'Nacionalne' teme dominiraju predizbornom kampanjom u Srbiji
Od, za sada, ukupno 13 izbornih lista koje učestvuju na parlamentarnim izborima u Srbiji 17. decembra, više od polovine svoj predizborni narativ baziraju na "nacionalnim temama".
Kosovo, Rusija ili "zaštita interesa Srba van granica zemlje", neke su od najčešće spominjanih tema nacionalnog segmenta izbornih poruka.
Tako je predsednik Srbije i član Predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Vučić izjavio 20. novembra da se plaši da će 2024. godina doneti mnogo više sukoba i nemira.
"Kada to kažem, mislim i na svaku vrstu ugroženosti našeg naroda na Kosovu i Metohiji, ali i u Republici Srpskoj i u mnogim drugim delovima našeg regiona", rekao je Vučić na obeležavanju 182. godišnjice Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije (SPS) i koalicioni partner naprednjaka, takođe je u predizbornoj kampanji predstavio svoju stranku kao zaštitnicu " nacionalnih interesa" Srba "gde god da žive".
Na predizbornom skupu u Ljuboviji, gradu u blizini granice Srbije i BiH, Dačić je poručio da je bh. entitet Republika Srpska nastao "na temeljima politike SPS-a" i da je to "istorijska tekovina koju smo spremni da branimo".
"Postojanje Republike Srpske niko ne sme da ugrožava, kao što ne sme da se ugrožava ni život Srba na Kosovu i Metohiji. Kosovo jeste Srbija, Srbija jeste Kosovo", rekao je Dačić 18. novembra.
Republika Srpska predstavlja jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, nastalih nakon trogodišnjeg rata u toj zemlji, u kojem su učestvovale i paravojne formacije iz Srbije.
"Nacionalne teme" u fokusu su i više predizbornih koalicija koje čine opozicione desničarske stranke.
Stranke Dveri i Zavetnici, koje čine izbornu listu "Nacionalno okupljanje" u svojim političkim programima imaju očuvanje Kosova u sastavu Srbije.
"Mi se zalažemo za utvrđivanje jasne i dugoročne strategije za sveobuhvatnu obnovu suvereniteta Republike Srbije na Kosovu i Metohiji", navodi se na sajtu Zavetnika.
Dveri među ciljeve i prioritete spoljne politike navode "reintegraciju Kosova u ustavno-pravni poredak Srbije", kao i poništavanje Briselskog sporazuma koji su predstavnici Srbije i Kosova potpisali 2013. godine.
Takođe, jedan od spoljnopolitičkih fokusa Dveri je i briga za srpski narod koji je nakon raspada SFRJ, kako kažu, "mimo svoje volje ostao da živi izvan zajedničke države".
Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je reč o nacionalističkoj desnici koja se obraća građanima koji se takvim temama "već godinama hrane".
"U tom smislu ja ne vidim razliku između naših desničarskih stranaka i sadašnje koalicije, odnosno vladajuće stranke sa svojim koalicionim partnerima", ocenjuje Čupić.
Desnica u Srbiji ne slabi, već samo menja svoje pojavne oblike, kaže u izjavi za RSE politički filozof Filip Balunović. Prema njegovim rečima, desnicu u Srbiji ne čine samo stranke koje se tako otvoreno deklarišu, već i veliki deo političkog centra.
Teme koje vlast forsira u predizbornoj kampanji su, kaže Balunović, one koje su i do sada bile konstanta – Kosovo i identitetska pitanja, uz insistiranje na priči o boljem životu građana.
Za Rusiju, protiv EU
Još jedna odlika stranaka desnice koje učestvuju na izborima je evroskepticizam. Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije, koja je deo koalicije NADA (Nacionalno demokratska alternativa), izjavio je 22. novembra da je ta koalicija za proširenje saradnje sa EU, ali nije za članstvo ako je uslov priznanje nezavisnosti Kosova.
"Pitanje članstva Srbije se, međutim danas ne može postaviti kako zbog uslova koji je postavljen Srbiji da prizna secesiju svoje južne pokrajine Kosova i Metohije, što je za nas naravno neprihvatljivo, tako i zbog činjenice da se sama Evropska unija neće širiti u dogledno vreme", rekao je Jovanović.
Nezavisnost Kosova iz 2008. godine prihvatila je većina članica Evropske unije, kao i Sjedinjene Države. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tokom posete Kosovu i Srbiji krajem oktobra izjavila da se od Srbije očekuje da de fakto prizna kosovsku nezavisnost.
I predsednik desno orijentisane Narodne stranke Vuk Jeremić založio se za "redefinisanje odnosa" Srbije prema Evropskoj uniji.
"Danas je Evropa pred nas stavila vrlo eksplicitan ultimatum, da ukoliko ne prihvatimo francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom, nema članstva Srbije u EU. Ovo je momenat kada naš odgovor 'ne' za nezavisnost Kosova mora da podrazumeva i redefinisanje našeg odnosa prema EU", rekao je Jeremić gostujući na televiziji N1 20. novembra.
Kao alternativu evropskim integracijama stranke desnice prvenstveno vide Rusiju i u izvesnoj meri Kinu.
Tako ultranacionalistička Srpska radikalna stranka, koju vodi osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj, zagovara učlanjenje u savez BRIKS, koji čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika.
"Mi smatramo da Srbija mora konačno da napravi jedan hrabar iskorak, da odustane od procesa evropskih integracija i da budućnost traži u savezništvu sa Rusijom, u savezništvu sa Kinom, kao prva evropska zemlja koja se pridružuje BRIKS-u", rekao je zamenik predsednika SRS-a Aleksandar Šešelj 19. novembra.
Ta stranka je od početka ruske invazije na Ukrajinu februara 2022. godine javno podržala taj potez Kremlja i pozvala Vladu Srbije da se ne priključi sankcijama koje su zemlje EU i Sjedinjene Države uvele Rusiji. Na protestima podrške Rusiji, koje su u Beogradu nekoliko puta organizovale ekstremno desničarske grupe, učestvovali su i lider Dveri Boško Obradović kao i funkcioneri iz stranke Zavetnici.
Rusije se u predizbornoj kampanji drži i Srpska napredna stranka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu u Kraljevu, gradu na jugu Srbije, poručio je da njegova stranka "čuva tradicionalne prijatelje".
"Pre godinu i po dana govorili su Vučić će da uvede sankcije Rusiji samo da prođu izbori. Prošlo su izbori, oni su svi promenili mišljenje i rekli – uvodite sankcije Rusiji, radite protiv interesa naše zemlje. A taj Vučić nije uvodio sankcije zato što zna da sankcije ne rešavaju problem, zato što mi čuvamo tradicionalne prijatelje, bez obzira što se nalazimo na evropskom putu jer se u teškim trenucima prijatelju ne okreću leđa", rekao je Vučić, na pomenutoj predizbornoj tribini 24. novembra.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku invaziju, ali je istovremeno jedna od retkih evropskih država koja tokom 21 meseca agresije na Ukrajinu nije uvela sankcije Rusiji. Zbog toga je izložena kritikama iz Evropske unije, čijem članstvu zvanični Beograd teži.
Profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić podseća da se na pojedinim privatnim prorežimskm televizijama sa nacionalnom frekvencijom gotovo svakodnevno dovodi u pitanje evropski put Srbije i evropske vrednosti dok se istovremeno na Evropsku uniju gleda isključivo kao na put do fondova.
"Ovde imate jednu veliku neiskrenost: volite evropske pare, volite sve ono što je dobitak, ali nećete da imate sa njima nikakvog posla. To stvara jednu vrstu socijalne šizofrenije kod stanovništva", kaže Čupić.
Ima li prostora za levicu?
Uprkos tome što desnica u Srbiji popunjava najveći deo političkog ekosistema, Filip Balunović smatra da je u proteklih deset godina vidljivo jačanje levice u Srbiji. To je, objašnjava sagovornik RSE, bio deo globalnog trenda koji je nakon svetske ekonomske krize 2008. godine bio obeležen levo orijentisanim protestima protiv mera štednje u mediteranskim zemljama Evrope.
"To je u međuvremenu polako splasnulo, ali da, Srbija 2023. godine ima više ljudi koji misle socijalistički i u javnom prostoru i u parlamentu nego što je to bilo ranije. A da li su oni dovoljno snažni i odlučni u nameri da prave radikalne rezove – ne bih rekao", smatra Balunović.
Prema njegovim rečima, Srbija ima levu političku opciju oličenu u Zeleno-levom frontu koja je deo široke koalicije "Srbija protiv nasilja". Balunović podseća da je ova opcija na prethodnim izborima 2022. godine izašla kao koalicija "Moramo", koja je imala mnogo više levih elemenata nego današnja koalicija.
"Ovoga puta možemo da govorimo o jednoj predizbornoj koaliciji koja ima leve elemente, ali – uzevši u obzir ko sve čini tu koaliciju – ne možemo da govorimo da je to većinski ili presudni element u toj koaliciji", kaže Balunović.
Koaliciju "Srbija protiv nasilja" čini široka koalicija od 11 stranaka čiji je zajednički imenitelj proevropski kurs.
Stranke okupljene oko ove koalicije organizovale su višemesečne proteste u Beogradu i drugim gradovima Srbije nakon masovnih ubistava koja su se dogodila početkom maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima u okolini Mladenovca.
Čedomir Čupić smatra da je važno što su se na ovim izborima jasno razdvojile desničarske opozicione stranke od onih građanski orijentisanih koje teže demokratskim vrednostima.
"To je nešto što je dobro za politički život da konačno počne da se raščišćava", smatra Čupić.
Parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji biće održani 17. decembra, nešto više od godinu i po dana od održavanja prethodnih parlamentarnih izbora.
Biće to četvrti vanredni parlamentarni izbori od kada je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012.
*Saradnja na tekstu: Iva Gajić