Srpska lista 'odbrojava' do lokalnih izbora na severu Kosova

"Slamka spasa" ili "izgubili smo poverenje u političare".

Takva su očekivanja građana srpske zajednice na severu Kosova kada su u pitanju predstojeći lokalni izbori, sada već raspisani za 12. oktobar. Ipak, svi se nadaju 'slobodi i smirivanju tenzija'. Za vodeću srpsku partiju, Srpsku listu, počelo je "odbrojavanje do oslobođenja" četiri opština sa srpskom većinom sa severu.

Aktivisti civilnog sektora pak smatraju da su ovi izbori od suštinskog značaja za pripadnike srpske zajednice na severu Kosova.

"Oni su prilika da se sa vlasti na severu ukloni 'politički motivisana i etnički naelektrisana' administracija, koju čine albanske partije, a koja je pokazala da joj je jedini cilj kažnjavanje srpske zajednice na Kosovu, bez ikakvih aspiracija da deluje kao servis građana", ocenjuje za RSE Miodrag Marinković iz nevladine organizacije Centar za afirmativne društvene akcije – CASA.

"Ovo (raspisivanje lokalnih izbora) je korak napred koji bi trebao da dovede do stabilizacije prilika i postepene normalizacije odnosa na severu Kosova, koji su u poslednje tri godine duboko poremećeni", smatra Miodrag Milićević iz organizacije Aktiv.

U četiri teritorijalno povezane opštine na severu Kosova sa većinskim srpskim stanovništvom – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku – od maja 2023. na vlasti su albanski gradonačelnici jer su Srbi bojkotovali izbore na inicijativu Srpske liste.

Visoki funkcioneri ove najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda su od ponedeljka, kada je predsednica Kosova Vjosa Osmani raspisala izbore, na društvenim mrežama počeli da dele fotografiju na kojoj je sat uz poruku "Odbrojavanje je počelo, 124 dana do oslobođenja opština na severu".

Inače, Srpska lista je do novembra 2022. godine bila na vlasti u svih deset opština sa srpskom većinom na Kosovu, kada je donela odluku o napuštanju institucija na severu zbog preregistracije srpskih tablica na kosovske. Potom je aprila 2023. pozvala na bojkot lokalnih izbora, a potom i na bojkot glasanja za smenu albanskih gradonačelnika aprila 2024.

U međuvremenu su kosovske vlasti intenzivno radile na utvrđivanju vlasti na severu, te se počelo sa zatvaranjem institucija koje rade u sistemu Srbije a koje zvanična Priština smatra ilegalnim i paralelnim.

Koji je sada stav građana?Zoran sa teritorije opštine Leposavić tvrdi da sa trenutnim lokalnim vlastima nema nikakvu komunikaciju, te da im je život otežan jer se donose odluke koje ide na njihovu štetu. Kao primer navodi i oduzimanje objekata u kojima su funkcionisale institucije koje rade u sistemu Srbije.

Lokalne vlasti u Leposaviću su krajem maja uz pomoć policije Kosova preuzele kontrolu nad sportskom halom u tom gradu. Prethodno su od početka 2024. zatvorene na desetine institucija koje su radile u sistemu Srbije, kao što su Privremeni opštinski organi, Pošta Srbije, Centri za socijalni rad, Komunalna preduzeća, Zavod za penziono osiguranje i druge.

"Ovo (rad lokalnih vlasti) nije rešavanje problema (građana), ovo je pravljenje problema. Nemamo saradnju nikakvu", kaže Zoran.

Marija iz Leposavića predstojeće lokalne izbore vidi kao priliku da se smeni albanski gradonačelnik.

"Ne verujem da će da se vrati na staro, ali opet će da bude posle svih tenzija nekog boljitka za sve nas koji ovde živimo", smatra ona.

Sever Kosova su u poslednje tri godine potresale visoke tenzije a situacija je kulminirala septembra 2023. kada je oružana grupa Srba napala policiju Kosova u Banjskoj kod Zvečana i ubila jednog policajca.

Svetlana iz Severne Mitrovice je pak pesimistična da lokalni izbori mogu da promene nešto na bolje.

"Jesu bili Srbi na vlast pre? Jesu. I šta su postigli, ništa. Doći će opet oni stari što su bili, samo budžet da podele", kaže ona.

Srđan iz Severne Mitrovice kaže da je "izgubio volju" da razmišlja o lokalnim izborima nakon izlaska iz institucija 2022. godine, te ne očekuje velike promene.

"Sada ponovni povratak u institucije, ponovo isti ljudi, ponovo neka obećanja koja su ista, bez ikakve promene, bez ikakvog napretka", smatra.

'Srpska lista bojkotom nanela nenadoknadivu štetu'Miodrag Marinković iz nevladinog Centra za afirmativne društvene akcije ukazuje da se politika bojkota Srpske liste pokazala kao "pogubna politika po interese srpske zajednice", koja je nanela "trajnu i nenadoknadivu štetu".

Prema njegovoj oceni, aktuelne lokalne vlasti na čelu sa albanskim gradonačelnicima na severu Kosova takođe su nanele mnogo štete po obične ljude i njihove interese, te da će smena biti "veliko olakšanje".

"Taj sentiment definiše političku klimu u ovom trenutku", kaže on.

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv takođe ukazuje da je bojkot kosovskih institucija na inicijativu Srpske liste u prethodne tri godine doveo do niza problema i do potpune promene društveno političkih prilika.

"Politika bojkota ne da je bila pogrešna, nego je bila razarajuća za četiri opštine na severu Kosova", smatra on.

Hoće li biti alternativa Srpskoj listi?Milićević očekuje i da će Srpska lista na predstojećim lokalnim izborima vrlo aktivno učestvovati, dok Marinković veruje da će ovoga puta i na lokalnom nivou biti i političkog pluralizma.

Srpska lista je inače učestvovala i na februarskim parlamentarnim izborima ali je po prvi put od osnivanja 2013. izgubila jedno poslaničko mesto od deset rezervisanih za srpsku zajednicu.

Marinković ocenjuje da će različiti politički subjekti koji predstavljaju srpsku zajednicu uspeti da uđu u lokalne Skupštine ali je da je malo verovatno da će neko od njih osvojiti vlast jer su "poluge uticaja Srpske liste i dalje ogromne" zbog podrške Beograda.

"Dogodiće se ono što se dogodilo i na parlamentarnim izborima: ljudi većinski glasaju za Srpsku listu ne zbog njenih političkih vrlina ili odgovornosti, već jednostavno zato što misle da tako daju glas očuvanju veza sa Srbijom. To jeste vrsta paradoksa, jer nijedna politička grupacija do sada nije nanelа veću štetu niti u većoj meri razorila institucionalne veze Srba sa Kosova i Srbijom, onoliko koliko je to učinila Srpska lista i njeni politički ‘patroni’ iz SNS-a (Srpska napredna stranka). Međutim, moć njihove manipulacije medijima i ljudima je toliko velika da odupiranje tom pritisku zahteva ne samo političku samosvest i intelektualni potencijal, već i ekonomsku nezavisnost, koju, nažalost, većina kosovskih Srba nema mimo Beograda", ocenjuje Marinković.

Milićević smatra da će u narednom periodu biti bezbednosnih i političkih izazova, te da je neophodno obezbediti uslove u kojima će svi moći slobodno učestvovati.

"Ovo se posebno odnosi na političke opcije koje će učestvovati na izborima. Bili smo svedoci da u prethodnih nekoliko izbornih ciklusa da je bilo zastrašivanja ili uznemiravanja. Tome u narednom izbornom ciklusu ne sme biti mesta, mora se stvoriti povoljna klima za učešće svih, bilo da oni učestvuju aktivno kao političke opcije ili kao biračko telo", kaže on.

Posmatračka misija EU na Kosovu je u nekoliko navrata u svojim izveštajima zaključila da je Srpska lista "monopolizovala politički život među kosovskim Srbima", te da su zabeleženi slučajevi zastrašivanja i pritisaka na birače od strane kandidata i aktivista Srpske liste.