Samit NATO-a: Pohvale Trumpu, tenzije oko Člana 5 i zaobilaženje teme Ukrajine

Lideri NATO-a na samitu 25. juna u Hagu saglasili su se oko naglog povećanja potorošnje na odbranu, što je donelo veliku pobedu američkom predsedniku Donaldu Trampu (Trump), dok su istovremeno potvrdili svoju "nepokolebljivu posvećenost" da će jedni drugima pomoći ako budu napadnuti.

Glavni utisci sa sastanka.

Laskanje TrampuKao šef vojnog saveza, generalni sekretar NATO-a Mark Rute (Rutte) je zapravo imao samo jedan zadatak na svom prvom samitu koji je održan u njegovom rodnom gradu Hagu: da osigura da je Tramp uz njih i da neće izazvati pometnju kao na sastanku u Briselu 2018. godine, gde je skoro povukao SAD iz saveza.

I s pravom se može reći da je Rute udvostručio napore u izvršenju svog zadatka.

Zapravo, pre sastanka, Tramp je na društvenim mrežama podelio privatnu pohvalnu poruku od Rutea, u kojoj mu je šef NATO-a odao priznanje za povećanje evropske potrošnje na odbranu i za njegove "izvanredne" napade na Iran.

Kada su ga novinari pitali o tome, Rute se nije dao omesti i nastavio je s pohvalama, nazvavši Trampa "tata" u zajedničkom saopštenju i još jednom pozdravivši američkog predsednika na početku radne sesije samita.

"Vaše vođstvo po ovom pitanju je već proizvelo hiljadu milijardi dolara dodatne potrošnje evropskih saveznika od 2016. godine", rekao je Trampu. "A današnje odluke će proizvesti još hiljade milijardi dolara za našu zajedničku odbranu."

Američki predsednik je delovao zadovoljno, entuzijastično objavljujući na društvenim mrežama o večeri na samitu koju su organizovali holandski kralj i kraljica.

Laskanje je očigledno uspelo: konačna deklaracija sa samita je potpisana bez incidenata, a sadržala je oštar jezik kojim se Rusija identifikuje kao "dugoročna pretnja" evroatlantskoj bezbednosti i potvrđuje posvećenost Članu 5, klauzuli NATO-a o međusobnoj odbrani.

Sumnje oko Člana 5?Kamen temeljac vojnog saveza je Član 5, koji navodi da je napad na jednog od 32 saveznika NATO-a napad na sve.

I uprkos uveravanjima raznih američkih zvaničnika uoči samita da su SAD potpuno posvećene tome, Tramp je izgleda zakomplikovao stvar u razgovoru s novinarima pre nego što je krenuo u Holandiju izjavom da "postoje brojne definicije Člana 5".

To je podiglo puls evropskih diplomata neko vreme.

U razgovoru za RSE pod uslovom da im se ne objavljuje ime, oni su istakli da postoji samo jedna definicija, ali da mogu postojati različite definicije o tome koje vrste "pomoći" saveznici moraju da pruže u slučaju napada na drugog saveznika.

Član 5 je aktiviran samo jednom u 76-godišnjoj istoriji NATO-a – to su uradile SAD posle napada 11. septembra.

To je dovelo do rata u Avganistanu, iako nisu sve članice NATO-a tamo poslale trupe na teren.

Na kraju, čini se da je Tramp ublažio svoju prethodnu izjavu napomenuvši na brifingu za novinare s generalnim sekretarom da "smo uz njih do kraja", misleći da druge partnere u NATO-u.

Pet odsto potrošnje na odbranu – realan cilj?To je jedina odluka doneta u Hagu.

Trideset i dva saveznika obavezala su se na novi cilj potrošnje na odbranu – 2035. godine svi bi trebalo da izdvoje pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za odbranu.

Od toga, 3,5 odsto mora da ide na osnovnu potrošnju za odbranu, a preostalih 1,5 odsto treba da se potroši na razne stvari, uključujući jačanje kritične infrastrukture, obezbeđivanje civilne spremnosti i podršku Ukrajini.

Sada je, naravno, pitanje da li će zaista uspeti da ispune ovaj cilj.

Završna deklaracija samita aludira na reviziju 2029. godine što je godina u kojoj je Tramp trebalo da napusti Belu kuću.

Saveznici, poput Španije, žalili su se pre samita koliko je cilj nerealan.

Madrid je bio umiren nekim lingvističkim smicalicama – umesto da se napomene da se članice NATO-a "obavezuju da će investirati pet odsto, dogovorena formulacija glasi: "saveznici se obavezuju da će investirati pet odsto".

Čini se da ova suptilna promena formulacije izgleda da daje izvesnu slobodu kako se taj cilj može tumačiti.

Da li je to izuzimanje Španije?

Verovatno ne, ali će vreme pokazati.

Međutim, ne treba biti iznenađenje ako ovo "haško obećanje" završi na isti način kao i "velško obećanje" dogovoreno 2014. godine.

Tada je cilj bio da se do 2024. godine dostigne dva odsto BDP-a za potrošnju na odbranu.

Nekoliko zemalja NATO-a još nije dostiglo taj cilj.

Članstvo Ukrajine u NATO-u očigledno nije temaSamiti NATO-a u Viljnusu 2023. i Vašingtonu 2024. godine bili su o jednoj stvari: pronalaženju načina – usmenih ili drugih – da se Ukrajina približi vojnom savezu bez nuđenja direktnog poziva za pridruživanje.

Bilo je reči o "mostovima" ka članstvu i da je put Ukrajine ka savezu "nepovratan".

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je bio najtraženija osoba na tim skupovima, na kojima je tražio od saveznika da učine više i vojno i diplomatski za njegovu ratom razorenu zemlju.

Kakvu razliku pravi jedna godina.

Tramp je na početku svog predsedničkog mandata jasno stavio do znanja da Ukrajina neće uskoro ući u NATO i to pitanje je jednostavno izbledelo.

Na Haškom samitu nije bilo čak ni Saveta NATO-Ukrajina, što je značilo da se Zelenski morao zadovoljiti prisustvom raznim sporednim događajima i večerom na samita sa supružnicima.

U Haškoj deklaraciji, najkraćoj izjavi samita ikada zabeleženoj, nije bilo reči o članstvu Ukrajine.

Jedino pominjanje Kijeva u pet pasusa bio je kratak odlomak u kojem se kaže da "saveznici potvrđuju svoje trajne suverene obaveze da pruže podršku Ukrajini, čija bezbednost doprinosi našoj, i, u tom cilju, uključiće direktne doprinose ukrajinskoj odbrani i njenoj odbrambenoj industriji prilikom obračunavanja odbrambene potrošnje saveznika".

Prilično je indikativno bilo što, kada je Zelenski govorio na konferenciji za novinare s Ruteom i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom (Costa) i predsednicom Evropske komsije Ursulom fon der Lajen (von der Leyen), nije bilo ni reči o članstvu Ukrajine.

Još jednom, NATO je sada skoncentrisan na kolektivnu odbranu, a ne dodavanje novih članica.