Simboli ruske invazije, pretnje i veličanje ratnih zločinaca u izbornoj kampanji u Srbiji
Socijalistička partija Srbije (SPS), učesnica u aktuelnoj vlasti u državi, ne reaguje na postupak njenog funkcionera Dušana Bajatovića koji se u izbornoj kampanji pojavio sa simbolom ruske agresije na Ukrajinu.
Potpredsednik SPS-a Bajatović učestvovao je na predizbornom skupu u vojvođanskom gradu Pančevu u crvenom duksu sa velikim latiničnim slovom "Z".
To slovo je ispisivano na ruskim tenkovima i drugim vojnim vozilima na početku invazije na Ukrajinu u februaru 2022, nakon čega se rasprostranilo kao simbol podrške oružanim akcijama Moskve.
Na Bajatovićev postupak nije reagovao ni Nadzorni odbor Skupštine Srbije za izbornu kampanju.
Bez odgovora o konkretnom slučaju, Odbor je za Radio Slobodna Evropa (RSE) naveo da su proteklih sedmica apelovali na sve učesnike izbornog procesa i sve medije da se, pored ostalog, "uzdrže od podsticanja mržnje".
Kako kažu, pozvali su sve učesnike kampanje da na "civilizovan, pristojan i dostojanstven način predstave pluralizam političkih ideja za koje se zalažu".
Javni prostor u Srbiji pred izbore 17. decembra obeležilo je, pored ostalog, i učešće osuđenika za ratne zločine u kampanji, pozivi za zabranu nevladninih organizacija koje se smatraju "nepoželjnim", kao i antimigrantska retorika.
Simbol ruske invazije na skupu SPS
Fotografije i snimci sa skupa na kojima je Dušan Bajatović u duksu sa simbolom ruske agresije na Ukrajinu, objavljene su 4. decembra na profilima pančevačkog odbora SPS-a na Fejsbuku i Instagramu.
Iako su pojedini antiratni aktivisti i opozicioni političari u Srbiji zatražili da se isticanje slova "Z" sankcioniše, pozivajući se na odredbu Krivičnog zakonika koja zabranjuje "podsticanje na agresivni rat", za pokazivanje tog simbola nema kazni.
Države Evropske unije, međutim, osuđuju isticanje slova "Z".
Mediji su izvestili da je u Nemačkoj pokazivanje simbola ruske invazije na Ukrajinu kažnjivo zakonom, te da su pojedinci zbog toga plaćali novčane kazne.
Sličan zakon važi i u Letoniji.
SPS do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE u vezi sa Bajatovićevim činom.
Bajatović je inače godinama na čelu "Srbijagasa", državnog energetskog preduzeća koje u svom poslovanju zavisi od Rusije odakle uvozi gas.
"Bajatovićev postupak me ne čudi, s obzirom na prethodne stavove, gde su i on i njegova stranka, ali i cela vladajuća koalicija, naklonjeni Putinovom režimu", izjavio je za RSE Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR).
SPS, koja je u vlasti sa Srpskom naprednom strankom (SNS) duže od decenije, važi za proruski orijentisanu.
Predsednik SPS-a Ivica Dačić, koji je i aktuelni šef diplomatije, javno zastupa stav da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, na šta je obavezuje Evropska unija.
Najavljen je bio Dačičev susret u Moskvi sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovim "do kraja" ove godine. Lavrov je Dačića opisao kao "starog dobrog prijatelja".
A u svoje predizborne govore, Dačić je uvrstio nekadašnjeg stranačkog šefa Slobodana Miloševića, autokratskog predsednika Srbije tokom ratnih devedesetih.
Milošević je pred tribunalom u Hagu bio optužen za genocid i ratne zločine na prostoru Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Kosova. Presudu, međutim, nije dočekao, pošto je preminuo u pritvoru tokom suđenja 2006. godine.
Korišćenje slova "Z" u kampanji, kojeg je opisao kao "simbol zločina ruske vojske u Ukrajini, ali i terora prema ruskom stanovništvu u Rusiji", Marko Milosavljević povezuje sa odnosom Srbije prema ratnoj prošlosti devedesetih.
"Vidimo u kampanji da predstavnici vladajuće koalicije u svojim redovima imaju osuđene ratne zločince", ukazuje on.
Dodaje da bi praksa slavljenja ratnih zločinaca morala da bude pod lupom i domaće i međunarodne javnosti koja prati izbore.
Osuđeni ratni zločinci u kampanji SNS-a
"Čas patriotizma - da se ne zaboravi" bio je naziv predavanja u organizaciji omladine Srpske napredne stranke u Nišu, na jugu Srbije 24. novembra.
Predavač je bio nekadašnji general Vojske Jugoslavije Vladimir Lazarević, koji je zbog zločina nad albanskim civilima na Kosovu 1999. godine, u Hagu osuđen na 14 godina zatvora.
U Srbiju se vratio 2015, po odsluženju kazne.
Da ovo nije prvi put da Lazarević učestvuje u predizbornim aktivnostima SNS-a, ukazuje Marko Milosavljević iz YIHR-a.
"Ovde je Lazarević možda najistaknutiji (primer), kao što je bio i u prethodnoj kampanji 2022. godine", dodaje on.
SNS do objave teksta nije odgovorila na pitanja RSE o vezama sa osuđenicima za ratne zločine u kampanji.
YIHR je nakon prošlih izbora uputio državi preporuke da se izmene zakoni tako da se osuđenici za teška krivična dela, uključujući ratne zločine, ne mogu kandidovati na izborima.
Te preporuke nisu usvojene.
U koaliciji sa SNS-om na lokalnim izborima u Beogradu i drugim gradovima 17. decembra je ultradesničarska Srpska radikalna stranka (SRS) na čijem je čelu osuđenik za ratni zločin nad Hrvatima Vojislav Šešelj.
Njemu je u Hagu presuđena zatvorska kazna od deset godina, a u Srbiju se vratio 2014.
Sa nekadašnjim bliskim saradnicima, aktuelnim i bivšim predsednikom države Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem razmenjivao je teške reči, nakon što su 2008. Nikolić i Vučić napustili SRS i oformili Srpsku naprednu stranku.
U međuvremenu su prekinuli međusobne optužbe.
Govor mržnje i pozivi na zabranu kritičara
Za razliku od lokalnih izbora, Šešeljevi radikali, koji od 2020. nemaju poslanike u Skupštini jer nisu prešli cenzus, na predstojeće parlamentarne izbore izlaze samostalno.
Njihovu kampanju obeležile su ekstremne poruke.
Tako je zamenik predsednika SRS-a i Šešeljev sin Aleksandar izjavio da se zalažu za zabranu "svih koji u javnom prostoru propagiraju teze o genocidu u Srebrenici".
Snage Vojske Republike Srpske počinile su genocid nad preko 8.000 bošnjačkih civila u Srebrenici u julu 1995, što je dokazano presudama međunarodnih sudova.
Srbija i njeni zvaničnici, međutim, ne priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.
Aleksandar Šešelj je izjavio i da će "ukoliko dobije poverenje naroda, zabraniti rad nevladinih organizacija koje promovišu tezu o nezavisnom Kosovu".
Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Srbija ne priznaje, a pod okriljem Evropske unije (EU) vode se pregovori Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
Desničarske stranke zalažu se za prekid pregovora u Briselu.
Mlađi Šešelj je naveo i da će zatražiti da se u Srbiji donese zakon o "agentima stranog uticaja" za "sve nevladine organizacije koje se bave politikom, a finansirane su iz inostranstva".
Takav zakon je na snazi u Rusiji - zbog čega je Kremlj na meti međunarodnih osuda - za obračun sa kritičarima vlasti Vladimira Putina.
Marko Milosavljević iz Inicijative smatra da zvaničnih reakcija na poteze SRS-a nema jer "prečesto u medijima ponavljaju te poruke".
"Isti zahtev za zabranom nevladinih organizacija, SRS je uputila i ranije, jer želi da ućutka kritičke glasove u Srbiji, koji ukazuju na njihovu ratnu i nasilničku prošlost", dodaje on.
Zvaničnici SRS se, uz izjave da "gej brakovima i promenama pola nema mesta u Srbiji", protive i ostvarivanju građanskih prava LGBT zajednice.
Da lider stranke Vojislav Šešelj diskriminiše LGBT osobe, utvrdila je nezavisna institucija Poverenice za ravnopravnost u februaru 2022. godine.
Poruke protiv LGBT zajednice uočene su i kod drugih kandidata desnice na izborima.
Antimigrantska retorika
Koalicija "Nacionalno okupljanje", u kojoj su partije desnice Zavetnici i Dveri, zatražila je tokom kampanje da država angažuje bezbednosne snage u "borbi protiv ilegalnih migracija".
"Vreme je da povratimo izgubljenu kontrolu na našim ulicama… i na granicama naše države", saopštili su 9. novembra, uz optužbe da su migranti "bezbednosna pretnja".
Njihovo saopštenje došlo je tokom policijskih akcija na severu, u pograničnom području Srbije i Mađarske, kada su stotine ljudi "premeštene" u kampove u drugim delovima zemlje.
Bežeći od ratova i siromaštva, izbeglice borave oko granice, tražeći načine da pređu u države Evropske unije, često uz pomoć krijumčara.
Izveštaji o nasilju i oružanim sukobima krijumčarskih grupa na severu Srbije postali su učestali u proteklih oko godinu dana, a aktivisti upozoravaju da su izbeglice žrtve, kako krijumčara, tako i policijskih racija i ultradesničarskih organizacija.
Dveri su dva meseca pred raspisivanje izbora, u avgustu 2023, zatražile i da Vlada zabrani kretanje migranata van prihvatnih centara.
Takvu uredbu Vlada nije donela.
'Zagorčavanje života' i obuke dece o oružju
Zabranu kretanja migranata traži i Miša Vacić, kandidat za gradonačelnika Beograda ispred ultradesničarkse vanparlamentarne organizacije Srpska desnica.
Vacićev program obeležila je i poruka ambasadoru SAD u Srbiji Kristoferu Hilu da će mu, ako dođe na vlast u glavnom gradu, "zagorčati život".
"Izdaću nalog da se neprekidno vrše radovi na trotoaru ispred ambasade SAD, ne bi li ljudi koji dolaze na poklonjenje kod američkog ambasadora morali stalno da gacaju kroz blato, kao i on sam", naveo je on.
Vacićeva lista nosi naziv "Da se vojska na Kosovo vrati".
Slična poruka ispisana je tokom leta 2023. na javnim površinama širom Srbije, zbog čega je grupa aktivista za ljudska prava pozvala vlast na hitnu reakciju zbog govora mržnje.
Vacić je izjavio i da traži uvođenje "sportsko-patriotskih klubova gde bi oficiri Vojske Srbije obučavali i učili decu, razvijali svest o oružju".
"Ja to razumem kao najavu krivičnih dela. To su sve opasne namere na koje nadležni organi treba da reaguju", upozorava Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Vacić je od novembra 2023. pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog "zbog zlonamernih aktivnosti u korist Rusije".
Sankcije SAD podrazumevaju blokiranje imovine koju sankcionisana lica imaju u SAD, kao i zabranu poslovanja američkih kompanija i građana sa njima.