištine veruje da bi Zajednica opština sa srpskom većinom dovela do "još dublje podele" između pripadnika albanske i srpske zajednice na Kosovu.

Prema njegovoj oceni ova Zajednica ne bi trebala da se formira je "Srbi već imaju sva prava na Kosovu".

"Zašto se ne bi dogovorili da svi žive zajedno kao ljudi, kao komšije, kao sugrađani? Zašto mora da bude nečeg posebnog?", kaže Mustafa, inače radnik jedne banke u Prištini.

Sličan stav iznosi i njegova sugrađanka Valjbona (39). Ona je zaposlena kao medicinska sestra u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Prištini i smatra da zajednice na Kosovu ne bi bile ravnopravne ukoliko se formira institucija koja će okupljati samo Srbe.

"Srbi treba da imaju ista prava kao i druge manjinske zajednice. Ne treba da budu privilegovaniji od ostalih", kaže ona.

Međutim, Slaviša iz Gračanice, opštine sa srpskom većinom kod Prištine, očekuje da Zajednica Srbima na Kosovu donese ekonomski prosperitet, te da se kroz nju sačuvaju institucije Srbije.

"Naša deca da imaju malo prioritet, da mogu da se zaposle i tako to. Ja imam troje dece, nijedno ne radi", kaže ova šezdesetogodišnjak koji radi u javnom sektoru na Kosovu ali u okviru srpskog sistema.

'Želim da mi deca uče na srpskom'

U srpskim sredinama na Kosovu paralelno funkcionišu institucije Srbije, u kojima je zaposlen veliki broj ljudi.

Aleksandra (37) iz Gračanice je jedna od njih ali ne želi javno da kaže u koju tačno instituciju radi.

Pored svih zdravstvenih i obrazovnih institucija, u srpskim sredinama na Kosovu u sistemu Srbije funkcionišu i Privremeni opštinski organi, te Zavod za zapošljavanje, Pošta, Centar za socijalni rad, Fond za zdravstveno i penzijsko o osiguranje i druge institucije.

Aleksandra se nada da će formiranjem Zajednice nastaviti da rade i ove institucije.

"Ja radim u srpsku instituciju (redakciji RSE poznato u kojoj) i nadam se da se ona neće ugasiti", kaže ona.

S druge strane, Marija (35) iz Severne Mitrovice na severu Kosova, kako kaže, nema veze sa institucijama Srbije, odnosno ima privatni biznis. Ipak očekuje da prosvetne i zdravstvene institucije vode i organizuju njeni sunarodnici kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom.

"Ovo pričam isključivo zbog svoje dece, najbitnije bi nam bilo da, što se tiče prosvete, prosveta ostane u srpskom sistemu, jer ja želim da mi deca uče na srpskom. Naravno tu dolazi u obzir zdravstvo jer ja želim da nas leče naši doktori", navodi ona.

O nadležnostima Zajednice

Mustafa i Valjbona iz Prištine imaju drugačiji stav od građana srpske zajednice i kada su u pitanju nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom.

Mustafa podvlači da njegov stav oko nadležnosti Zajednice nema veze sa pripadnicima srpske zajednice, odnosno pojašnjava da veruje da bi ova institucija nanela štetu Kosovu kao državi.

"Ako bude imala izvršna ovlašćenja onda će uvek biti tenzija" kaže on i pravi poređenje sa Republikom Srpskom, jednim od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.

"Tamo stalno ima problema, stalno su neke tenzije", dodaje.

I visoki zvaničnici Kosova su u javnosti iznosili zabrinutost da bi Zajednica mogla štetno da utiče na unutrašnje uređenje, te da neće dozvoliti "bosnizaciju" ili stvaranje "Republike Srpske na Kosovu".

Mustafa smatra i da treba da se ukinu i sve paralelne institucije Srbije na Kosovu, te dodaje da "nigde u svetu nema da unutar jedne države funkcioniše sistem druge zemlje".

Valjbona kaže da nije informisana puno o nadležnostima koje bi Zajednica trebala da ima ali ipak veruje da bi bila "štetna" po Kosovo.

S druge strane, Ljubomir iz Gračanice i Bojan iz Severne Mitrovice kažu da formiranje Zajednice nema smisla ako nema izvršna ovlašćenja. Dodaju i da institucije Srbije na Kosovu ne bi trebale da se ugase ili pređu da rade pod kosovskim sistemom.

"Zajednica srpskih opština ne bi trebala da ima posledice po srpski narod na Kosovu. Radnici institucija po srpskom sistemu mogu da ostanu bez plata ako pređu na kosovski sistem", kaže Ljubomir, učitelj u penziji.

Bojan, privrednik iz Severne Mitrovice, ne veruje da će Zajednica imati izvršna ovlašćenja već da će Srbija kroz nju samo preusmeravati finansije za potrebe srpske zajednice na Kosovu.

"Ta zajednica trebalo je da ima neku izvršnu vlast, sada to treba da postoji kao neka, ne znam ni ja kako to da definišem, da se bavi samo nekim stvarima koje nisu prvobitno bile predviđene, ali eto tek da se ispuni neka forma. Zašto je to tako ne znam, ne bavim se politikom, pa verovatno da je i dobro što ne znam. Ipak, očekujem da će verovatno ovom narodu na severu makar biti malo kvalitetniji život".

Dokle se stiglo oko Zajednice u okviru dijaloga?

Poslednji sastanak glavnih pregovarača Kosova i Srbije u okviru dijaloga, koji se vodi posredstvom EU, održan je 16. novembra u Briselu a jedna od tema razgovora je bila upravo Zajednica opština sa srpskom većinom.

Zamenik premijera Kosova Besnik Bisljimi i direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković su održali samo odvojene sastanke sa izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom.

Bisljimi je potom rekao da nije bilo potrebno raspravljati o nacrtu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji je takozvana "Velika petorka" donela u Prištinu 21. oktobra.

Dodao je da zvanična Priština stoji iza stava da je spremna da prihvati taj nacrt i da ga potpiše zajedno sa dva ostala dokumenta (dogovor o putu ka normalizaciji i aneks primene).

"Bez potpisa, Kosovo ne može početi primenu nacrta statuta o Zajednici jer su nam potrebne garancije da imamo validan sporazum koji potom stvara obaveze i za drugu stranu", rekao je Bisljimi.

S druge strane, Petković je rekao da je sa Lajčakom najviše razgovarao o statutu Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.

"Statut Zajednice je izuzetno važan dokument i vodimo računa u svakom slovu jer on treba da predstavlja samu kičmu zajednice srpskih opština i sve mora da bude u skladu sa sporazumima iz 2013 i 2015 godine", izjavio je Petković nakon održanih razgovora.

Naglasio je da samo sa kompromisnim rešenjima može da se napreduje u procesu normalizacije odnosa. On je ponovio spremnost zvaničnog Beograda da primeni sve što je potpisano i dogovoreno.