Sankcije Rusiji i pad cijena ugasili jedino nalazište sirove nafte u BiH

Već mjesec dana prazno stoji postrojenje na jedinom nalazištu nafte u Bosni i Hercegovini.

Eksploatacija koju je pokrenula banjalučka firma "Jadran-naftagas" je prekinuta zbog sankcija Rusiji.

Bar tako su objasnili u dopisu koji su tokom maja poslali Đorđu Milićeviću, načelniku opštine Šamac na sjeveru BiH, gdje se vadila nafta.

Ova kompanija je od 2011. godine imala koncesiju za istraživanje koliko nafte i kojeg kvaliteta se nalazi na teritoriji cijele Republike Srpske, dok su u oktobru 2023. godine od Vlade ovog bh. entiteta dobili koncesiju za punu eksploataciju.

U novembru su dobili i ekološku dozvolu, ali ipak, kako kaže Milićević za Radio Slobodna Evropa (RSE), tokom maja je Opštinska uprava dobila dopis kompanije, u kojem se navodi da su odustali od istraživanja i eksploatacije u selu Obudovac "usljed sankcija uvedenih Ruskoj Federaciji, a i cijene nafte na svjetskom tržištu".

"Jadran-Naftagas" je jedina kompanija koja se bavi vađenjem sirove nafte u BiH, a ona je 100% u vlasništvu "Naftne industrije Srbije" (NIS).

Iz NIS-a nije odgovoreno na upit RSE o tome kakvi su dalji planovi za nalazište, te da li se zatvara samo privremeno ili trajno.

NIS se nalazi u većinskom ruskom vlasništvu, te je zbog toga ova kompanija pod sankcijama američkog Ministarstva finansija od januara ove godine.

Ipak, NIS je nekoliko puta uspio da odgodi punu primjenu sankcija.

Posebna licenca kojom se odgađaju sankcije ističe 27. juna, te je ova kompanija podnijela zahtjev za novu odgodu od, čak, šest mjeseci.

BiH se uskladila sa sankcijama koje je Evropska unija uvela nakon invazije na Ukrajinu, ali zbog protivljenja političara iz bh. entiteta Republika Srpska, ove sankcije nikad nisu u potpunosti provedene.

Koliko nafte ima u Šamcu?Ekološka dozvola za eksploataciju nafte i zemnog gasa, izdata 12. novembra 2024., navodi da je kompanija tražila da vadi naftu na nalazištu površine nešto manje od 17 kvadratnih kilometara.

Očekivali su proizvodnju nafte od 20 tona dnevno, a gasa 49 kubnih metara.

U dozvoli se, takođe, navodi da se radi o zatvorenom sistemu koji ne bi zagađivao okolinu.

Još dok su trajala istraživanja, odavdje se izvozila nafta u Srbiju, o čemu je RSE pisao.

U februaru 2023. je iz NIS-a potvrđeno za RSE da se nafta iz Šamca od 2022. izvozi u Srbiju.

Vlada RS je banjalučkoj kompaniji u dva navrata, tokom 2022. i 2023, dozvolila probno vađenje ukupno skoro 10 miliona litara nafte.

U skladu sa važećim zakonima, "Jadran-naftagas" mora da plati koncesionu naknadu za izvađenu naftu, i to u iznosu od 5% od "prihoda ostvarenog korišćenjem uzete mineralne sirovine".

Od ovog prihoda, 70% dobija lokalna zajednica gdje se vrši eksploatacija, dok 30% ide Vladi RS.

Đorđe Milićević kaže da je Šamac na ime ove naknade za prošlu godinu dobio oko 28 hiljada maraka (oko 14 hiljada evra), što znači da je ukupno izvađena nafta vrijedna oko 700 hiljada maraka (oko 350 hiljada evra).

U prvih pet mjeseci ove godine, iz BiH je u inostranstvo izvezena nafta i prirodni gas u vrijednosti nešto manjoj od 4,5 miliona maraka (oko 2,25 miliona evra), pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.

U istom periodu prošle godine, izvezeno je skoro tri puta više ovih sirovina, u ukupnoj vrijednosti nešto manjoj od 12 miliona maraka (oko šest miliona evra).

Šta u slučaju zatvaranja?Prema Zakonu o rudarstvu RS, moguće je na dvije godine obustaviti radove zbog nepredviđenih okolnosti. Ipak, među ovim "okolnostima" su navedene, uglavnom, prirodne katastrofe i značajne promjene na terenu, a ne i loša cijena na globalnom tržištu.

Ukoliko je naftno polje u pitanju, prostori i objekti moraju biti u stanju da se njima može prolaziti bez opasnosti.

U slučaju trajne obustave radova, ili ukoliko se prekorači ovaj rok, koncesionar mora zaštititi rudarski objekat i zemljište, te sanirati teren.

Kompanija koja prekine radove, mora da plati odštetu u skladu sa potpisanim koncesionim ugovorom.

Načelnik Šamca kaže da ih Ministarstvo energetike i rudarstva RS nije kontaktiralo otkad su dobili dopis iz "Jadran-naftagasa" o povlačenju sa terena.

"I nismo sem podataka vezano za koncesionu naknadu, nikakvu dalju komunikaciju sa ministarstvom po ovoj temi od maja mjeseca imali", istakao je Đorđe Milićević.

Iz resornog ministarstva do zaključenja teksta nije odgovoreno na upit RSE da li je eksploatacija permanentno prekinuta, te da li "Jadran-naftagas" mora plaćati penale.

'NIS se sprema za sankcije'Očigledno je da se NIS sprema za sankcije, te da će bar privremeno ostaviti po strani sve aktivnosti koje nisu primarne za proizvodnju i distribuciju nafte, ocjenjuje za RSE ekspert za energetiku Zoran Pavlović.

"Očigledno postoje drugi prioriteti. Koji su razlozi za povlačenje iz tog posla - sasvim je vjerovatno da su finansijski razlozi, i naravno s druge strane ove sankcije koje pokušavaju na neki način da ne dobiju, od strane OFAC-a", ističe Pavlović.

On ocjenjuje da firma može vrlo lako ostati bez dotoka finansija, te da su zato blagovremeno zaustavili investiciju, koju će onda da nastave "kada stanje bude normalno".

"Primarno je po meni, nesigurna situacija oko sankcija, pod dva to je investicija koja može da sačeka neko vrijeme dok se raščisti situacija, i imamo situaciju na Bliskom istoku. Onda je bolje da ljude povučete sa terena, nego da ih ostavljate na terenu", kazao je Pavlović.

O kakvoj kompaniji se radi?Kompanija "Jadran-naftagas" ima središte u Banjaluci, u ograđenom objektu sa nekoliko nadzornih kamera.

Mejl na koji se RSE obratio je nepostojeći, dok se na kontakt telefon niko nije javio.

Prema podacima Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF), koja vodi evidenciju finansijskih izvještaja u RS, kompanija je prošle godine poslovala sa gubitkom od 910 hiljada maraka (oko 455 hiljada evra), a godinu ranije sa minusom od oko 1,6 miliona maraka (oko 800 hiljada evra).

Ona je osnovana u decembru 2010, kao zajedničko ulaganje NIS-a i ruske kompanije "Njeftegazinkor", ćerke firme naftnog giganta "Zarubežnjeft".

"Njeftegazinkor" se kasnije povukao, te je NIS postao 100-odstotni vlasnik.

Rusi su, ipak, indirektno ostali dio vlasničke strukture, obzirom da je "Gasprom njeft" trenutno vlasnik oko 45 odsto dionica NIS-a, a "Gasprom" nešto više od 11 odsto.