NATO odlučio da se za odbranu izdvaja pet posto, nema osude ruske invazije na Ukrajinu

Lideri NATO-a su se obavezali da će članice Alijanse do 2035. godine svake godine trošiti 5 procenata svog BDP-a na odbranu i bezbednost kako bi ispunili "individualne i kolektivne obaveze", prema završnoj deklaraciji samita u Hagu, koja je usvojena 25. juna.

U deklaraciji se navodi da će članice podneti "godišnje planove" kako bi demonstrirale "kredibilan i progresivan put ka tom cilju", a širi pregled napretka zakazan je za 2029. godinu.

Deklaracija od pet tačaka uključuje potvrdu "čvrste posvećenosti 32 članice kolektivnoj odbrani kako je definisano u članu 5 Vašingtonskog sporazuma – napad na jednu se smatra napadom na sve".

Dokument takođe uključuje obećanje kontinuirane podrške Ukrajini, uz napomenu kako "bezbednost Ukrajine doprinosi našoj", ali ne sadrži otvorenu osudu Rusije.

Ipak, posebna rečenica ističe "dugoročnu pretnju koju Rusija predstavlja evroatlantskoj bezbednosti".

Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio prethodno u Hagu da je jedna od 32 članice alijanse - SAD, predugo nosila preveliki deo tereta finansiranja tog vojnog saveza i da će to danas biti promenjeno.

Otvarajući 25. juna sastanak Severnoatlantskog saveta (NAC), centralni deo dvodnevnog samita NATO, Rute je istakao značaj odluke koja se danas očekuje - obavezivanja saveznika da izdvajaju pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu, na čemu insistira predsednik SAD Donald Tramp.

Obraćajući se direktno Trampu, Rute je rekao da je njegovo liderstvo po tom pitanju "već proizvelo da se evropski saveznici obavežu na 1.000 milijardi dolara dodatne potrošnje od 2016. godine".

"Današnje odluke će proizvesti još hiljade milijardi dolara za našu zajedničku odbranu kako bi se što više ujednačio nivo potrošnje između SAD i američkih saveznika. To znači i ogromno proširenje naše baze namenske industrije sa obe strane Atlantika. To je dobro za našu bezbednost, za naše ekonomije i za naša radna mesta", kazao je Rute.

Rute je najavio je da će saveznici doneti odluku i o nastavku podrške Ukrajini, uz istovremeno zalaganje za pravedan i trajan mir u toj zemlji koja se brani od ruske invazije.

"Svi želimo da se krvoproliće zaustavi. Pozivamo Rusiju da okonča agresiju protiv Ukrajine", rekao je Rute.

On je kazao da se samit NATO održava "u opasnom trenutku" za milijardu građana Alijanse - "besni ruski rat protiv Ukrajine, protivnici nastoje da podele i izazovu saveznike, rat je na Bliskom istoku, terorizam predstavlja stalnu pretnju, a nove tehnologije, uz mogućnosti, donose i mnoge ozbiljne bezbednosne izazove".

"Suočeni sa svim tim, stojimo zajedno, ujedinjeni u NATO, najmoćnijem odbrambenom savezu u svetskoj istoriji. Istorija je pokazala da je zajednički rad Severne Amerike i Evrope dobitna kombinacija. Naši protivnici to znaju", naveo je Rute.

Holandski premijer Dik Šof rekao je na početku sastanka da se kraj istorije "pokazao kao iluzija koja je zauvek razbijena kada je Rusija brutalno napala Ukrajinu".

"U našim redovima postoji obnovljena svest da se mir ne može uzimati zdravo za gotovo i da se mora stalno da se štiti", kazao je Šof, posle čijeg obraćanja je sastanak zatvoren za javnost.

Španski premijer Pedro Sančes rekao je uoči samita da Španija neće moći da poveća izdvajanja na pet odsto BDP-a do 2035. godine, nazivajući taj novi rok "nerazumnim".

Kada je jutros došao na samit, Rute je odbacio mogućnost da Španija poremeti planove NATO, rekavši da očekivane odluke nisu lake, ali da "nemaju alternativu, s obzirom na pretnju od Rusa i na međunarodnu bezbednosnu situaciju".

Rubio: Ovo je Trampov samit, njegov uticaj jača NATOAmerički državni sekretar Marko Rubio nazvao je ovogodišnji NATO samit u Hagu "Trampovim samitom", dok su se članice Alijanse spremale da povećaju izdvajanja za odbranu, što je zahtev predsednika SAD Donalda Trampa.

"Nazvao bih ovo Trampovim samitom. Pritisak predsednika Trampa u njegovom prvom mandatu (2017-2021) i zatim puna invazija i rat u Evropi koji je započeo Vladimir Putin doveli su do toga da se sada praktično svaka zemlja, svaki partner u savezu NATO, obavezala da dostigne tih pet odsto (BDP-a), sa izuzetkom, nažalost, Španije", rekao je danas Rubio u intervjuu za briselski portal Politiko na marginama samita.

Špansko odbijanje da poveća odbrambene troškove, koji sada iznose dva odsto BDP-a, Rubio je okarakterisao kao "veliki problem".

"Mislim da dogovor koji je postigla Španija nije održiv i iskreno stavlja ih u veoma težak položaj u odnosu na druge saveznike i partnere", rekao je Rubio, dodajući da će to biti tema današnjih razgovora lidera.

Rubio je kazao da će uticaj Trampa u međuvremenu koristiti Alijansi.

"Ako svi ispune svoje obaveze, to će biti mnogo jači savez sa sposobnijim partnerima. To će iskreno omogućiti SAD da i dalje budu snažan član, najveći član saveza, ali i da preraspodele resurse u druge delove sveta bez umanjenja snage alijanse", rekao je Rubio.

Kada su u pitanju molbe Evrope da SAD pooštre sankcije Rusiji, Rubio je rekao da će Vašington to odbiti jer i dalje želi da ima prostor za mirovne pregovore.

Politiko piše da će predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i drugi evropski lideri pokušati danas da ubede Trampa da uvede dodatne sankcije Moskvi, posebno pošto je ruski predsednik Vladimir Putin više puta odbacio pokušaje Vašingtona da posreduje u uspostavljanju prekida vatre.

"Ako bismo uradili ono što svi ovde žele, a to je da dođemo i slomimo ih dodatnim sankcijama, verovatno bismo izgubili mogućnost da razgovaramo o prekidu vatre i ko će onda da razgovara s njima?", kazao je američki državni sekretar.

Tramp će "znati kada je pravo vreme i mesto" za nove ekonomske mere, rekao je Rubio ali je dodao da će ako se to desi to značiti da verovatno više nema mogućnosti za pregovore s Rusijom o mirovnom sporazumu.

"Ako to uradi (uvede sankcije), to je skoro priznanje da se o ovome neće uskoro pregovarati", rekao je Rubio.

On je dodao da će SAD nastaviti da se angažuju i da će iskoristiti svaku priliku da dovedu Moskvu za pregovarački sto.

Rusi će pokušati da postignu na bojnom polju ono što su zahtevali za pregovaračkim stolom, a to je da ispune svoje teritorijalne ciljeve, rekao je Rubio, dodajući da Vašington veruje da će to biti "mnogo teže nego što misle".