'Crveni alarm' Evropske federacije novinara zbog promena u Junajted grupi

Smene čelnih ljudi u Junajted grupi (UG) neobjašnjene, urednici Junajted medije (UM), u okviru koje posluju i televizije N1 i Nova širom regiona, zabrinuti zbog mogućeg političkog uticaja.

"Naravno da se odmah uključio crveni alarm", kaže za RSE Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara (EFJ) nakon javnog apela urednika.

Urednici medija u okviru UM izrazili su zabrinutost da bi iznenadna smena mogla značiti da je BC Partners, većinski akcionar UG, izložen "političkom pritisku i da otvara prostor za uređivački uticaj od strane vlada i interesnih grupa koje su neprijateljski nastrojene prema slobodi medija".

Junajted medija je kompanija koja pod svojim krovom ima brojne medije širom jugoistočne Evrope, a članica je Junajted grupe.

Reakcija urednika je usledila nakon što su smenjeni osnivač Junajted grupe i predsednik Savetodavnog odbora Dragan Šolak, kao i izvršna direktorka Viktorija Boklag.

"U ambijentu stalnih i koordinisanih napada režima sa autoritarnim tendencijama, naročito u Srbiji, Šolak je pružao nepokolebljivu podršku i zaštitu uređivačke nezavisnosti, čak i pod ogromnim političkim i ekonomskim pritiscima", stoji u pismu.

Šolak se nakon smene nije oglašavao, a potpisnici apela kažu za RSE da su se oglasili otvorenim pismom i da do razjašnjenja novonastale situacije nemaju komentar.

U javnom apelu tražili su BC Partners javno potvrdi svoju posvećenost očuvanju nezavisnosti svih uredničkih timova unutar UM.

Takođe su zahtevali da se ne donose kadrovske ili menadžerske odluke koje bi mogle ugroziti ili umanjiti tu nezavisnost.

Zaposlenima je u koorporativnom pismu, kako je navedeno u apelu, poručeno da sve funkcioniše kao i do sada na svim tržištima.

Šta kažu u Junajted grupi?Iz Junajted grupe su u kratkom odgovoru Radiju Slobodna Evropa rekli da je ta kompanija "oduvek obezbeđivala i da će nastaviti da obezbeđuje nezavisnost svog uredništva i novinskog osoblja".

Maja Sever kaže da je apel urednika upalio crveni alarm jer u Evropskoj federaciji novinara znaju "koliko N1 znači u medijskim okruženjima naših zemalja".

"A ponajviše u Srbiji, gdje zaista ako nešto krene u krivom smjeru, možemo reći da je tamo u potpunosti ugašeno svjetlo", navela je.

Među potpisnicima apela su urednici medija u okviru UM iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Slovenije, Bugarske i Crne Gore.

To pismo upućeno je predsednici Evropske komisije Ursuli Fon der Lajen, nadležnim komesarima, poslanicima Evropskog parlamenta, Evropskoj federaciji novinara, Reporterima bez granica (RSF), Međunarodnom institutu za štampu (IPI), Komitetu za zaštitu novinara (CPJ).

Maja Sever kaže da Evropska federacija novinara nema nameru da ulazi u vlasničke odnose i odnose sa bivšim vlasnicima.

"Nama je najvažnije da pokušamo saznati što bilo kakve promene u toj medijskoj kući znače za krajnje korisnike, odnosno za građane i prvenstveno za novinare koji taj program rade", navela je.

Ona dodaje da novinari u UM širom regiona jako puno znače za građane jer su nekada i "jedini prozor do istine i do onoga što se stvarno događa."

"Promene u upravi bojim se mogle bi se reflektirati upravo na ove ljude koji pošteno rade svoj posao jer to što su u Srbiji, pa i u Hrvatskoj, napravili za demokratizaciju i slobodno novinarstvo je zaista nemerljivo", navela je Sever.

Poziv iz Reportera bez granicaPavol Salaj (Szalai) iz organizacije Reporteri bez granica pozvao je Junajted Mediju, Junajted grupu i BC Partners da pošalju snažan signal o svojoj posvećenosti uređivačkoj nezavisnosti medija u okviru UM.

"Veoma je važno da ti mediji, u Srbiji i širom Balkana, gde je sloboda medija takođe pod političkim pritiskom, mogu da nastave da rade slobodno, uz podršku svojih vlasnika i u skladu sa odredbama Evropskog akta o slobodi medija EU", naveo je za RSE Salaj.

On je dodao da je "u trenutku kada sloboda medija u Srbiji trpi političke pritiske bez presedana još od 1990-ih", obaveza Reportera bez granica da prati strategiju vlasnika najvećeg nezavisnog medija.

"Mediji u vlasništvu UM, koje smatramo uređivački nezavisnim, takođe su bili meta političkih napada i pretnji. Oni im odolevaju, istovremeno proizvodeći kvalitetno novinarstvo u javnom interesu", rekao je.

Da li iza svega stoji politika?Yasen Guev, poslovni konsultant i analitičar iz Sofije rekao je za Bugarski servis RSE da je reč o "dugotrajnom nesporazumu između dva akcionara", a ne o političkom pritisku.

"Došlo je do neslaganja u vezi sa investicijama i upravljanjem poslovanjem u Grčkoj, gde su imali velike ambicije. Takvi nesporazumi su se jednostavno nagomilali i doveli do trenutne situacije", naveo je.

On smatra da rasprave o načinu na koji se vodi Junajted grupa nemaju nikakvog uticaja na to kako će Nova TV u Bugarskoj nastaviti da funkcioniše.

"Ona će nastaviti da radi na isti način, ništa se neće promeniti. Da li će neki lokalni igrač poželeti da je kupi i da li će trenutni vlasnici želeti da je prodaju, pitanje je koje za sada ostaje otvoreno", naveo je.

Guev kaže i da "takav tip investitora ne želi da ima bilo kakve probleme niti da bude optužen da ne podržava slobodu govora".

Kako vlast etiketira medije Junajted grupe?Predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao je 18. juna vest o smeni osnivača i predsednika Savetodavnog odbora Junajted Grupe Dragana Šolaka, uz ocenu da je Šolak "bio jedan od najvažnijih pokretača obojene revolucije u Srbiji".

"Šolak je bio jedan od najvažnijih pokretača obojene revolucije, ne zato što je Šolak, već zato što je radio za određene službe i to nije radio od juče već dugo vremena", rekao je Vučić tokom posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Terminom "obojena revolucija" nazivaju se protesti kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim republikama.

Predstavnici vlasti u Srbiji, ne pružajući dokaze za to, optužuju neimenovane zapadne službe da stoje iza višemesečnih studentskih protesta i blokada.

Ti protesti su počeli zahtevom za utvrđivanje odgovornosti vlasti za stradanje 16 ljudi u obrušavanju nadstrešice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, da bi kulminirali u zahtevu za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.

Predstavnici vlasti u Srbiji, na čelu sa Vučićem, godinama etiketiraju medijske kuće koje rade u okviru kompanije UM.

Vučić optužuje N1 da laže i vodi kampanju protiv njega i njegove porodice.

Zvaničnici vlasti su N1 nazivali CIA američkom televizijom, antisrpskim medijem, tajkunskim medijem.

U maju 2023. godine tadašnja premijerka Srbije Ana Brnabić je u Narodnoj skupštini izjavila:

"Vi imate tajkunske medije koji svaki dan izveštavaju pristrasno, neobjektivno i plasiraju takve poluinformacije, direktno plasiraju laži iz minuta u minut."

Vučić, ali i svi drugi funkcioneri Srpske napredne stranke, već godinama odbijaju pozive da gostuju na televizijama N1 i Nova S.

Mediji Junajted grupe ni u jednoj od zemalja regiona nisu suočeni sa tako negativnim stavom vlasti kao u Srbiji.

Univerzitetski profesor Rade Veljanovski kaže za RSE da "predsednik države i njegovi najbliži saradnici ne biraju reči kojima targetiraju, omalovažavaju i vređaju ljude koji rade u nezavisnim medijima."

"Oni žele da imaju medijski sistem bez ostatka, koji u svakom svom segmentu promoviše politiku države i vlasti", ocenio je Veljanovski.

Novinar i univerzitetski profesor Dinko Gruhonjić ocenio je za RSE da su mediji UG, pre svega N1, iako komercijalni preuzeli ulogu koju treba da vrši Javni servis.

"Njihovo gašenje ili 'disciplinovanje' bi napravilo medijski mrak u zemlji koji bi po svemu ličio na ono što imamo u Mađarskoj, gde je premijer Viktor Orban stavio svoju šapu na sve velike medije" rekao je Gruhonjić.

Srbija se prema Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica trenutno nalazi na 96. mestu od 180 zemalja.

To je bolje za dva mesta u odnosu na 2024. godinu, ali zbog, kako je navedeno, pada indeksa kod nekih drugih sa liste, jer je u Srbiji istovremeno zabeležen pad ukupnog indeksa slobode medija.

Pad slobode medija u Srbiji objašnjen je između ostalog i kao posledica nastojanja vladajuće stranke da političkim napadima uguši nezavisno novinarstvo i zloupotrebe tužbi protiv medija (SLAPP).

*Saradnja na tekstu: Katerina Vasileva iz Bugarskog servisa RSE