Velika Britanija najavljuje strože mere za smanjenje migracije
Velika Britanija je u ponedeljak objavila planove za smanjenje broja migranata koji pristižu legalnim putevima, podižući za trećinu minimalnu platu koju moraju da zarade kvalifikovani radnici, u jeku pritiska na premijera Rišija Sunaka (Rishi) da se reši pitanje rekordnog broja migranata.
Visok nivo legalne migracije dominirao je političkim pejzažom Velike Britanije više od jedne decenije i bio je ključni faktor u glasanju za izlazak iz Evropske unije 2016.
Sunak je obećao da će veću kontrolu nad migracijama nakon što su poslanici njegove Konzervativne partije kritikovali njegove rezultate po tom pitanju uoči izbora sledeće godine, dok opoziciona Laburistička partija daleko vodi u anketama.
S druge strane, preduzeća i sindikati su kritikovali mere kao kontraproduktivne i izazovne za privatni sektor i državnu zdravstvenu službu, koji su suočeni s nedostatkom radne snage.
Podaci objavljeni prošlog meseca su pokazalo da je godišnja neto migracija u Veliku Britaniju dostigla rekord od 745.000 u 2022. i da je od tada na visokom nivou, pri čemu mnogi migranti sada dolaze iz Indije, Nigerije i Kine umesto iz Evropske unije.
Ministar unutrašnjih poslova Džejms Kleverli (James Claverly) rekao je da bi nove mere mogle da smanje taj broj za 300.000.
"Imigracija je previsoka. Danas preduzimamo radikalne mere da je smanjimo", rekao je Sunak, koji takođe pokušava da u Ruandu deportuje migrante koji ilegalno dolaze.
Kleverli je rekao da će vlada podići prag minimalne godišnje plate za strane kvalifikovane radnike na 38.700 funti (45.100 evra), sa trenutnog nivoa od 26.200 funti, mada bi zdravstveni i socijalni radnici bili izuzeti.
Druge mere uključivale su zaustavljanje stranih zdravstvenih radnika da dovode članove porodice na svojih viza, povećanje doplate koju migranti moraju da plaćaju za korišćenje zdravstvenih usluga za 66 odsto i povećanje minimalnog prihoda za porodične vize.
Tržište rada
Mere bi mogle da izazovu nove sporove sa vlasnicima preduzeća koji se poslednjih godina muče da nađu radnike s obzirom na stanje britanskog tržišta rada posle okončanja slobode kretanja iz EU od izlaska Velike Britanije iz Unije 2020.
U oktobru je vladin nezavisni savetnik za migracije preporučio ukidanje takozvane liste deficitarnih zanimanja, jednog od načina na koji preduzeća upošljavaju radnike migrante u sektorima gde postoji ozbiljan nedostatak radne snage.
Kleverli je rekao da će vlada ukinuti sadašnji sistem koji poslodavcima omogućava da migrantima plaćaju samo 80 odsto plate za obavljanje poslova tamo gde postoji nedostatak radnika, i da će lista deficitarnih zanimanja biti revidirana.
"Zaustavićemo imigraciju koja podriva plate britanskih radnika", rekao je Kleverli poslanicima. "Napravićemo novu imigracionu platnu listu sa manjim brojem zanimanja".
Međutim, neke studije su pokazale da strani radnici imaju mali ili nikakav uticaj na ukupne plate ili nivo zaposlenosti, dok je akutni nedostatak kandidata za popunjavanje upražnjenih radnih mesta i dalje problem za šefove mnogih kompanija.
"Ove promene će dodatno smanjiti rezervoar odakle privreda može da regrutuje i samo će pogoršati nedostatke sa kojima se ugostiteljska preduzeća suočavaju", rekla je Kejt Nikols (Kate Nicholls), izvršna direktorka organizacije UKHospitality koja zastupa interese sektora ugostiteljstva.
Banka Engleske saopštila je prošlog meseca da je preduzećima malo lakše da zapošljavaju, ali da u nekim sektorima i dalje postoji trajni nedostatak kvalifikovanih radnika.
Sindikati su takođe izrazili zabrinutost zbog Kleverlijevog plana. Kristina Mekani (Christina McAnea), generalna sekretarka glavnog sindikata u zdravstvenom sektoru, UNISON, ocenila je da to predstavlja "potpunu katastrofu" za zdravstvenu službu.
"Migranti će se sada uputiti u zemlje koje ih više žele, umesto da budu primorani da žive bez svojih porodica", rekla je ona.
Izvor: Reuters